Region
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је данас са премијером Србије Аном Брнабић договорено да буде настављена подршка Србије српској заједници у Мостару и цијелој Федерацији БиХ, те најавио могућност да у у граду на Неретви буде изграђена Српска кућа која би била мултифункционална.
- Остаје да оперативно видимо на који начин доћи до комплетног тог пројекта изградње Српске куће у Мостару - рекао је Додик након састанка у Владичанском двору у Мостару са представницима Срба у овом граду и премијером Србије Аном Брнабић.
Он је навео да је и на посебном састанку са Брнабићевом и на овом заједничком разговарано о томе како Србија може да помогне српској заједници у Мостару и цијелој ФБиХ, додајући да је та подршка и раније била видљива.
Додик је нагласио да су их представници српске заједнице у Мостару упознали о положају Срба, који се не разликује ништа од раније датих оцјена о томе да тај положај заиста није добар.
- Положај српског народа мора бити несумњиво и без одгађања поправљен, да би се Срби овдје осјећали као конститутиван народ што има право по Уставу, на одређене квоте и у запошљавању и учешћу у јавној власти, а што је сада много ниже од оног што видимо у Српској у заступљености Хрвата и муслимана у институцијама и на локалном нивоу - рекао је Додик.
Он је оцијенио да је била добра атмосфера разговора, који треба да да резултате у смислу финализације неких пројеката.
- Сјећам се да смо долазили овдје и изградња овог објекта била је мисаона именица, па смо то успјели и многе друге пројекте смо ријешили, а ријешићемо и ове нове. Морамо помоћи нашој заједници, то је основни циљ Ане Брнабић и мене овдје - нагласио је српски члан Предсједништва БиХ.
СРНА
У великом амфитеатру предузећа Хидроелектране на Требишњици данас су потписани уговори о стипендирању најбољих студената јавних факултета и то Електротехничког, Машинског, Грађевинског, Економског, Правног, Геолошког, Архитектонског као и Факултета за производњу и менаџмент са подручја источне Херцеговине.
Ове године појединачне Уговоре о додјели стипендија у износу од 150 КМ мјесечно, Управа Предузећа је закључила са 100 студената са Ранг листе.
Гордан Мишељић, генерални директор Хидроелектрана на Требишњици рекао је да је овај велики привредни субјекат издвојио 150 хиљада КМ на нивоу године за најуспјешније студенте факултета у систематизацији ХЕТ-а.
„Задовољство нам је да најбоље можемо да стимулишемо за велики труд и рад који улажу током студирања. Исплата стипендија за мјесец март биће уплаћена већ у априлу“, рекао је Мишељић.
Радио Требиње
Мисија ОСЦЕ-а у БиХ данас је у Требињу организовала састанак Форума против дискриминације на којем је представљена база података о особама са инвалидитетом у источној Херцеговини и начини њеног даљег кориштења.
Бранислав Таминџија, предсједник Сектора за координацију свих организација особа са инвалидитетом источне Херцеговине је казао да је битно имати јединствени регистар и све податке у бази.
„Желимо да обухватимо све, да ништа не препуштамо случају. Сва удружења су различита, ми ћемо базу попунити тренутним подацима које имају а онда ћемо је допуњавати“, казао је Таминџија и додао да има свих облика инвалидности а у порасту је број младих са инвалидитетом.
Он је казао да се ради на позитивним причама, на програму запошљавања младих лица са инвалидитетом.
„Искористили смо прилику да представника ОСЦЕ-а упознамо са потребама, да и они запосле особу са инвалидитетом која ће радити само на подацима особа са инвалидитетом“, додао је Таминџија.
База података ће према његовим подацима обухватати од 1.500 до 2.000 обољелих.
„Тачно не можемо још увијек знати јер има још удружења која нису доставила своје податке и знаћемо у наредном периоду. Ми смо показали на који начин можемо извлачити све податке и тако успјети да лакше радимо на ријешавању проблема“, закључио је он.
Према ријечима Николе Уљаревића, програмског асистента у Мисији ОСЦЕ-а канцеларије Мостар, ОСЦЕ је подржао пројекат базе података.
„Поента данашњег састанка је да видимо у којој мјери је та база попуњена, евентуално кориштење у току ове године“, казао је Уљаревић.
Истакао је да ОСЦЕ покрива права особа са инвалидитетом из више сектора.
Радио Требиње
У организацији Центра за информисање и образовање вечерас је у Музеју Херцеговине промовисано капитално дјело “Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића, некадашњег истакнутог новинара, публицисте и дугогогодишњег уредника „Гласа Требиња“.
Као плод више од четири деценије преданог рада на сакупљању и тумачењу лексичке грађе овог краја - из говорне праксе, књижевности и стручне литературе - Марићево капитално дјело на близу 1.000 страница доноси око 90.000 описаних и примјером илустрованих лексичких јединица источнохерцеговачких матичних говора.
Директор Центра за информисање и образовање Требиње Манојло Ћук је истакао да је пред нама импонзантна „лексикографска грађевина“ и својеврсни споменик аутора, предачком језику свога краја“, кога је успио завршити упркос тешкој болести, која је изненада наишла и која га је, последњих три године живота притискала.
„Свом граду и свом народу, увјерен сам, Неђо Марић, даровао је задужбину, која, по вриједности и значењу, далеко надилази оквире његове завичајне баштине. Центар за информисање и образовање, захвалан је породици нашег Неђа, на прилици, да као издавач, ставим печат на ово дијело, једног изузетно образованог и вриједног човјека, кога је красило сјајно знање, фотографско памћење и ако се то за некога појединца може рећи, у ком је била настањена огромна библиотека најразличитије литературе“, казао је Ћук.
Истичући да Марићу слава и признања, било које врсте, нису требала, али многим књижевним, културним, новинским и умјетничким збивањима у Требињу, последњих 40-ак година, дубоко је утиснуо свој печат и дао посебну енергију.
„Био је човјек мјере и најпрофињенијег такта. Био је новинар највишег ранга, а кад добро размислимо, он је то, заправо, најмање био. Био је, прије свега, писац, публициста, сликар, фоторепортер, једном ријечју, био је свестрано обдарени умјетник, за ког би се прије могло рећи да је случајно дошао у новинарство. Узвисио је професију у коју је дошао. Новинарство је била јединствена прилика да остане у свијету писане ријечи. Ријеч је за њега била библијска категорија. Умјети са ријечима, како је он то знао и чинио, значило је живјети, значило је знати са собом и са другима“, рекао је директор Центра за информисање и образовање Требиње Манојло Ћук.
Проф. др Милош Kовачевић Ковачевић рекао je да је тешко повјеровати да од времена Вука Караџића и два његова рјечника – из 1818. и 1852. године - заправо никада није направљен нијадан рјечник Херцеговине. Зашто?
„Зато што је источнохерцеговачки дијалекат ушао у основицу књижевног језика и ваљда се мислило – све што је у књижевном језику то је заправо херцеговачки. Ево сам је Неђо Марић показао да то није тачно. Али је такође истинито да је највећи број и граматичких и лексичких особина које је Херцеговина подарила – оно што данас сви Срби сматрају српским књижевним језиком. У првом Вуковом рјечнику је било мало више од 27.000 ријечи, а у другом рјечнику мало више од 50.000 ријечи – а ако садашњу рјечник погледате, рјечник Неђа Марића, видјећете да он има близу 100.000 ријечи“, рекао је Ковачевић.
Рјечник Неђа Марића није само рјечник Требиња, Билеће, Невесиња, већ и рјечник Дубровника, Конавала, Никшића. Овај рјечник заправо показује и потврђује – шта јесте Херцеговина данас у књижевном језику и шта је била кроз историју у књижевном језику, нагласио је Ковачевић и додао да је он најбоља потврда како се језик, мимо свих лингвистичких законитости, заправо надограђује у самоме народу. И најбоља потврда Вукове мисли: нико тако добро не употребљава језик као народ који га је створио.
Проф. др Јелица Стојановић са Филолошког факултета у Никшићу нагласила је да „Рјечник источнохерцеговачких матичних говора“, аутора Недјељка Марића представља један велики труд, подвиг вриједан дивљења с обзиром на број ријечи тако и на рад на опису ријечи и прецизирања лепезе њихових вишезначности.
„Ту вишезначност Марић илуструје примјерима из говора који сами собом представљају занимљиве мисли из дјетињства, излазе из главе народа и слика су животних прилика. Овакав резултат могао је проистећи само из дуготрајног и посвећеног рада о чему свједочи, како каже аутор рјечника његово четрдесетогодишње дружење са ријечима и људима. А то иде заједно. Треба вољети и ријечи и људе, треба имати истрајности, прегнућа, пожртвованости и преданости и што је најважније љубави да би се добио овакав сабир ријечи. Недјељко Марић је очигледно сабрао све те особине у себи и преточио у овај импозантан рјечник“, истакла је она.
Проф. др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета Београд рекао је да оно што је Марић урадио, то би требало да ради један институт дуго година.
„Замислите коју је тежину и који терет ставио на себе овај аутор – да одреди оно што је битно. И мора се потврдити оно његово, ја бих рекао, професионално поштење, јер је ипак у једној реченици у уводу наговијестио да се није ослањао на методологију. Ослањао се на доступни дијалектолошку литературу, а са друге стране, више је вјеровао, ја бих рекао, свом херцеговачком језичком знању и својој здравој и наученој памети. Имао је наш аутор и ослонца на рјечницима који су се прије њега појавили, прије свега у рјечнику Милије Станића. Оно што се не да отети утиску, јесте да је ово свакако значајно лексикографско остварење из обиља српске дијалектолошке лексикографије“, закључио је Шћепановић.
РАДИО ТРЕБИЊЕ