Полицијски службеници Полицијске станице Невесиње данас су у насељу Брежине вршили мјерење брзине кретања моторних возила, док су припадници Ауто-мото друштва „Невесиње“ дијелили промотивни материјал у оквиру реализације превентивне кампање „Лако је брзину смањити“ коју организује Министарство унутрашњих послова Републике Српске у сарадњи са Министарством саобраћаја и веза, Агенцијом за безбједност саобраћаја и Ауто – мото савезом Републике Српске.

Командир Полицијске станице Невесиње Срђан Стајић нагласио је да је циљ кампање подизање нивоа свијести грађана о потреби поштовања ограничења брзине кретања на путевима, као и прилагођавања брзине временским условима и стању пута. Он је додао да је намјера полицијских службеника да утичу на свијест грађана о поштовању ограничења брзине.

Традиционалним коњским тркама на Братачком лугу код Невесиња данас је завршена 150. Невесињска олимпијада. Након 53 одржане дисциплине и више приређених културних и забавних садржаја, спуштена је олимпијска застава на јубиларном сабору традиције и витештва. У тркама коња највише успјеха имали су домаћи одгајивачи, али је главна награда отишла у Сарајево. Грло „Best Heart“ Мухарема Бездагића из Сарајева водило је Велику трку од почетка до краја и заслужило новчану награду од 6.000 КМ. Друго кроз циљ је прошло грло Марта Душка Ђурасовића , а треће Атом Мирка Телетине из Невесиња.

У трци арапских коња грло Сихам Самара, власништво невесињских породица Телетина и Самарџић у фото финишу је надмашило Маршала Данка Бојата из Рогатице. Треће мјесто припало је Муњи Милорада Јањушевића из Хан Пијеска.

У малој трци босанско-брдских коња и мјешанаца, као и прошле године, прва награда је отишла Нову Караџићу из Жабљака, док је друга и трећа степеница побједничког постоља припала Сашки Солдо из Невесиња.

Двадесет грла на олимпијској позорници Братачког луга је било по мјери љубитеља коњичког спорта, али је потпун угођај дјелимично покварила киша.

У традиционалним и витешким дисциплинама и млади и стари су жељели да покажу снагу, спретност и спортско умијеће, али и да освоје примамљиве награде организатора.

Резултат вриједан пажње постигао је Михајло Мемедовић који је након 13 година срушио рекорд Данијела Поповића у скоку увис. Спретни Сокочанин винуо се на висину од 155 центиметара што је резултат који би био довољан и за медаљу на међународној олимпијади.

Увијек атрактивна дисциплина потезање конопа донијела је окршај невесињских и гатачких делија. Овог пута је Соко из Невесиња показао много више снаге и вјештине.

У бацању камена с рамена Петар Илић је са хицем од 15,20 м за нијансу био бољи од Невесињца Радована Спрема.

Нови витез Невесињске олимпијаде Александар Крајишник данас је био повријеђен, али је ипак стигао двије златне медаље. Скоком у посљедњој серији од 3,11 м за два центиметра је надмашио Николу Остојића из Богатића. Истог ривала је поразио и у трци у џаку.

За трку са јајетом у кашици пријавило се преко 30 такмичара различитих по стасу и годинама, али су ријетки са реквизитом стигли до циља. Најбржи је био Миливоје Поповић из Крупња.

На стуб висок 10 метара хитро се попео Саша Чупковић из Удрежња. Скакање на мијех донијело је двобој кршног делије и једне даме. Никола Остојић из Шапца се потрудио да направи атрактивне скокове, али је лично пресудио да награду добије невесињска кик боксерка Јана Ђерић. У правом витешком надметању које са собом носи дисциплина бој на брвну Шапчанин је био убједљив против ривала по својој мјери.

У потезању клипа Раде Андрић и Петар Илић су надмоћно стигли до финала, а златна медаља је припала корпулентном Невесињцу.

На јубиларној Невесињској олимпијади наступило је 1350 такмичара из десет земаља. Такмичење се одвијало у 22 спорта и 53 дисциплине. Наградни фонд износио је 60.000 КМ. Најстарији олимпијац био је 86-годишњи Младен Шетка који се такмичио на Шаховском турниру, а најмлађи учесник деветомјесечни Димитрије Терзић је у наручју оца стигао на циљ трке „Вележ вертикал“.

Организатор манифестације је Општина Невесиње, а покровитељ Влада РС.

На Братачком лугу код Невесиња јутрос су почела такмичења у витешким дисциплинама, које су одржавају у оквиру 150. Невесињске олимпијаде. Централни догађај ове јубиларне манифестације окупио је и младе и старе, и аматере и професионалце, који показују спретност и спортско умијеће.

Посебно интересовање влада за коњске трке које су на програму од 17 часова. За три галоперске трке пријављено је 20 грла, од чега девет за Велику трку пунокрвних коња.

Побједници по дисциплинама:

Скок у даљ из мјеста:

1. Александар Крајишник (Сарајево) 3,11

2. Никола Остојић (Салаш Црнобарски)

3. Радован Спремо (Невесиње)

Скок увис из мјеста:

1. Михајло Мемедовић (Соколац) 1,55

2. Радован Спремо (Невесиње)

3. Радован Грозданић (Даниловград)

Трка у џаку:

1. Александар Крајишник ( Сарајево)

2. Никола Остојић (Шабац)

3. Михајло Мемедовић (Соколац)

Трка са јајетом у кашици:

1. Миливоје Поповић (Крупањ)

2. Радован Грозданић (Даниловград)

3. Ана Терзић (Невесиње)

Пењање на стуб:

1. Саша Чупковић (Невесиње)

2. Михаило Тодоровић (Гацко)

3. Павле Елез (Гацко)

Скакање на мијех:

1. Јана Ђерић (Невесиње)

Бој на брвну:

1. Никола Остојић (Салаш Црнобарски)

2. Миливоје Поповић (Крупањ)

3. Петар Илић (Рума)

Потезање клипа:

1. Радован Андрић (Невесиње)

2. Петар Илић (Рума)

3. Душан Савић (Невесиње)

У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је отворена изложба икона "Свјетлост вјечности", академске сликарке Ангелине Вукосав.

Изложбу је благословио свештеник Александар Црногорац. Он је истакао да су иконе прозори, који нас воде и бацају призраке вјечне свјетлости.

„Преко њих треба да се загледамо у прволик онога који нас је све саздао по свом лику, а то је наш Господ Исус Христ, и да тражимо врлине које су имали свети људи“, поручио је отац Александар.

О Ангелинином умјетничком стваралаштву говорио је Обрад Самарџић, докторант на Филозофском факултету у Никшићу.

„Изложба 'Свјетлост вјечности' није само умјетничка светковина, нити обични сабор слика у игри боја, већ својеврсна духовна гозба, трпеза на којој се не служи хљеб тијела, већ хљеб душе“, рекао је Самарџић.

Отварајући изложбу, сликарка је истакла да је она настала у претходе три године.

„Сваку икону сам стварала са много љубави и у сваку сам уложила своје срце“, рекла је Вукосавова, истичући да је најмање један мјесец био потребан да би настала једна икона.

Поручила је да је јако поносна и срећна што излаже у свом Невесињу, у оквиру програма 150. Невесињске олимпијаде.

Изложбу „Свјетлост вјечности“ посјетио је велики број љубитеља ликовне умјетности. Пријатну атмосферу употпуниле су пјесмом чланице Едукативно-креативног удружења "Радости моја".

АНГЕЛИНА ВУКОСАВ – БИОГРАФИЈА

Ангелина Вукосав рођена је 1997. године у Невесињу. Основну школу и Гимназију завршила је у Невесињу. Основне и прве мастер студије завршила је на Академији ликовних умјетности Требиње, смјер Ликовна умјетност – графички дизајн. Друге мастер студије завршила је на Академији уметности у Новом Саду, смјер Сликарство. Тренутно је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду, на модулу Ликовне умјетности.

Добитница је престижне награде „Роман Петровић“ за 2024. годину у Сарајеву, као и престижне награде “Colegium Artisticum 2025”. Током основних студија била је најбољи студент у својој генерацији. Добитница је Плакете Универзитета Источно Сарајево за изузетан успјех током студија, Годишње награде АЛУ Требиње и награде ЕУ ИПАК пројекта у БиХ.

До сада је реализовала 20 самосталних изложби слика и цртежа у БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској. Самостално је излагала између осталог у Београду, Загребу, Бањој Луци, Новом Саду, Крагујевцу, Тивту, Нишу, Мостару, Приједору, Бијелом Пољу, Широком Бријегу, Невесињу. Учесник је и великог броја колективних међународних изложби, радионица, ликовних колонија. Између осталог радови су јој излагани у Русији, Чешкој, Хрватској, Црној Гори, а налазе се у приватним и музејским колекцијама.

Аутор је научно-умјетничког рада “Мисаони пејзаж као доживљај природе Херцеговине”. Стипендиста је Фонда “Др Милан Јелић” из области умјетности. Тренутно живи и ради у Невесињу као организатор – кустос ликовног програма Галерије Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу. Пише пјесме и друге књижевне форме.

Члан је Удружења ликовних умјетника БиХ, Фото-кино клуба Ријека, Удружења ликовних умјетника Источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“ и Удружења умјетника и књижевника Подгорице “Сликарски уранак”.

На Тргу слободе у Невесињу вечерас је, у присуству великог броја грађана, спортиста, завичајаца и гостију, приређен свечани олимпијски програм уочи завршне манифестације на Братачком лугу.

Наслањајући се на културни идентитет и богату духовност Невесиње пуних 150 година слави традицију, витештво и народну снагу.

Свечаности је присуствовала и министар породице, омладине и спорта Селма Чабрић која је истакла да Невесињска олимпијада већ 150 година истим поводом окупља велики број људи и омладине.

„Оно што је Невесиње успјело да уради јесте да традицију преточи у ново доба, да направи микс старога и новога и тако настави да иде у корак са временом“, нагласила је Чабрић.

Она је додала да наш град држи фокус младих људи и да је долазећи овдје видјела много омладине и дјеце и то је најљепша слика коју можемо послати из Невесиња.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је да је Невесињска олимпијада најстарија традиционална, спортско - туристичка и духовно - културна манифестација у региону.

„За организацију 150. Невесињске олимпијаде сви смо се веома потрудили, а све у циљу промовисања правих, истинских, спортских, витешких, духовних и културних вриједности, не само Невесиња, него читаве Херцеговине и Републике Српске“, рекао је Авдаловић.

Он је додао да Невесињска олимпијада последњих деценија има значајну и туристичку димензију јер у наш град дође велики број људи и такмичара из Србије, Црне Горе, Федерације БиХ, Хрватске и многих других европских земаља.

Авдаловић је у име Организационог одбора Невесињске олимпијаде уручио признања најбољим олимпијцима свих времена, онима који су својим вјештинама, срцем и витешким духом оставили неизбрисив траг на Невесињском традиционалном сабору.

Звање витезова Невесињске олимпијаде од вечерас носе породице Ковачевић, Џубур, Стевановић, Мучибабић и Телетина, Ратко Зубац, Азиз Кевељ, Радомир Андрић, Драган Зубац, Радован Грозданић и Александар Крајишник.

Њихова имена су синоним за чојство, упорност и посвећеност овом вишевјековном саборовању.

Олимпијски витез Азиз Кевељ каже да је добио много спортских признања у животу, али да му је ово једно од најдражих. Побјеђивао је 17 пута на Невесињској олимпијади и увијек је налазио нови мотив да дође на Братачки луг.

„Херцеговци су познати као кршни људи који воле витешка надметања, а и ја имам ту крв која је у мени рано пробудила спортски дух, тако да сам постао један од најбољих атлетичара у бившој Југославији“, наглашава Кевељ. Додаје да је многа важна такмичења пропуштао због Невесињске олимпијаде.

И потомци породице легендарног Сава Ковачевића стигли су у Невесиње. Захвалили су се организаторима на топлом пријму и урученом признању.

Породица Ковачевић је осамдесетих година прошлог вијека узазивала дивљење љубитеља коњичког спорта. Са осам тријумфа њихов Мишко је најуспјешније грло које је икад трчало невесињским равним барама.

Вечерашњој централној свечаности присуствовали су народни посланици, представници локалних власти из херцеговачких општина, Српске православне цркве и други гости.

На почетку програма приказан је документарни филм о Невесињској олимпијади који су урадили Радио Невесиње и Центар за културу „Небојша Глоговац“. Био је ово свечани приказ историје манифестације кроз призму витештва, спорта и обичаја.

Окосницу културног програма чинио је концерт ансамбла Фенечки бисери који су невесињску публику освојили аутентичним звуком и младалачком енергијом. Њихов наступ носио је исконску љепоту народног стваралаштва.

Гусларски дует Бојана Пековић – Жељко Вукчевић одушевио је невесињске љубитеље гусала који су аплаузом поздравили овај сценски спој традиције и савременог духа, снаге и њежности.

Свечано олимпијско вече уљепшали су разиграни и енергични чланови КУД-а „Свети Димитрије“ и вокална солисткиња чаробног гласа Јелена Станишић.

Завршна манифестација са витешким играма и традиционалниим коњским тркама биће одржана сутра на Братачком лугу.

Десет година борбе, а данас три осмијеха

Јелена Радојевић (42) из Никшића је након дугог и емотивног пута до мајчинства своју срећу пронашла у невесињској болници, познатој по стручности и топлини. По трећи пут се породила у Невесињу, а само прије десет година била је суочена са бројним питањима, од којих је најбременитије било  ̶  да ли ће икада постати мајка.

Свој здравствени проблем безуспјешно је покушала је да ријеши у више европских земаља и након тога је одлука пала да помоћ потражи у Болници Невесиње. Иако се не ради о великом здравственом центру, Јелена је у Невесињу добила више  ̶  топлину, пажњу и осјећај да није само пацијент, него неко коме се искрено жели помоћи.

„Пацијенти из болница често носе разне трауме, а ја сам од почетка осјетила праву људску топлину“, прича Јелена и додаје да јој Невесиње није дало само медицинску помоћ, него и вјеру у себе.

Услиједиле су двије успјешне операције које су отклониле здравствени проблем и храброј и упорној Никшићанки је омогућено да постане мајка.

И убрзо је почела нова радосна прича уз осмијех, стручне руке и велико срце. За само четири године Јелена се три пута породила у невесињској болници. Прије два дана, у сада већ вишечлану породину Радојевић, стигао је прелијепи дјечак.

Јелена је захвална цјелокупом тиму, од гинеколога, бабица и медицинских техничара до помоћног особља. Посебно издваја докторе Ранка Кокотовића, Николу Минића и Луку Анђелића и бабице Жану Томовић, Биљу Вуковић, Милицу Чалију, Ању Јонлију и Драгињу Пудар.

„Њихова смиреност, ријечи подршке и стручност учиниле су да дане боравка у невесињској болници не памтим по болу, него по срећи“, истиче Јелена.

Каже да су љекари и цијело медицинско особље постали дио њене породице.

Болница Невесиње посљедњих година добија све више похвала због савременог приступа, стручности кадра и топлог односа према пацијентима.