Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске најавио је да данас почиње исплата пензија за јули за 273.856 корисника.

Од укупног броја корисника пензијског фонда Српске, 221.372 пензионера живе у Републици Српској, а ван Републике 52.484.

За исплату пензије за јул потребно је 115,69 милиона КМ у нето износу, односно 117,13 милиона КМ у бруто износу.

Просјечна пензија износи 475 КМ и чини 41 одсто просјечне плате у Републици Српској.

Износ најниже пензије за стаж од 40 и више година је 485 КМ и чини 42 одсто просјечне плате у Српској.

За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за јул износи 702 КМ, што је 61 одсто од просјечне плате у Републици.

Износ највише пензије за јули је 2.495 КМ.

Приход по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у јулу износио је 96,43 милиона КМ.

Структуру корисника права за овај мјесец чине старосне пензије са 60,48 одсто, породичне са 26,57, инвалидске са 12,87 и остала права са 0,07 одсто.

Свету архијерејску литургију поводом празника Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика у Храму Христовог васкрсења у Пребиловцима служили су данас митрополит дабро-босански Хризостом, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, епископ диселдорфски и њемачки Григорије, епископ хумски Јован и епископ будимљанско-никшићки Методије уз саслужење игумана манастира Житомислић Данила и бројног свештенства.

Храм Васкрсења Христовог саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква /СПЦ/ исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату.

Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у бесједи је казао да су свети пребиловачки и свехерцеговачки мученици излили своју крв за Христа и прешли у живот вјечни придруживши се светитељима.

”Они су кроз мучеништво и вјеру, кроз страдање за Христа постали учесници вјечне славе Божије. Знамо и то да на овоме мученичком мјесту овај свети дан 6. август увијек поштовао као дан мученика. У ратно вријеме послије њиховог страдања и дуги низ деценија након рата то је био дан плача и бола, али и хришћанске наде. Тако је Господ лагано пројављивао славу Светих мученика пребиловачких и херцеговачких и блажио ране њихових најближих”, истакао је митрополит Јоаникије.

Он је нагласио да су херцеговачке владике Атанасије и Григорије заједно подигли цркву у Пребиловцима које су изабрали за саборно мјесто новомученика херцеговачких, јер је ово мјесто мали Јасеновац.

Митроплит је подсјетио да је ово мјесто неколико пута страдало, прво у вријеме Другог свјетског рата, а касније и у посљедњем рату када је храм уништен, а кости спаљене, попут мошти Светог Саве.

”Овај свети храм свједочи нашу вјеру у васкресење Христово. Слава мученика Христових, ђеце и невиног народа обасјава и нас данас овдје сабране и оплемењује наша срца. Сабрали смо се да постанемо причесници те славе Божије, а не да се било коме светимо”, поручио је митрополит Јоаникије.

Он је истакао да је су Пребиловци мјесто васкрсења. ”Као што су говориле владике херцеговачке – да са овог мјеста понесемо радост васкрсења, као када целивамо гроб Хрисов, јер и ово свето мјесто има силу васкрсења”, нагласио је митрополит Јоаникије.

Митрополит Хризостом након литургије је казао да су се владике и вјерници у Пребиловце сабрали да искажу црквено, али и мученичко сабрање Цркве.

”Да будемо сви једно данас са њима, јер вјерујемо да их је Господ прославио. Нека је слава мученицима, а нама нека Господо да здравља, среће и благослова. Нека они данас благослове оно што су људи покушали да униште, да се обнови живот. Најважније је да живот обновимо рађањем и множењем, онда ће се цијела земља обновити, јер човјек је након Бога највеће добро”, навео је митрополит Хризостом.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије захвалио се владикама што су данас дошли на мјесто страдања и васкрсења.

”У црквеним пјесмама је мјесто страдања и мјесто голготе постало рај. Тако нека би молитвама свих светих и ово мјесто постало мјесто наше утјехе и јачања у вјери. Заслужују молитве владика Атанасије, заслужује труд владике Григорија, заслужује постојаност оца Марка и свих вас овђе да се овђе окупљамо. Нека ово буде мјесто нашег окупљања док Господ поново не дође”, казао је владика Димитрије након литургије.

Српска православна црква 2015. године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату, а овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и ђеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен – костурницу у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве “Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурница.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.

Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свога вјечног огњишта.

Литургији су данас присуствовали посланик посланик у Парламенту БиХ Љубица Миљановић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и потпредсједник Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, те велики број вјерника из долине Неретве, али и Републике Српске и Србије.

ТОП ПОРТАЛ

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске посредством Агенције за аграрна плаћања Републике Српске исплатила је данас премију за млијеко за јун 2022. године у укупном износу од 2.434.002 КМ.

Новац је исплаћен из средстава Компензационог Фонда Републике Српске.