На табли Музеја Саборне цркве у Мостару, који се налази испред Владичанског двора, јутрос су осванули графити "4. корпус" и "1981" што алудира на Четврти корпус Армије БиХ који је покривао Херцеговину и навијачку групу "Ред арми" која навија за Фудбалски клуб ”Вележ”.

У згради Владичанског двора у Мостару, који је сједиште Епархије захумско-херцеговачке и приморске, смјештена је Црквена општина Мостар, Генерални конзулат Србије, Канцеларија Републике Српске и СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар.

Старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић каже да је овај призор јако узнемирио свештенство и све који улазе у ову зграду и да је јако лош осјећај када знате да неко жели да оскрнави вашу имовину и да наруши односе.

- Ово су јако ружне поруке и не доприносе ничему добром у Мостару. Забринутост је већа, јер поред тога што је тај објекат под надзором полиције десио се овакав инцидент - каже Којић.

Генерални конзул Србије у Мострау Васо Гујић наводи да је затечен и непријатно изненађен сазнањем да је на табли испред зграде Владичанског двора у којем је смјештен и Генерални конзулат Србије, исписана порука "4. корпус" и "1981".

- Не знам како тумачити исписану поруку, осим да неко жели да наруши веома добре односе између већинских Бошњака, који живе у близини Двора, и свештенста СПЦ, као и запослених у Генералном конзулату Србије у Мостару - каже Гујић.

Он наглашава да се немили догађај десио на само неколико метара од кућице гдје се налази полицијско обезбјеђење.

- Надам се да неђе бити тешко пронаћи неодговорне појединце, тим прије што је тај простор покривен и камерама. Ми, као дипломатско представништво, у складу са дипломатском праксом, обратићемо се званичним институцијама БиХ да предузму мјере из своје надлежности, како се овакви немили догађаји не би поновили у будућности - навео је Гујић.

Из Црквене општине Мостар наводе да су о инциденту обавијестили МУП Херцеговачко-неретванског кантона.

Срна

У Саборној цркви Свете Тројице у Мостару синоћ су почеле 106. Шантићеве вечери поезије, најзначајнија културна манифестација Срба у Мостару и долини Неретве.

Прије свечаног отварања на гробу пјесника Алексе Шантића на православном гробљу Бјелушине служен је помен и положено цвијеће.

Манифестацију је отворио министар културе Републике Србије Никола Селаковић нагласивши да је у претходних стотину година нестало и настало неколико држава, као и културних и вриједносних система, али да манифестација посвећена Алекси Шантићу још увек траје.

Према његовим речима, за српску књижевност у цјелини, Шантић је наш посљедњи велики пјесник 19. вијека и први велики пјесник 20. века.

„Пјесник који је на само њему својствен умјетнички начин спојио социјално и родољубиво, химну и елегију, радост и тугу; пјесник који је обновио српску родољубиву поезију унијевши у њу сасвим интиман, лични акценат, једно искреније и дубље осјећање које надилази декларативност”, објаснио је Селаковић.

Додао је да је Шантић за Мостар и Херцеговину пјесник који је у својим стиховима овјековјечио свој град и свој крај.

Министар просвјете Републике Српске Боривоје Голубовић рекао је да није лако говорити о Шантићу, човјеку са вјечитом чежњом и тугом, који је у себи носио и бол, и благост, и који је из тог унутрашњег жара стварао поезију која траје.

„Није случајно да је Стари мост постао најљепши симбол његовог града, Мостара. Као што се његови стихови уздижу изнад патње и пролазности, тако и мост изнад Неретве спаја људе , живот и сећања”, нагласио је он.

Голубовић је рекао да је прошло је више од 100 година од како је Алекса Шантић преминуо, али, како је истакао, његов дух и даље живи у стиховима који надилазе вријеме и границе.

Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару отац Душко Којић рекао је на отварању манифестације да ријеч када је истинита и надахнута има снагу да надживи вријеме и поруши све зидове међу људима.

Којић је рекао да је Шантић Мостар учинио вјечним и био пророк љубави, свједок доброте и апостол човјечности.

Он је нагласио да је Саборни храм био и остао духовно средиште заједнице, те да није случајно што у њему започињу Шантићеве вечери поезије.

- Овај храм, као и Шантић, дијеле исту судбину. Био је рушен, али није пао, био је спаљен, али није нестао, био је рањен, али је преживио јер је у његовим темељима љубав, вјера и нада -  рекао је Којић.

Он је захвалио Влади Српске и Влади Србије које су највећи донатори Саборног храма.

Предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да је Шантић својим пјесмама, друштвеним ангажманом и животом задужио не само Мостар, већ српску и јужнословенску књижевност.

- Шантићеве вечери поезије живи су споменик нашем пјеснику и његовим савременицима, једној од најбољих српских генерација из 19. вијека која је у овај град донијела такав духовни и културни узлет какав се до сада није поновио", рекла је Бјелица Шаговновић.

Она је нагласила да Алекса Шантић и његово дјело припадају свим Мостарцима без обзира на вјерску и националну припадност и због тога је он увијек био мост у овом граду на раскршћу култура и цивилизација.

Предсједник Градског вијећа Мостара Ђани Рахимић рекао је да је Мостар без Шантића незамислив јер је он саставни дио града.

- Не може се заборавити никада оно што је он урадио за културни идентитет града. То је симбол Мостара и тако ће и остати - рекао је Рахимић.

На свечаном отварању манифестације наступио је Камерни ансамбл Народног позоришта Републике Српске, као и вокални солиста Бошко Миловановић и пијаниста Адем Мехмедовић са музичко-поетским програмом "Из Шантићевог срца".

Приказана је и изложба "Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља" Музеја Републике Српске, аутора Јанка Врачара, историчара из Музеја Републике Српске, и Дејана Дошлића, вишег асистента Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Манифестацију организују Српско просвјетно и културно друштва "Просвјета", Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле".

Манифестација ће трајати 10 дана на више локација уз различите садржаје међу којима су пјесничке вечери, промоције књига, театар, као и учешће пјесника, књижевника, умјетника и интелектуалаца из цијелог региона.

Манифестација се наставља вечерас у 19.00 часова програм "Шантићева трајања" у Владичанском двору у Мостару, гђе ће бесједу о Алекси Шантићу одржати декан филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула.

У 3. колу Прве лиге Републике Српске одбојкашице Вележа поражене су од екипе Љубиња са 0:3 у сетовима. Љубињке су биле бољи ривал и заслужено славиле у херцеговачком дербију.

У Спортској дворани „Невесињка“ публика је видјела неизвјестност у првом и трећем сету који су у узбудљивим завршницама припали гошћама из Љубиња идентичним резултатом 22:25. Други период је екипа из Љубиња одиграла на високом нивоу и добила га резултатом 15:25.

Играчице Вележа нису искористиле своје шансе у завршницама сетова и Љубиње носи цијели плијен из Невесеиња.

У идућем колу одбојкашице Вележа гостују у Бијељини екипи Либера.

У 4. колу Прве лиге Републике Српске рукометаши Херцеговине поражени су на домаћем терену од екипе Славије резултатом 21:34. Славија је показала зашто је међу главним фаворитима за пласман у Премијер лигу и заслужено носи бодове из Невесиња.

Утакмица је практично ријешена у првом полувремену које су гости из Источног Сарајева добили са 11 голова разлике. До краја је публика само на моменте видјела добру игру подмлађене Херцеговине, и Славија је задржала високу предност и тријумфовала.

Најефикаснији у домаћем саставу био је Џидић са четири поготка, док су по три додали Грк, Паровић и Ивановић. Код екипе Славије посебно се истакао Јелисић са шест погодака.

У наредном колу рукометаши Херцеговине гостују у Козарској Дубици екипи Козаре.

ХЕРЦЕГОВИНА-СЛАВИЈА 21:34 (8:19)

ХЕРЦЕГОВИНА: Б. Стајић, Братић, Вучић, Грк, Паровић, Ковачић, Ђерић, Чабрило, Лиздек, И. Стајић, Џидић, Вишњевац, Ивановић, Манигода, Кљакић, Лакета.

СЛАВИЈА: Косорић, Драговић, Л. Бозало, Тошић, Л. Бозало, Селимовић, Челица, Ковачевић, Кокоруш, Лале, Гајовић, Јелисић, Мирковић, Бирдахић, Чоло, Тоскић.

У организацији Центра за ментално здравље Невесиње и Вртића „Света Евгенија царица Милица“ синоћ је у Центру за културу „Небојша Глоговац“ одржано предавање на тему „Постављање васпитних граница“.

О теми су говориле др Миња Будалић, специјалиста психијатрије, Николина Уљаревић, психолог у Центру за ментално здравље Невесиње и Вања Зиројевић, дипломирани васпитач предшколске дјеце.

Према ријечима др Миње Будалић, посатављање васпитних граница код дјеце предшколског узраста један је од најважнијих, али и најосјетљивијих задатака родитељства.

„Границе нису казна, забрана, нити ограничење слободе дјетета. Оне су оквир сигурности унутар којег дијете може да расте, истражује и развија се са повјерењем“, појаснила је докторица Будалић, додајући да дјеца осјећају љубав кроз досљедност, предвидивост и јасноћу у понашању одраслих.

Психолог Николина Уљаревић истакла је да начин на који одрасли постављају васпитне границе дјеци одражава способност да их истовремено заштите и оснаже.

„Наше родитељство често несвјесно обликује искуство, које смо сами имали у дјетињству. Ако смо одрасли у окружењу гдје су емоције биле потискиване или границе превише круте, склони смо да те исте обрасце понављамо, осим ако их не препознамо и свјесно промијенимо“, рекла је Уљаревић.

Васпитачица предшколске дјеце Вања Зиројевић нагласила је да васпитач има кључну улогу посредника, водича и подршке, те да његов задатак није само да едукује, већ да активно учествује у формирању личности дјетета.

„Важно је да васпитач буде модел понашања, да оно што говори дјеци и сам показује у пракси. Границе које постављамо нашим малишанима нису никакве препреке њиховој слободи, већ путоказ ка сигурном и здравом одрастању“, закључила је Зиројевић.

Предавање о успостављању васпитних граница код дјеце предшколског узраста било је намијењено родитељима, васпитачима и особама које учествују у раном развоју дјетета. Организовано је поводом обиљежавања Међународног дана менталног здравља, а имало је за циљ да кроз примјере из праксе, стручна објашњења и разумијевање дјечијих емоција појасни зашто су границе заправо облик љубави, сигурности и подршке у одрастању.

У оквиру Дјечије недјеље невесињски Вртић „Света Евгенија царица Милица“ провео је низ активности, које су биле праћене дјечијом игром и маштом.

Манифестација је данас завршена весело и креативно – радионицом у дворишту под називом «Здрава исхрана за срећно дјетињство».

Малишани су од тијеста, воћа и воћа направили разне маштовите креације и тако поздравили јесен и њене плодове.  На крају су се сви засладили укусним пецивима које су, с пуно љубави, припремили кувари ове предшколске установе

Дан је био испуњен осмијесима, дружењем и здравим залогајима.