КМФ „Невесиње“ је непријатно изненадио навијаче у Спортској дворани „Невесињка“. У 1. колу „Лиге за опстанак“ Невесињци  су вечерас поражени од Бротња резултатом 2:4.

Већ након два минута на семафору је стајало 0:2. Гости из Читлука су извели двије брзе контре и преко Гргића и Козарића најавили изненађење. Невесињцима је требало десетак минута да консолидују редове  и притисну ривала. Сарић је у 13. минуту смањио на 1:2 и дао подстрек за нове нападе. Гости су били  оптерећени и великим бројем прекршаја, али су само једном ривала частили са казненим ударцем. На њихову срећу непрецизан је био Пудар.

У другом дијелу утакмице  Бротњо са истом тактиком постиже још два гола која су потпуно деморалисала домаће играче. Невесињски састав  без чврстине у одбрани и  идеје у нападу није личио на екипу из првог дијела сезоне. Делићев погодак из пенала  у 38. минуту стигао је прекасно за промјену исхода утакмице.

Пораз на отварању другог дијела сезоне никако не прија и мора се што прије заборавити. Прилику за поправни Невесињци ће имати у наредном колу када гостују у Грачаници.

НЕВЕСИЊЕ – БРОТЊО  2:4 (1:2)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 250. Судије: Омербашић (Сарајево), Вујадин (Ист. Сарајево). Стријелци: 0:1 Гргић, 0:2 Козарић, 1:2 Сарић, 1:3 Невистић, 1:4 Пантић.

КМФ „НЕВЕСИЊЕ“:  Ромовић, Пудар, Сарић, Г. Продановић, Делић, Јамина, Пантић, Килибарда, М. Продановић, Булајић, Трутина, Драшковић.

МНК „БРОТЊО“: Медић, Галић, Чилић, Гргић, Козарић, Иванковић, Дујмовић, Гранић, Невистић, Сутон, Пехар, Пантић.

ТАБЕЛА „Лиге за опстанак“:

1. Салинес         17
2. Сељак            14
3. Бротњо          12
4. Невесиње      11
5. Каскада          9
6. Челинац         6

Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 17. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.

Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих,  присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.

Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта.  Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је  18. марта 1939.  директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.

Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.

Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.

Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.

Тренутно у Београду живи око 1.100 рођених Невесињаца и још око 2.500 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.

Након леденог јануара, почетак другог мјесеца донио је повољније временске прилике. Данас су у сјеверним дијеловима Републике Српске  измјерене праве прољећне температуре. У Херцеговини је било нешто свјежије са интензивнијом кишом. У Невесињу је за протекла 24 часа пало 9 литара кише по метру квадратном, а у 13 часова измјерена су 3 степена Целзијуса.

Метеоролози за наредна два дана најављују кишу, а након тога ће мало оснијежи. Средином наредне седмице биће и више сунчаних интервала. Водећи метеоролошки сајтови најављују да ће вријеме у фебруару бити у границама вишегодишњег просјека.

Шта каже народни метеоролог

Фебруар је, иначе, чудан мјесец пун временских изненађења, честих и наглих промјена и смјењивања хладноће и топлоте, као и жестоких налета зиме.

Херцеговци нису вољели топле фебруаре што потврђује изреке „Ако фебруар не вије, онда март оплакује“, „Ако се у фебруару мачка на крову грије, у марту се уз пећ свије“, „Што фебруар измами, то март опали“ и друге.

Народни метеоролог је у фебруару имао симболе и репере у свецима и празницима. Света три јерарха сматрају се заштитницима људи и животиња од „студених и злих вјетрова“. По вјетровима који дувају овог дана, прогнозира се какво ће бити вријеме током читаве године.

Трифундан, између осталог, заштитник је винограда, јер он уништава све инсекте и болести које нападају винову лозу, а прижељкује се да тога дана буде хладно. У Херцеговини народни метеоролог више жели кишу, па је настала изрека „Трифундан ведро, биће суше, а падне ли киша, биће родна година.

Сретење се у народу тумачи као дан у коме се сусрећу зима и љето. Вјерује се да на тај дан мечка излази из свог брлога и погледа да ли има сјенку. Ако је има, онда се окреће и враћа у пећину да одспава још шест неђеља, колико ће зима трајати. Ако нема сјенке, односно ако је облачно, онда одгега у шуму у потрагу за храном, што значи да је зима прошла.

ДРАГАН ГРАХОВАЦ

У оквиру Програма за дијаспору Радио-телевизија Србије емитовала је прилог са Светосавске академије у Торонту. Дјеца наших исељеника публици су показала шта су научили у школама на српском језику и православним храмовима. У групи младих чувара српске традиције истицала се седмогодишња Славијанка Кљакић.

Добила је буран аплауз за своју рецитацију.  Потом је одважно разговарала са новинарима РТС-а и на крају  уз осмијех поздравила Невесиње.

„Имам баку у Невесињу и са ове академије шаљем јој велики пољубац“ , рекла је Славијанка. И пољубац одлетје у Невесиње.