Музеј Републике Српске расписао је наградни конкурс "Срце пише ћирилицу" за најљепши ћирилички рукопис и најљепши ћирилички калиграфски рад.

Наградни фонд је за ову годину значајно повећан и износи 2.250 КМ, саопштено је из Музеја.

Такмичари су подијељени у категорије, млађи основци до петог разреда за рукопис, старији основци до деветог разреда за рукопис, старији основци од шестог до деветог разреда за калиграфски рад.

Такмичити се могу и учесници старији од 15 година и за рукопис и за калиграфски рад.

Конкурс, који је један од садржаја манифестације "Музејски дани ћирилице" за промоцију, очување и његовање српског језика и писма ћирилице подржали су Министарство просвјете и културе Републике Српске и град Бањалука.

Право учешћа у конкурсу имају сви грађани БиХ, а овогодишњи задати текст за преписивање је пјесма "И опет ми душа све о теби сања" Алексе Шантића.

Препис сачињен руком потребно је послати на адресу: Музеј Републике Српске, Ђуре Даничића један, 78 000 Бањалука, са назнаком "Срце пише ћирилицу" или доставити на портирницу Музеја.

На полеђини коверте или на посебном папиру треба написати личне податке учесника: име и презиме, адресу становања, датум рођења, контакт телефон и мејл адресу, а ученици још и разред и школу коју похађају.

Рок за пријем радова је 15. новембар.

Биће приређена и изложба радова, а посјетиоци ће моћи да гласају за по њиховом мишљењу најбољи рад, који ће такође бити награђен новчано.

РТРС

У просторијама Галерије „Г3“ вечерас је отворена изложба под називом „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у организацији Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, посвећена животу и дјелу херцеговачког харамбаше Пера Тунгуза, једног од најзначајнијих учесника Херцеговачког устанка 1875. године.

Изложба је дио обиљежавања 150 година од почетка Невесињске пушке – догађаја који је, како је истакао Драга Мастиловић, директор Института историјских наука, означио почетак велике Источне кризе и отворио ново поглавље у европској историји.

„Ти пуцњи Пера Тунгуза 5. јула на турској кули означили су почетак Херцеговачког устанка, а самим тим и буђење српског народа под османском влашћу. Тај пуцањ одјекнуо је не само кроз Херцеговину, већ и кроз цијелу Европу“, рекао је Мастиловић, додајући да је управо тај догађај на крају довео до Берлинског конгреса и прекомпозиције односа снага на Балкану.

Мастиловић је подсјетио да је Перо Тунгуз, осим у устанку против Османлија, активно учествовао и у устанку 1882. године против Аустроугарске, те да је као седамдесетседмогодишњак био добровољац на Солунском фронту.

„Његов живот представља архетип борца за слободу, јунака који је својим дјелом ушао у националну историју и постао симбол храбрости и части. Његов примјер треба да буде узор младим генерацијама у његовању културе сјећања“, поручио је Мастиловић.

Изложбу је приредила Наташа Глигорић, директни потомак Пера Тунгуза, која је истакла да је на идеју дошла из жеље да сачува породично насљеђе и јавности приближи лик свог претка.

„Перo је имао четири сина и неколико кћери. Вјерујем да није могао ни замислити да ће једног дана његова праунука причати његову животну причу. У раду на изложби ослонила сам се на богату породичну документацију, као и на књиге мог деде, историчара Данијела Тунгуза-Перовића и његовог брата Радована, који су били потомци Пера Тунгуза и истакнути интелектуалци свог времена“, навела је Глигорић.

Историчар Ненад Улић, који је сарађивао на припреми изложбе, користио је архивску грађу и библиотечку документацију, чиме је изложби дао додатну научну вјеродостојност.

Изложба садржи 27 паноа са документима, фотографијама и описима најзначајнијих догађаја из живота Пера Тунгуза и устаника његовог времена.

Глигорићева је подсјетила да је изложба први пут представљена у Музеју српске дипломатије у Београду 23. маја ове године, а да је након тога обишла Невесиње, Требиње, Билећу и Гацко, те да је сада стигла и пред публику на Палама.

Према ријечима организатора, изложба ће у умјетничкој галерији на Палама бити постављена наредних 15 дана.

PALELIVE

У ординацији Медимпакт у Невесињу у четвртак, 30. октобра, ординираће уролог, др Зоран Шаренац.

У суботу, 1. новембра, ординираће дерматолог, др Наташа Ђокановић Лозо.

Заказивање прегледа и све информације можете добити на број телефона 065/563-213 или лично у ординацији радним данима од 9 до 12 часова.

Под називом „Шантићева друга кућа“ вечерас је у Дому културе "Небојша Глоговац" у Невесињу приређено поетско – музичко вече посвећено великом херцеговачком пјеснику.

Занимљивим репертоаром књижевности, музике и поезије завршене су овогодишње 106. Шантићеве вечери поезије које су прије десет дана отворене у Мостару.

Посјетиоци су кроз бесједу, пјесму и стих осјетили Шантићев дух и оживјели успомене на овог великана чија поезија није имала других амбиција него да буде топла ријеч.

Поетско – музичко вече почело је стиховима нашег великог пјесника које је говорио глумац Горан Славић. Кроз његове интерпретације љубитељи Шантићеве поезије још једном су се подсјетили на најљепше пјесме које говоре о љубави, завичају и родољубљу.

О Шантићевом значају у књижевности и култури, као и снази његових стихова говорила је професор српског језика и књижевности Анђелина Никчевић.

"Ова посебна ноћ отворила је вратнице времена и овдје у улицу Патријарха Павла, ту на невесињско шеталиште, и у Светосавску и у Београдску у Невесињу, али и у Невесињску у Београду, па онда баш ту међу нас, у ову задужбину људи и умјетности, у овај храм ријечи и дјела довела је човјека чије су човјечности господства, истинољубивости и доброте, поштења и достојанства, витешког држања и отменог оптимизма, жељне наше очи и жедна наша душа", истакла је Никчевић.

У умјетничком духу вечерас је наступао и камерни дуо Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ Анђела Николић Пушоња и Желимир Пушоња.

Лијепо вече у невесињском Дому културе својим наступом уљепшала је група „Мостарске кише“ која је  Шантићеве стихове преточила у модерне музичке аранжмане. На њиховом репертоару нашле су се и забавне композиције, пјесме о Мостару, љубави, младости, сновима...

Програм је водила Милица Вуковић.

Шантићеве вечери поезије су вишедневна манифестација коју организују Градски одбор мостарске „Просвјете“ и Српско пјевачко културно – умјетничко друштвo "Гусле" Мостар. Невесињски сегмент манифестације приредио је Центар за културу "Небојша Глоговац", под покровитељством Општине Невесиње.

Општинска борачка организација Невесиње и друге организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске подржали су иницијативу општинског руководства да сједиште ХЕ „Дабар“ буде у општини Невесиње.

Сматрају да то херојски град заслужује својим жртавама и борбом у свим ослободилачким ратовима које је водио кроз историју, као и чињеницом да се највећи дио ХЕ Дабар налази на територији општине Невесиње. Из Општинске борачке организације Невесиње наглашавају да иницијатива има подршку Организације старјешина Војске Републике Српске Невесиње,Удружења ратних ветерана Невесиња, Удружења дјеце погинулих бораца“Наслеђе“ и Општинске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.

„У двије наше бригаде у задњем рату животе је дало укупно 725 бораца, процентуално највише у односу на број становника и више него све друге херцеговачке општине заједно. Невесињска бригада је за своје заслуге у рату прва одликована највећим одликовањем, Орденом Немањића.Чувене Митровданске битке 1992. и 1994. године над знатно надмоћнијим непријатељем сачувале су Невесиње и Источну Херцеговину“, наводи се у допису који је прослијеђен предсједнику Владе РС, Министарству енергетике и рударства РС, Електропривреди РС и ХЕТ-у.

Даље се подсјећа, да на евиденцији Бироа за запошљавање Невесиње има 401 незапослени демобилисани борац међу којима су 293 борца прве категорије и 46-оро дјеце погинулих бораца, уз констатацију да овакву ситуацију нема ниједна херцеговачка општина.

У допису се напомиње да је и у бившој Југославији планирано да сједиште будуће ХЕ Дабар буде у Невесињу.

Редован термин за промјену породичног љекара, педијатра и гинеколога истиче 31. октобра и осигураници нису обавезни да наводе разлоге за то, саопштено је из Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

- Потребно је попунити одговарајуће обрасце код новоизабраног доктора и овјерити их у Фонду, а код новог доктора осигураници могу да остварују здравствену заштиту од почетка наредне године - истичу у Фонду.

Из Фонда подсјећају да је редован термин за промјену породичног љекара, педијатра и гинеколога од септембра до краја октобра, што омогућава да се уговори за примарну здравствену заштиту потпишу раније.

- Финансијска вриједност уговора са домовима здравља и другим установама примарног нивоа првенствено зависи од броја регистрованих лица у тим установама, због чега је и важно да се регистрације осигураника спроводе у наведеном периоду - подсјећају из Фонда.

Из Фонда напомињу да и даље остаје могућност да осигураници могу и мимо за то предвиђеног периода да промијене љекара, али је тада потребно навести оправдан разлог, као што је промјена пребивалишта, престанак рада изабраног доктора и слично.

Грађани се за тим породичне медицине могу регистровати у домовима здравља или у приватним амбулантама породичне медицине са којима Фонд има потписан уговор.

- Наш циљ је да обезбиједимо што бољу доступност и квалитет здравствених услуга, као и могућност да грађани сами могу да бирају породичног доктора, као и гинеколога и педијатра - истичу у Фонду здравственог осигурања Српске.