Много веће невријеме, прије пет година, оковало је Невесиње.

Иако данима без струје и воде,заробљени у снијегу од два метра, једна породица ту зиму памтиће као најљепшу. У селу Лакат, у породичној кући без љекара, рођена је Јована Милићевић.

Вијест је обишла и задивила Републику Српску, захваљујући нашој екипи која је успјела да дође до Милићевића. Посјетили смо их поново, уочи Јованиног рођендана.

Након пет година у невесињском селу Лакат поново снијег, а РТРС поново у дому Милићевића.

Јована зна да је по свом рођењу другачија од својих вршњака и да је зато зову дјевојчица из мећаве. Мами Бранки и тати Миливоју сад све изгледа много лакше, него прије пет година.

- Јована је прво дијете и први пород па на срећу нисам знала шта ме све чека и хвала Богу све је завршено како треба,  послије су ме многи сретали, чули су на тв или од других како сам се породила код куће и било им је за невјерицу, прича мајка Бранка Милићевић.

Другу кћеркицу, Анастасију, Милићевићи су добили у сред љета у болници.

Осморо Милићевића, у породичној слози и заједништву гради живот на селу. Својим примјером показују да мало за срећу треба и да се у нешто тежим условима може живјети лијепо.

РТРС  

 https://www.youtube.com/watch?v=MAOrW7H_l7Y

ТЕКСТ ИЗ ПРЕСА – 06.02.2012. ( Дописник: Драгомир Граховац)

ПОРОДИО ЖЕНУ УЗ САВЕТЕ ТЕЛЕФОНОМ

Маја Милићевић из невесињског села Лакат породила се јуче рано ујутро, у кући завејаној снегом, уз асистенцију свог супруга који је стручне савете добијао преко телефона!

Срећни отац Миливоје Милићевић, звани Муња, познати невесињски инструктор вожње, каже за Пресс РС да је пресрећан што је постао отац лепе и здраве девојчице, која још ни име није добила. Да ли ће јој временски услови у којима је дошла на свет одредити име, па можда постане Снежана, није могао да каже.

- И супруга и ја још смо под утиском свега што се дешавало протекле ноћи. Човек некад не зна шта је све у стању да учини док га одређене животне околности на то не натерају. Хвала богу, све је протекло у најбољем реду, а највећу захвалност дугујемо доктору Ранку Кокотовићу и нашим комшијама - прича узбуђено.

Целу ноћ на вези

Прве трудове Маја је осетила прексиноћ, али пошто је Лакат блокиран сметовима вишим од метра, а температура се не подиже изнад минус 15, није било шансе да буде безбедно превезена до невесињске болнице удаљене 20 километара. Њеном супругу и комшијама које су му се нашле при руци није преостало ништа друго него да се сналазе како знају и умеју.

Миливоје је позвао телефоном Ранка Кокотовића, дугогодишњег гинеколога невесињске болнице да види шта му је чинити. Свестан да се селу, које већ четири дана нема струје, не може прићи, Кокотовић је прво смирио Миливоја и обећао му да ће све бити у реду ако слуша његове савете.

- Прво сам му рекао да смири жену, да јој скрене пажњу на правилно дисање и да покуша да је ослободи страха. Миливоје је деловао прибрано, послушао ме и после тога остали смо на вези целу ноћ. На отвореној телефонској линији пратио сам ситуацију у кући Милићевића и давао упутства. Трудови код Маје су учестали у зору и тада је било јасно да ће њихова породица ускоро добити новог члана. Наставио сам да издајем упутстава, рекао да припреме топлу воду, чисте пешкире и маказе које ће претходно откувати. Миливоје је био сталожен и добро је обавио порођај, тако да се ујутро родила жива и здрава девојчица. Иако је сам порођај трајао више од једног сата, слободно могу рећи да је успешно обављен и да ће мајком и бебом све бити у реду - прича Кокотовић за Пресс РС.

Он истиче да у својој дугогодишњој пракси никада није био у сличној ситуацији - да телефоном наџире порођај.

Овај несвакидашњи догађај мештани Лакта и МЗ Придворци прославили су као најрадоснији тренутак у тешким данима који су их снашли.

Невесињско чудо - свануло у пола ноћи

Да се у невесињском крају ових дана дешавају разна чуда, сведочи и догађај од четвртка увече када је изненада дошло до јаке грмљавине. Око 23 сата небо је преплавила јака црвена светлост, која је потпуно осветлила завејана села и ноћ претворила у дан. Мештани кажу да је видљивост била иста као и на дневном светлу, а старији тврде да је то најава неког великог догађаја за Србе. Према народном веровању, кад на Светог Саву загрми, Срби треба да очекују неки велики догађај. Додуше, овај пут грмљавина је уследила неколико дана после 27. јануара, али веровања су остала иста. Такође, стари Невесињци тврде да међу њима нема никога ко памти овакву зиму са снегом висине 130 центиметара и овако ниском температуром.

Дочек православне Нове године међу Херцеговцима у Србији незамислив је без традиционалног сабора Херцеговаца у ресторану „Рибарац“ у Новом Саду. По 26. пут у континуитету Удружење Срба из Херцеговине у Новом Саду прославља своју крсну славу Светог Василија што је уједно прилика да се Херцеговци са свих страна окупе и заједно прославе Нову годину.

У Србији је на снази епидемија грипа у већем броју градова, а ни путеви оковани ледом нису били препрека да се и ове године на Рибарцу окупи више од 400 Херцеговаца.

Скуп је почео сијечењем колача и благословом свештеника Предрага Толимира. Потом је госте поздравио домаћин овог скупа и предсједник најстаријег херцеговачког удружења у Србији Ђорђо Радојичић.

Он је у својој бесједи нагласио да људи са два завичаја никада неће заборавити камен са кога су потекли и бити поносни на своју и “слободну Херцеговину”.

Здравицу је на њему својствен начин одржао легендарни привредник Марко Милошевић.

У име гостију из Херцеговине обратио се Миленко Авдаловић, недавно изабрани предсједник општине Невесиње. Подсјетио је на вријеме када је 1995. године, тада у улози новинара, боравио у Новом Саду на дочеку који је су међувремену постао препознатљив бренд “српске Атине”.

– Херцеговина данас има два велика проблема: економски и демографски. У оба проблема значајно могу помоћи наши земљаци у Србији на начин да се неко врати да живи у старом завичају или да неки од привредника отвори неки погон у завичају што би била и највећа помоћ Херцеговини.

У програму публика је могла да види мајсторство Војина Радојичића на диплама, двојницама и гуслама.

Из Херцеговине се пјесмом представила мушка пјевачка група из Невесиња, а у програму су доминирали Гајдобрани и КУД „Благоје Паровић“.

Водитељ програма Миливоје Бештић је између најава хронолошки подсјетио на многа дешавања везана за Херцеговину. Тако је још једном поздрављен гест невесињског домаћина Милана Зуровца који је поклонио 42 божићне печенице најсиромашнијима. Бештић је подсјетио да је између два сијела удружење остало без два члана: афористичира Илије Марковића и некадашњег предсједника удружења Младена Марковића.

Међутим, овом удружењу припада будућност. У овом тренутку Удружење Срба из Херцеговине у Новом Саду може да се похвали најактивнијом омладином. Бојан Миленић је подсјетио на бројне акције које су током године млади овог удружења урадили. Најзначајније  је било прикупљање добровољног давања крви и то у два наврата, као и скупљање помоћи за дјецу са Космета. О свим њиховим акцијама СХ је писала током године.

Проглашавајући најбољу овогодишњу студентињу Миленић је примјетио да упркос великом броју студената веома је мало оних који се усуде да се пријаве. Ове године конкурисало је четворо студената, а међу њима најслабији просјек је био изнад 9,60.

– Сваки студент не помишља да се пријави уколико му је просјек мањи од 9,50. Дугогодишњу доминацију гатачких студената прекинула је Невесињка Милица Шиповац – рекао је Миленић који је најавио да ће током наредне године бити организоване акције за помоћ завичају.

Стасита Херцеговка, члан је чувеног братства Шиповац, које се подизањем цркве на Вјенчацу уписало у историју Невесиња, студент је пете године стоматологије са просјеком 9,89. Милица је осим љепoте и памети показала и велико срце. Своју новчану награду приложила је у цијелости за лијечење Дражена Вучића рођеног Мостарца који сада живи у Ветернику, а који се лијечи од карцинома меланома.

– Позивам све у сали да у складу са својим могућностима помогну Дражену да се излијечи – рекла је Милица бурно поздрављена од свих гостију.

У наставку програма публика је могла да ужива у хуморескама легендарног доктора Братољуба Бркљаче и колумнисте Слободне Херцеговине Марка Никчевића.

У традиционално такмичењу у натпјевавању „Пјевај брате, и ја ћу узате“ пријавиле су се само двје екипе. Побједила је група “Браћа Радојичићи”, мада не би било неправедно да је награда припала “Херцеговцима”.

У богатој томболи неки су се радовали умјетничким радовима даровите херцеговачке сликарке из Сомбора Снежане Неге Милинковић, неки су добили пршуту, а најсрећнији Мајо Милошевић добио је викенд у хотелу “Аћимовић” на Моску. Био је ту и читав низ других награда, а примјетили смо да је срећне руке био и водитељ Миливоје Бештић који је добио вунене чарапе.

 Срећан је био и творац овог удружења Пејо Бајчетић који се подсјетио дана када је све започело.

– Херцеговци се окупљају сигурно 40-ак година, али организован дочек православне Нове године траје у континуитету 26 година. Срећан сам кад видим младе чланове нашег удружења који показују заразни ентузијазам и буде вјеру у будућност – рекао је Пејо који је уз младе чланове удружења активно учествовао у свим овогодишњим акцијама.

И предсједник Ђорђо Радојичић није крио задовољство што захваљујући омладини ово Удружење осим што има најдужи стаж убраја се међу најперспективније завичајно удружење.

У наставку програма атмосферу до усијања довео је гајдобрански Боле бенд. Међу гостима из Херцеговине поред поменутог Миленка Авдаловића начелника Невесиња, били су начелник Билеће Миљан Алексић и бивши начелник Берковића Бели Лучић.

Скуп је својим присуством увеличао и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, а нису изостали ни представници братских удружења Гачана, Билећана, Невесињаца, као ни Урош Милојевић који је дошао у име Херцеговаца из Баната.

Играло се и пјевало до ситних јутарњих сати.

Наредни скуп Херцеговаца заказан је за 11. фебруар у београдском центру Сава који организује завичајни клуб Гачана у Београду.

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Давно настала изрека „Херцеговина цијели свијет насели, а себе не расели“ посљедњих година постаје све мање актуелна, бар када је невесињска општина у питању. Истина, главни разлог смањења броја становника нису миграциона кретања која су за ово подручје била својствена неколико деценија уназад, већ је то висока стопа морталитета.

Према подацима Матичне службе,  у 2016. години умрло је 146 лицa, а у истом периоду рођено је само 78 беба чији родитељи имају пребивалиште у овој општини.  Иако су подаци  нешто повољнији него годину дана раније, нема озбиљнијег наговјештаја да ће се пад наталитета  зауставити. Забрињава и то што је број заснованих брачних заједница из године у годину све мањи. У 2016. години судбоносно „да“ изговорила су 44 брачна пара, а само прије двије деценије број склопљених бракова био је четири пута већи.

Иако још нису објављени подаци Републичког завода за статистику за 2016. годину, нема сумње да ће Невесиње опет бити у групи општина са најмањим природним прираштајем у Републици Српској.

Ана и Михајло на врху популарности

Од 78 рођених беба у Невесињу у прошлој години највише дјевојчица добило је име Ана, а дјечака Михајло. Оба имена су хербејског поријекла. Ана потиче од „Хана“ са значењем – мила, захвална, а превод имена Михајло био би  „једнак као Бог“. У Матичне књиге уписано је и неколико ријетких имена, попут Дамјана или Благица.

ДРАГАН ГРАХОВАЦ