Region
Побједник данашњих скокова са Старог моста у Мостару је Ведад Башић из овог града, који је био најбољи у категорији скокова на главу, познатим и као "мостарска ласта".
Друго мјесто у категорији скокова на главу освојио је Данко Дангубић из Коњица, а треће мјесто Мустафа Шарић из Мостара.
У категорији скокова на ноге побиједио је Игор Казић из Мостара, а друго и треће мјесто освојили су такође Мостарци Адмир Делић и Кенан Јукло.
Награду је добио и најмлађи скакач Ајдин Бахгорић.
За титулу најбољег у скоку у Неретву са лука Унесковог споменика такмичила су се 32 скакача из регије, која су прошла љекарски преглед.
Традиционалним скоковима који сваке године привуку на хиљаде гледалаца овај пут присуствовало је стотињак гледалаца, због епидемиолошких мјера, те спонзори и дјеца полазници Школе скокова.
СРНА
У основним и средњим школама у Републици Српској настава у новој школској години почеће 1. септембра по моделу који ће Влада Српске усвојити средином августа у складу са епидемиолошком ситуацијом и мјерама које ће прописати Институт за јавно здравство с циљем заштите здравља дјеце.
Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић рекла је да су представници Одбора за реформу предшколског, основног и средњег васпитања и образовања на данашњем састанку у Бањалуци, као један од модела, предложили комбиновану наставу, која би се дијелом проводила у школским клупама, а дијелом онлајн.
- Квалитетно образовање не може бити искључиво онлајн нити да дјеца уопште не иду у школу. Веома је важан контакт учитеља и наставника са дјецом приликом стицања одређених знања, утврђивања градива и рјешавања одређених проблема - рекла је Тривићева новинарима након састанка.
Она је навела да ће ресорно министарство у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите, те Институтом за јавно здравство Српске радити на томе да припреми све услове да дјеца иду у школу.
- Поштоваћемо све прописане мјере, јер уколико се можда покаже да је у неком мјесецу епидемиолошка ситуација другачија, реаговаћемо флексибилно да заштитимо дјецу - појаснила је Тривићева.
Она је навела да је на састанку усвојен извјештај о раду Одбора за реформу предшколског, основног и средњег васпитања и образовања за период од 1.априла до 30. јуна ове године, који ће бити предложен Влади Републике Српске на усвајање идуће седмице.
Према њеним ријечима, Одбор је испоштовао све оно што је и дефинисано Акционим планом развоја и реформе образовања Републике Српске, а у оквиру којег су измјењени закони који се односе на предшколско, основно и средње образовање.
- Радили смо константно на израдама и иновацијама наставних планова за основне и средње школе, стандардизацијама занимања, уписним политикама у складу са потребама тржишта рада, те на припремама и организацији наставе за нову школску годину - истакла је Тривићева.
Члан Одбора за реформу предшколског, основног и средњег васпитања и образовања у Републици Српској Драго Бранковић рекао је да се образовни систем Српске налази пред изазовима и да се трага за рјешењима како започети нову школску годину.
- Нама је потребан живи контакт наставника са учеником у школи. Одбор је става да се мора пронаћи одређени комбиновани модел наставе - истакао је Бранковић.
Говорећи о реформским процесима основног образовања у Српској, Бранковић је рекао да би до краја године требало донијети нови наставни план и програм, чија је основна интенција да ученици, колико год је могуће, буду мање оптерећени, затим увођење неких нових предмета и корекција постојећег плана.
- Важно је усмјеравати ученике основног образовања путем посебне изборне наставе како би већ у деветом разреду могли да бирају бар један наставни предмет који им више одговара, а на основу којег ће касније лакше бирати средњу школу и факлутет - закључио је Бранковић.
Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић рекао је да ће све оно што је Одбор урадио бити примјењиво од наредне школске године у основном и средњем образовању у Српској.
- Надам се да ће се настава изводити у школским клупама. Мислимо да је важан живи контакт ученика и наставника, те да ученици контактирају са вршњацима, а наш први циљ је заштита здравља дјеце - закључио је Дамјановић.
СРНА
Република Српска и Србија настављу добру сарадњу. Изградња моста и аутопута до Бијељине стратешки је пројекат, а на помолу су и изградња аеродрома код Требиња као и усвајање закона о заштити ћирилице.
Закључено је то на данашњем сестанку делегација Српске и Србије у Административном центру Републике Српске у Бањалуци.
Предсједник Србије Александар Вучић истакао је да су изашли са идејом да Србија изгради аеродром у Херцеговини, односно у околини Требиња.
- Спремни смо да уложимо новац у тај пројекат. Важно је да градимо мрежу аеродрома. Спремни смо да уложимо значајан новац, запослимо људе и већ у понедјељак наши људи ће бити на терену - рекао је Вучић.
Истакао је да се Србија обавезала да од моста на Рачи до Бијељине изгради дио аутопута до Бијељине и за то издвоји 100 милиона евра.
- Друга ствар која је важна је изградња аутопута до Бањалуке. Осим изградње моста, помоћи ћемо и градњу дионице кроз Српску - рекао је Вучић и додао да су спремни да дају два милиона марака за трећи павиљон Студентског центра у Бањалуци.
Вучић је истакао да вјерује да це сви у парламентима Српске и Србије подржати закон о заштити цирилицног писма управо у циљу његове заштите.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је након састанка да је разговарано о идеји мањег аеродрома у Херцеговини, која би требало и да заживи.
- У питању је један мањи аеродром на територији источне Херцеговине, који ће заједно градити Србија и Република Српска - изјавила је она.
Предсједница Српске је исказала подршку у велику захвалност за сарадњу предсједнику Србије Александру Вучићу и институцијама Србије.
- Ово нису протоколарни односи, већ братски. Све ово је заједнички задатак свих нас. Вежу нас братске, пријатељске, родбинске везе, али и оне формалне, паралелне и специјалне везе - додала је она.
Нагласила је ће Србија издвојити доста новца за саобраћајно повезивање.
Српски члан предсједниства БиХ Милорад Додик поручио је након састанка да су разговори делегација пријатељски и братски те да не желе никоме никакво зло.
- Али бранимо интересе Српске и Србије. Договорена је израда закона о ћирилици и заштити језика. То је наше право - рекао је Додик и истакао да ће Српска увијек штитити интересе Србије.
Додао да је разговарано о ситуацији у вријеме пандемије вируса корона јер су економија и пројекти вазна питања за све.
- Повезаћемо аутопут од Бањалуке до Београда. Све чинимо да направимо све у наредних пет или шест година - истакао је Додик, додавши да је Србија уложила доста новца у све општине и градове у Српској.
У Требињу су данас потписани уговори са 17 повратничких породица са подручја Требиња и Невесиња за изградњу и реконструкцију стамбених објеката, а укупна вриједност овог пројекта је око 580 000 марака.
Уговоре је потписало четворо повратника из Требиња и 13 из Невесиња. Потписивању су присуствовали градоначелник Требиња Мирко Ћурић, начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић и министар за расељена лица и избјеглице ФБиХ Един Рамић.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да је на данашњем састанку са федералним министром за расељена лица и избјеглице договорена и будућа сарадња.
„Договорено је да се јављамо на све јавне позиве овог министарства и да уз нека заједничка средства урадимо што више на побољшању инфраструктуре оваквим и сличним пројектима када су у питању повратници“, рекао је Ћурић.
Министар за расељена лица и избјеглице Федерације БиХ Един Рамић је појаснио да је овај програм подразумијевао изградњу стамбених јединица по систему „кључ у руке“ и донације у грађевинском материјалу.
„Нажалост врло мали број захтјева нам долази из источне Херцеговине али оно што дође ми гледамо да реализујемо. У Требињу реализујемо још неколико пројеката које предложи Исламска зајендица и других, а све у циљу одрживости повратка на ове просторе“, рекао је Рамић.
Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић је навео да је ово јако добар пројекат и од велике је помоћи свим људима који желе да се врате у пријератно мјесто пребавилишта.
Наредних дана биће потписан и уговори са десет повратника у Гацку као и у осталим источнохерцеговачким општинама.
Радио Требиње