На данашњи дан 1924. године умро је велики херцеговачки пјесник Алекса Шантић. Његови стихови и данас буде емоције и сјећања, посебно у Невесињу и Мостару.

Шантић је у Невесињу увијек био вољен и цијењен. И он се фино осјећао и у нашем граду је налазио посебну инспирацију за своја пјесничка дјела. О томе има доста докумената, али ми најрадије цитирамо његово писмо упућено Марку Цару у Херцег Нови 1904. године чији садржај најбоље открива шта је Шантић мислио о Невесињцима.

Писмо Марку Цару  у Херцег Нови 1904. године:

„Твоје ме писмо затекло, ево, у Невесињу гдје се бавим има већ три седмице. У овом лијепом српском крају, гдје су ми увијек почивале жеље, угодно се осјећам. Народ је красан, разборит и поштен, пун светијех идеала, пун вјере у будућност, пун истрајности покрај свих невоља и злих година које га глађу море.Од како сам боље упознао овај поштени, искрени, српски народ у Невесињу, ја сам се утјешио и вјерујем још у васкрс домовине“.

Невесиње 1. август 1904.

Моја адреса: Г. Ђока Лазаревић, за Алексу Шантића, Невесиње

Шантић је и аутор химне „Врела крвца“ невесињског Пјевачког друштва „Застава“.

Шантић се дивио невесињском сељаку

Алекса би у Невесиње најчешће долазио негдје по Госпојини. Задржао би се десет до мјесец дана, зависно од времена обавеза и расположења. Одијевао се господски и сви су га у Невесињу, поред његове изразите мушке љепоте, препознавали по црном  одијелу и лептир машни, сламнатом шеширу, а са црним штапом у десној руци.

Алекса се увијек опредјељивао за фијакер. Дремуцкао је у њему, утонуо у мисли, полузатворених очију осматрао је околна брда, задивљен чудесном љепотом Невесињског поља.

Шантић се дивио невесињском сељаку, његовој урођеној интелигенцији, достојанству, држању до части, љепоти говора и смислу за саржајан и занимљив разговор.

У таквом невесињском окружењу трезвених, слободарски управљених, достојанствених људи „ од којих је сваки други потенцијални приповиједач“ Шантић је црпио теме за своје многобројне родољубиве и социјалне пјесме. У разговору са сељацима, које би затицао у својим дугим предвечерњим шетњама околином Чаршије, наш пјесник је знао да  ослушне и доживи њихову радост и муку. Одушевљавао се таквим човјеком, који је овдје за разлику од града, био отјелотворење српства, српског мита и српске легенде.

Најчешће је, ипак Алекса , пред кућом у Бојиштима сједио под старомодном и сликовитом хладницом. Ту је написао  неке од својих најљепших пјесама.

У невесињском хотелу  Алекса дочекиван као најдражи гост

Навикао на градску храну и послугу Алекса је тачно у подне кретао из Бојишта према Невесињу у тадашњи Пешкин хотел гдје је дочекиван као најдражи гост. Кухарице и послуга су се такмичили ко ће му учинити љепши  угођај. Уз обавезну блатину, умјерен у свему, са ручка би ишао у дугу шетњу, лагано и замишљено.

У разговору са људима црпио је теме из историји, поготово оне родољубиве.

Недељом би и празником фијакером долазио на свету литургију у невесињску цркву која је  за та времена  имала лијеп и фино уређен олтар и иконостас. Праћен је погледима невесињских мадона о којима је имао лијепо мишљење. Отпоздрављао им је скидањем шешира и пружањем руке у бијелој рукавици.

У Бојишта је долазио свјеж, али увијек замишљен. Када га задуго не би било, људи су долазили до те куће и распитивали се гдје је и како је, да му се није нешто догодило и када ће најзад доћи.

Шантић је увијек био пјесник и вођа. Његова поезија није имала других амбиција него да буде топла ријеч, да загрије срца и да их учини способним осјетити добро и лијепо.

ДРАГАН ГРАХОВАЦ

На данашњој сједници Скупштине општине Невесиње одборници су усвојили одлуке о расписивању избора у мјесним заједницама и изградњи Централног спомен обиљежја. Утврдили су износ плата општинских функционера и одборничког додатка. Највише се дискутовало о комуналним проблемима.

Оштра расправа почела је већ приликом усвајања дневног реда, али је даљи ток засједања протекао у коректној атмосфери.

Одборник СДС-а Анто Шиповац тражио је да се у дневни ред сједнице уврсти утврђивање услова под којима се може користити Велика сала СО приговарајући начелнику да није дао одобрење да се у општинској сали одржи сједница Општинског одбора СДС-а. Након ванредне паузе скупштинска већина је одбацила овај захтјев најављујући  да ће о томе расправљати на наредној сједници. Није прихваћен ни приједлог  Јована Васиљевића да се са дневног реда скине Приједлог одлуке о изградњи Централног спомен обиљежја. Васиљевић је сматрао да би претходно требало измијенити ранију скупштинску одлуку о изградњи Споменика краљу Петру и невесињским устаницима. Предсједник Скупштине општине Момчило Вукотић образложио је да је сада приоритет изградња новог споменика, али да се није одустало ни од обнове споменика порушеног 1941. године.

Одлука о расписивању избора за чланове Савјета мјесних заједница усвојена је гласовима скупштинске већине, док су одборници опозиције били уздржани. Избори би требало да се одрже 9. априла ове године у 17 мјесних заједница. Одборник ПДП-а Синиша Килибарда рекао је да ова странка није подржала Одлуку јер није испоштован законски рок за одржавање избора. Секретар Општинског парламента Мирославка Муратовић  објаснила је да је датум предложен у мјесецу када се очекују повољније временске прилике, а потребно је и да Централна изборна комисија достави извод из Бирачког списка.

На данашњој сједници усвојена је Одлука о комуналном реду на подручју општине Невесиње којом се утврђују услови и начин пружања комуналних услуга. Након уводног излагања предсједника Комисије за израду овог документа Милована Цвијетића развила се широка скупштинска дискусија која није имала страначки предзнак. Одборници су се сложили да  су квалитетне комуналне услуге у интересу сваког грађанина. Након сугестија одборника Сузане Кешељ, Синише Килибарде, Огњена Куљића, Милосава Уљаревића и Јована Васиљевића дата је једногласна подршка предложеном документу.

На данашњој сједници одборници су утврдили висину плата општинских функционера и одборничког додатка. Како је образложио начелник општине Миленко Авдаловић у односу на ранију одлуку плате функционера су смањене за 10%, а висина одборничког додатка је ограничена на 50% просјечне нето плате  (раније 55%)  исплаћене у општинској управи у претходној години. Одлуке су усаглашене са важећим Законом о локалној самоуправи РС.

Једногласну подршку одборника данас је добила Одлука о изградњи Централног спомен обиљежја на Градском тргу. Претходно је начелник општине Миленко Авдаловић  потврдио да ће споменик радити  познати вајар Миодраг Живковић чије су идејно рјешење 2002. године изабрали грађани Невесиња. Авдаловић је рекао да је за иградњу споменика добијена општа сагласност општинских борачких организација и удружења. Према његовим ријечима, пројекат ће коштати 150.000 КМ, при чему ће из општинског буџета  за ову намјену бити издвојено 100.000 КМ.

У преосталом дијелу сједнице није било одборничких дискусија. Усвојене су одлуке о расписивању јавног конкурса за избор и именовање секретара Скупштине општине и директора Вртића „Света Евгенија царица Милица“, а утврђена је и Листа стручњака за именовање у конкурсне комисије за попуну упражњених радних мјеста службеника у општинској управи Невесиње.

ДРАГАН ГРАХОВАЦ

Пројекат развоја водоводног и канализационог система који општина Невесиње проводи у сарадњи са Владом РС и Европском инвестиционом банком биће допуњен са водоснабдијевањем из изворишта Јама Удбина. Ово је потврђено данас на радно - консултативном састанку представника општинске власти, Хидроелектрана на Требишњици, ЈП „Водовод“ и консултаната на пројекту.

Водоснабдијевање главних објеката Хидроелектране „Дабар“ из водозахвата Јама Удбина је завршено прошле године и сада је у плану наставак постављања цјевовода према Војинама и Невесињу, потврдио је грађевински инжењер Душко Вујовић. Он је нагласио да су пробна тестирања воде која се већ користи на градилишту показала да је она  одличног квалитета.

Консултант на пројекту  Драгана Васић сматра да је алтернативно извориште од великог значаја за дугорочно рјешавање питања водоснабдијевања у Невесињу.

-          Да ли ће Јама Удбина бити уврштена у систем снабдијевања водом Невесиња зависиће од техно-економских анализа које тек треба да се направе - појаснила је Васић. Она је додала да ће се ово извориште уз сваком случају наћи у допуни пројектног плана, а коначну одлуку донијеће Европска инвестициона банка.

Вршилац дужности начелника Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић каже да ће паралелно са припремом хидрауличких прорачуна, анализе воде и других параметара радити на реализацији остале четири компоненте пројекта за које је већ констатовано да су оправдане.

Начелник општине Миленко Авдаловић позитивно је оцијенио данашњи састанак наглашавајући да рјешавање водоснабдијевања остаје приоритет  нове општинске власти.

- Наш циљ је да што прије поставимо пречистач на постојећу акумулацију, смањимо губитке на водоводној мрежи и паралелно припремамо документацију за водоснабдијевање са изворишта Удбина - истакао је Авдаловић.

На традиционалном избору за најбољег  студента из Херцеговине у Новом Саду ове године побиједила је Невесињка Милица Шиповац.  

Херцеговци се по традицији у великом броју образују у Новом Саду. Никад није тачно утврђен број херцеговачких студената у овоме граду. Свјесни жестоке конкуренције, многи студенти чији је просјек 9,5 или мањи не пријављују се на конкурс који сваке године расписује Удружење Херцеговаца у Новом Саду. Зато  у трци за ласкаво признање  „најбољи херцеговачки студент“   учествују само изузетни, а ове године прва међу њима била је Милица Шиповац.

Лијепа Невесињка прекинула је доминацију гатачких студената, а својим понашањем и гестовима успоставила нове стандарде и дјелима показала да Херцеговина има младост која ће часно да гради њену будућност.

– У Нови Сад сам дошла 2012. године када сам уписала Медицински факултет, смјер стоматологија. Медицински факултет сам изабрала због његове дуге традиције и квалитетне наставе – прича нам Милица која каже да је избор факултета био потпуно неочекиван и за њене најближе.

–  За стоматологију сам се одлучила у четвртом разреду гимназије и то је за моју породицу била неочекивана одлука, јер сам до тада највише интересовања показивала за књижевност и језике. Не постоји  конкретан разлог због којег сам изабрала  ову  медицинску дисциплину, једноставно сам своју будућност видјела у свијету стоматологије и  нисам се покајала због те одлуке – каже Милица.      

Колико је њен избор био добар потврђује и награда коју је добила од стране Фонда „Слађана Ђорђевић“ и Медицинског факултета за остварени најбољи успјех на студијама стоматологије, као и награде ректора Универзитета у Новом Саду и  награде декана Медицинског факултета за остварене успјехе током претходних школских година.

Херцеговачки студенти у Србију често иду са намјером да ту и остану, али Милица своју будућност види другачије.

– Млади и перспективни људи тешко долазе до изражаја. Због тога, а и због лоше економске ситуације и недостатка радних мјеста, све већи број људи одлази из Невесиња. Присутан је и низ проблема у здравственом сектору, а масовна депопулација ће узроковати резове у свим областима што би се могло одразити и на стоматолошку струку. Упркос свему овоме, ја сам оптимиста, надам се да ћу након дипломирања пронаћи посао у Невесињу и да ће се на тај начин остварити услови за мој повратак – каже Милица која  по завршетку основних студија, планира да упише докторске и специјалистичке студије на Медицинском факултету у Новом Саду.

ПОНОСНА НА ХРАМ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА И БРАТСТВО ШИПОВАЦА

На сваки помен братства Шиповаца и храма на Вјенчацу озбиљно Миличино лице претвори се у осмијех.

– Братство Шиповац је уз помоћ бројних вјерника саградило Храм Светог Георгија чиме је доказано да сложни и вриједни људи стварају велика дјела. Шиповци су бројна православна породица која је дала много свештеника, доктора, академика, доктора наука и образованих људи који су оставили траг гдје год да су живјели. Посебно сам поносна што нису заборавили свој завичај, а то потврђује примјер Јована Шиповца једног од главних иницијатора за изградњу Храма на Вјенчацу који је за кратко вријеме постао симбол Невесиња –  у даху говори Милица

Мада сви студенти муку муче са малим буџетима, Милица је показала хумано лице. Новчану награду коју јој је као најбољој студенткињи уручио Бојан Миленић, а у име Удружења Херцеговаца у Новом Саду, Милица је приложила за помоћ обољелом земљаку Дражену Вучићу.

– Човјек је богат кад има здравље. Новац дође и прође. Позивам све људе добре воље да помогну нашем земљаку Мостарцу Дражену Вучићу да оздрави. Често заборавимо да наше мало за некога значи живот – каже Милица.

Трифко Ћоровић / Слободна Херцеговина

Период ледених дана који су обиљежили овогодишњу зиму изгледа да се ближи крају. Метеоролози од средине наредне седмице најављују кишу и  пораст температуре. Невесињци ће овогодишњи јануар упамтити као један од најхладнијих у посљедњих неколико деценија. На сву срећу није било великих снијежних падавина па, бар за сада, зима није оставила  посљедице.

Али, чим зима озбиљније покаже зубе, почну и приче о великим хладноћама и сњеговима. Невесињци се питају  да ли је у ближој или даљој прошлости било оволико ледених дана. Прегледом старих записа и љетописа морамо потврдити да је било много суровијих зима.

Запис из 1613. године вели да „озебе пшеница да би је преоравали људи“. Године 1640. „паде снијег на гору и на жита класала“. Двадесет година касније „ би велика зима, преко Капеле не пређе коњ од 30. новембра до Св. Ђурђа, зашто бјеше велики снијег од 12 педи“.

У 18. вијеку 1720. године „би тешка и напрасна зима; мораше по снијегу осам волова саонице возити и није се знало куда прођу“. Године 1737. „паде снијег рано новембра четвртог и није спао до априла шестог“, а три године послије „би тешка зима и Дунав два пута заледи се“. Године 1754. „би зима без снијега до фебруара, а онда до 40 мученика би зима, снијег, лед и мећава“.

Почетком 19. вијека 1808. године „ би зима велика и трајаше до 1. маја“. Године 1822. „децембра мјесеца би велика и несносна зима која је више људи коштала живота“. Исте године други запис вели „ би мразовита зима, преледи се Дрина и Лим. Хођаху људи с коњима преко вода. И у Зворнику сватови пијани сјели, с дјевојком, да једу на води. Пуче лед, потопише се“.

Године 1835. у љетопису је записано: „Посташе зле године међу народ, многа несугласја и јарости. Дођоше зли вјетрови .Снијег паде 25. октобра и зима све крепкија поче бивати, а 3. децембра заледи се Дунав“.

Најхладнија зима у 20. вијеку која је оковала снијегом и ледом, не само Балкан, него и читаву Европу забиљежена је давне 1929. године. Постоје бројни записи и извјештаји о том невремену.

Најстарији житељи Херцеговине говорили су да се спрема велика студен и несрећа јер су тих дана вукови непрестано завијали. Спуштали су се у села нападајући стоку, а насртали су и на људе. У Невесињу је током јануара и фебруара снијег нападао преко два метра. Већина ријека на простору Краљевине Југославије била је залеђена, а снијег је пао и на јадранским острвима.

Политика, 30. јануар 1929.

Цетиње, 1929. године

Зима из 2012. године, бар када је Невесиње у питању, могла би се убројати у ред најсуровијих које су икад задесиле ову варошицу. Било по хладноћи или великом снијегу остале су упамћене и зиме из 1942, 1954, 1956, 1963, 1984 и 2005.

 ДРАГАН ГРАХОВАЦ