Цијена електричне енергије у Републици Српској, која је за све категорије потрошача најјефтинија у региону, неће се мијењати ове године, потврђено је Срни у предузећу Електропривреда Републике Српске.

У овом предузећу кажу да је цијена електричне енергије у Републици Српској до три пута јефтинија у односу на већину европских земаља.

Из ЕРС-а истичу да је основни разлог за то субвенционисање цијена како за домаћинства, тако и за индустрију која, иако је изашла на слободно тржиште, још ужива повлаштени статус.

Када је ријеч о домаћинствима, према подацима Евростата, грађани Српске плаћају чак 52 одсто јефтинију струју од грађана Хрватске, док је у Црној Гори електрична енергија скупља за 23 одсто.

Слична је ситуација и када се направи поређење са другим електропривредама у БиХ.

Електропривреда Хрватске заједнице Херцег Босне има 16 одсто вишу цијену од ЕРС-а, а потрошачи Електропривреде БиХ плаћају 10 одсто скупљу електричну енергију.

Ниске цијене електричне енергије за мале потрошаче успјела је да одржи само Србија захваљујући државној корекцији цијена за ову категорију купаца.

С друге стране субвенцију Електропривреде Србије немају потрошачи у плавој и црвеној зони, гдје су цијене знатно веће од оних које плаћају грађани у Српској, а за црвену зону су чак 100 одсто више.

У ЕРС-у кажу да би сличан модел био најприхватљивији и за њихове потрошаче, обзиром да су грађани са просјечном потрошњом и најредовније платише електричне енергије.Када су у питању цијене струје за индустрију и ту су подаци скоро идентични.

Иако се цијене формирају по тржишним условима, ЕРС је остала јефтинија у односу на регион у просјеку од 20 до 80 одсто.

Тако велики потрошачи у Хрватској електричну енергију плаћају скупље за 80 одсто у односу на привреднике у Српској, у Црној Гори за 54 одсто, док су у Федерацији БиХ цијене од 20 до 45 одсто веће у односу на Српску.

Генерални директор ЕРС-а Лука Петровић рекао је Срни да ово предузеће води рачуна о стандарду грађана и да је до сада успијевало да на рачун извоза обезбиједи ниске цијене за домаћинства, а истовремено не угрози пословање компаније и не доведе у питање инвестиције и енергетску стабилност система.

Петровић је нагласио да ове године сигурно неће доћи до повећања цијене електричне енергије, а дугорочна стратегија ЕРС-а је да редовне платише и категорије са просјечном потрошњом и даље буду заштићене и субвенционисане кроз израду стратегије енергетски заштићеног купца.

Остали потрошачи ће морати да се прилагођавају постепено условима које намеће

слободно тржиште.

Упоређујући цијене електричне енергије и осталих услуга које грађани плаћају, у Удружењу за заштиту потрошача наводе да је у протекле четири године дошло до повећања цијена готово свих услуга и по неколико пута у значајним процентима, док је цијена електричне енергије иста већ неколико година уназад.

"Цијене мобилне и фиксне телефоније су се мијењале, интернета такође. Коригована је и цијена воде, иако не значајно, али је дошло до поскупљења. Иако су потрошачи и Удружење оштро реаговали на подизање цијена наши захтијеви нису уважени", каже Недјељка Илијић, предсједник Удружења за заштиту потрошача "Оаза" из Требиња.

СРНА

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић истакао је да је изградња аеродрома Требиње веома важна и значајна за Српску и Херцеговину, а да ће власник 100 одсто бити Србија, која је инвеститор.

- Постоје заједнички тимови Српске и Србије који ће радити на реализацији овог пројекта. Када закони и одлуке буду усвојени, ствара се правни основ да се од 1. октобра уђе у поступак експропријације за изградњу тог објекта. Инвестиција је вриједна око 100 милиона КМ. Први авиони, очекујем, да ће почети да лете већ крајем 2021. године - рекао је Вишковић у Парламенту Српске одговарајући на посланичка питања.

Народни посланик у НСРС Илија Таминџија је рекао да је аеродром у Требињу најзначајнији стратешки пројекат у Херцеговини.

Истакао је да је Србија препознала значај овога пројекта, те да је ово резултат најбољих односа Републике Србије и Републике Српске. Таминџија је рекао да противници градње аеродрома траже алиби у броју становника и путника, те да у близини Требиња постоје још четири аеродрома. Додао је да у требињском аеродрому не треба тражити никакву алтернативу, већ партнерство са хрватским и црногорским приморјем.

Народни посланик Таминџија је додао да је градња аеродрома планирана још у вријеме Југославије, али да су тада хрватски лобији били јачи те је тада и изграђен аеродром у Ћилипима. 

Нагласио је да Влада Србије посљедњих година значајно улаже у РС, подсјећајући да су неки од најважнијих пројеката сарадње Српске и Србије Духовни центар у Мркоњићима, Стари град у Требињу, Дом културе у Невесињу, Водовод у селу Баљци у Билећи, а издвојена су и значајна средства за Саборни храм у Мостару.