Radio Nevesinje
У Мостару је одржан традиционални Божићни концерт на којем је наступио хор Србски православни појци из Београда, дјеца која похађају православну вјеронауку и ученици Музичке школе "Свети Роман Мелод" из Невесиња.
На почетку синоћњег концерта бесједу је одржао Владислав Топаловић, свештеник из Сарајева и професор на Богословском факултету у Фочи, који је рекао да је Божић озбиљан празник и празник догађаја који означава улазак Бога у свијет.
"Божић треба да славимо са мишљу да је Бог постао човјек и да Бога више не треба да тражимо на небу већ је он сишао на земљу. Не морамо се пењати на небо да видимо Бога, него је довољно да се окренемо око себе и да га видимо у лицу својих ближњих. Када погледамо у очи било ког човјека треба да видимо очи самога Бога", рекао је Топаловић.
Мостарски парох Радивоје Круљ истакао је да је одржавање концерта уз најрадоснији хришћански празник у Мостару веома важно, напомињући да је концерт дар српске заједнице цијелом граду Мостару.
"Ово је дар свим нашим суграђанима и прилика да се сусретнемо и једни другима радујемо, те тако заокружимо обиљежавање Божића", рекао је Круљ.
На концерту су се могле чути духовне, етно и националне пјесме, те божићне пјесме које су извели ученици.
Оснивач Србских православних појаца Марко Качаревић навео је да је за њих мостарски концерт веома значајан и да су својим наступом жељели и подржати Србе који живе у том граду.
"Веома лијепо смо дочекани у Мостару од свих људи и драго нам је што у Мостару влада таква позитивна атмосфера", рекао је Качаревић новинарима.
На концерту је био велики број посјетилаца, као и представника власти, међу којима градоначелник Мостара те министри из Владе Херцеговачко-неретванског кантона, те представници културних и вјерских институција.
Организатори Божићног концерта, који је у Мостару одржан једанаести пут, су Српска православна црква и културна друштва из Мостара.
СРНА
Република Српска обиљежава 9. јануар - Дан Републике.
Поводом 25 година од настанка, данас ће бити одржан свечани дефиле, са богатим културно-умјетничким програмом, а након тога и свечана академија у спортској дворани Борик.
Свечаностима поводом Дана Републике присуствоваће и предсједник Србије, Томислав Николић и министри у Влади Србије.
На Тргу Крајине биће уприличен и програм за дјецу и младе, а послије параде и свечане академије, у центру Бањалуке биће одржан и концерт Етно групе “Траг“, као и концерт 100 српских труба, након чега ће наступити група Легенде.
Прославу Дана Српске обезбјеђиваће више од хиљаду полицајаца.
Министарство унутрашњих послова позвало је све грађане Српске да Дан Републике прославе у миру и достојанствено.
Богослужењем, поменом и полагањем цвијећа дан Републике Српске биће обиљежен и у Невесињу.
Након свете литургије у Цркви Вазнесења Господњег код Спомен обиљежја на Гвозду биће одржан помен погинулим борцима и положено цвијеће.
Општинска борачка организација Невесиње позвала је породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде, борце и све грађане Невесиња да достојанствено и у што већем броју обиљеже Дан Републике Српске.
Невесињска болница имала је изузетно успјешну годину у којој је урађено 300 операција од којих 80 најсложенијих које се не раде нигдје на простору БиХ, истичу у менаџменту ове болничке установе.
Осим сталног тима, у невесињску болницу долазе еминентни љекари из Србије, у првом реду познати хирург Предраг Пешко и његов тим.
Рајка Гутаљ, из Источног Сарајева, одлучила је да тумор дебелог цријева оперишу управо љекари у невесињској болници. Задовољна је тимом и условима у болници. Она је истакла да су јој препоручили ову болницу и да је задовољна. Истакла је да је особље изузетно љубазно, а болница одлично опремљена.
Исте утиске има и Исмет Чавка из Бањалуке. У невесињкој болници оперисао је тумор у малој карлици. Каже да је чуо само похвале о овој болници, а касније се и сам увјерио у стручност и љубазност медицинског особља.
Менаџмент болнице поручује да је 2016. година за ову установу, њене запослене и пацијенте, била изузетно успјешна.
Директор Велибор Миливојевић истиче да су направили искорак у хирургији и гинекологији, те у сарадњи са стручњацима из Србије имали више од 300 интервенција и операција које раније нису рађене у овој установи.
- Од тих 300 интервенција, 80 су најзахтјевније операције које се не раде нигдје него у овој установи на подручју цијеле БиХ. То су операције једњака од малигних обољења, до бенигних промјена на једњаку, али и веома сложене операције у малој карлици - навео је Миливојевић.
Он је истакао да је доласком познатог хирурга Предрага Пешка повећан углед установе, као и број пацијената који долазе из осталих градова Републике Српске, Федерације БиХ, као и региона.
Планови за наредну годину, поручује Миливојевић, јесу да буду још бољи и успјешнији. Иначе, градња болнице у Невесињу идеја је добротвора Михаила Лабала која је реализована уз подршку предсједника Српске Милорада Додика, Владе Републике Српске и осталих добротвора.
РТРС
Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је данас у Бањалуци поводом 9. јануара – Дана Републике одликовања Републике Српске заслужним појединцима, организацијама и институцијама.
Међу одликованим је и еминентни хирург Предраг Пешко који у невесињској болници изводи најсложеније хируршке захвате. Академик Пешко је потврдио да је одликовање добио због рада Болнице у Невесињу и успјешног лијечења пацијената из Републике Српске.
− Одликовање је признање за досадашњи рад, али и обавеза да још више радим – рекао је Пешко.
У посљедњих 100 година у Босни и Херцеговини је регистровано више од 1.000 земљотреса амплитуде веће од три степена по Рихтеру, а годишње се у БиХ региструје око 1.100 земљотреса амплитуде мање од 2,5 степена Рихтера - подаци су Центра за сеизмологију Федералног хидрометеоролошког завода БиХ.
Русмир Горушанин из овог центра казао је у разговору за Фену да се у БиХ на годишњем нивоу догоди 70 до 90 земљотреса, а у 2016. години било је око 70 земљотреса, од слабијих, умјерених, до јачих.
Прецизирао је да су посебно западна и источна Херцеговина сеизмички јако активна подручја.
- Подручје између Томиславграда и Ливна, затим један део према јадранској обали, погранични дио с Хрватском, најугроженије су подручје што се тиче БиХ, и тамо се од 70 до 80 посто земљотреса догоди на цијелом делу БиХ - истиче Горушанин, наводећи да је континентални дио БиХ мање угрожен.
Појашњава да подручје Балкана улази у састав средоземног трансазијског сеизмичког појаса, а узрок земљотреса на Балкану је подвлачење афричке плоче под подземни евроазијски масив.
Земљотреси се, подвлачи Горушанин, не могу предвиђети, али се могу извршити одговарајуће статистичке процјене, односно израчунати вјероватноћа појаве земљотреса на одређеном простору, а у БиХ је то највише западна и источна Херцеговина.
"Земљотреси се не могу предвиђети ни спријечити, али је врло битно да ублажимо та дејства земљотреса у епицентралном подручју. А ублажит ћемо их одговорајућом градњом грађевинских објеката, којим би се ефекти земљотреса свели на минимум", рекао је Горушанин.
Додао је да за градњу није довољан само макросеизмички интензитет најјачег потреса, него треба знати максималну амплитуду помака, брзину и убрзање, помјерење тла за вријеме најјачег потреса.
Говорећи о подручју Сарајева, казао је да су се у протеклој години десила два земљотреса у близини главног града БиХ, који су били умјерене јачине.
ТАНЈУГ
Поларни талас који је протеклих дана захватио пола Европе није заобишао ни Херцеговину. У Невесињу је јутрос у 7 часова измјерено -16 степени, а у Мостару и Требињу жива у термометру се спустила до 9 подеока испод нуле.
Метеоролози дебели минус најављују до средине наредне седмице, кака се очекују нове снијежне падавине.
У посљедњих 70 година у Невесињу је у два наврата измјерено -22 степена Целзијуса па се ова вриједност узима као рекордна. У појединим дијеловима општине било је и нешто хладније, али је овај податак уписан на основу званичног мјерења.
Календарски почетак зиме 2009. године Невесињци су дочекали на -22 степена, а ова вриједност је поновљена 2. фебруара 2010. године.
Постоје тврдње да је у 20. вијеку најхладније било ратне 1942. године, када је Сарајево и још неколико градова у региону забиљежило апсолутне рекорде који су документовани, а у Мостару се те зиме снијег задржао пуних 25 дана.
Најтеже зиме које су задесиле Невесиње у посљедњих 100 година биле су 1929, 1942, 1954, 1984, 2005. и 2012. године.