Region
Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије приредио је у Мостару вечеру – ифтар за мостарског муфтију Салема Дедовића и представнике Исламске заједнице у Мостару поводом крсне славе Саборне цркве Свете Тројице.
Пошто представници Исламске заједнице због рамазанског поста нису присуствовали слави Саборне цркве у недјељу, владика и мостарско свештенство синоћ су, поштујући њихова вјерска правила и желећи да их угосте, организовали посебну вечеру у Владичанском двору у Мостару.
Владика Григорије каже да су сусрети са представницима Исламске заједнице, па и синоћњи ифтар, у служби оног што проповиједају.
Он је додао да је рат доста тога пореметио и показао озбиљну девијацију у друштву, али да је на вјерским великодостојницима да то исправљају и покажу што је права вриједност.
Муфтија Дедовић каже да су вјерски лидери у Херцеговини направили корак више када је ријеч о сусретима и дружењима на светковинама и да то више није неуобичајена ствар, већ континуитет сарадње.
Владика Григорије и муфтија Дедовић вјерују да ће поруке сарадње и позитивни примјери доћи и до вјерника, а посебно до младих.
Вечери у Владичанском двору присуствовао је и фра Ико Скоко из фрањевачког самостана у Мостару.
Прошле године владика Григорије и мостарски свештеници први пут су организовали ифтар у мостарском насељу Бијело Поље за вјернике муслимане с тог подручја, а поводом обиљежавања 150 година постојања Цркве Вазнесења Господњег у том мјесту.
(СРНА)
Храмовна слава - Свете Тројице, прослављена је у Саборном Храму у Мостару, чија обнова траје већ седам година.
За довршетак храма потребни су јединство и љубав, истакао је владика Григорије, током празничне службе. Обнова порушеног мостарског храма требалo би да буде, како се очекује, готова до 2019. године, када се прославља 800 година од оснивања Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Када се ради црква, у коју се улаже огроман новац и труд, потребна је љубав људи. Ако ње нема, рекао је Владика Григорије, узалуд је камење, које може да изгледа величанствено.
- Те двије ствари су повезане- храм и јединство међу људима. Ако хоћемо да изградимо храм, треба нам јединство, ако хоћемо јединство треба нам храм, једно без другог не може - истакао је владика.
Посебну тежину Саборни храм, који је запаљен и миниран прије двадесет пет година, има за српске повратнике. Без допнација, обнова имања тече споро.
- Свим срцем живимо за тај дан да се овај храм обнови. Ја сам се овдје, као дијете, крстио - каже Драган Чорлија.
Завршетак и освећење храма очекује се 2019. године, када ће бити обиљежено осамсто година Епархије, коју је основао Св. Сава.
- Надам се да ћемо завршити и школу, те да ће и живот Срба у Мостару бити знатно бољи него што је данас - истакао је владика Григорије.
Осим домаћих институција и појединаца помоћ у обнови, уз договор са институција Републике Српске, пружила је и Влада Србије.
- То само показује нашу бригу о нашим сународницима, гдје год да живе, на истим начин се опходимо према свима, без обзира да ли живјели у Мађарској или Хрватској, никога не запостављамо - навео је Ненад Иванишевић, државни секретар у Министарству рада Србије.
Милимир Вујадиновић, посланик у Народној скупштини Србије изразио је задовољство због обнове храма и присуства крсној слави.
Поред бројних вјерника из Мостара, долине ријеке Неретве и сусједних општина, слави Саборног храма у Мостару присуствовали су изасланици предсједника Републике Српске и Владе, херцеговачких општина, федералних и кантоналних институција и донатори.
РТРС
Министар за избјеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш јуче је у Мостару потписао уговоре за обнову 20 српских кућа у овом граду које су порушене у рату.
Куће се обнављају у оквиру Пројекта реконструкције стамбеног фонда (САФ), који имплементира Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, а вриједност радова за наведених 20 објеката у Мостару износи 572.739 КМ.
Чордаш је додао да ће на простору Чапљине, Стоца и Равног, у оквиру овог пројекта, бити обновљено још 19 стамбених јединица, што ће у Херцеговини укупно износити око 1,1 милион марака.
Чордаш је рекао новинарима, након потписивања уговора у друштвеном дому у Ортијешу, да је било одређених проблема и застоја у пројектима обнове, али да ће се у овој и наредној години радити и на реализацији Регионалног програма стамбеног збрињавања, те Пројекта обнове стамбених јединица ОПЕЦ 2, као и Пројекту распуштања колективних и алтернативних видова смјештаја путем осигурања јавних стамбених рјешења ЦЕБ 2.
Према његовим ријечима, из Регионалног програма стамбеног збрињавања у Мостару ће бити обновљено 38 српских и 12 бошњачких кућа.
Чордаш је навео да је велики број захтјева за обнову путем Регионалног програма стамбеног збрињавања отпао након провјера у Хрватској и Србији, те да је од 3.700 захтјева из Хрватске прошло тек око 300, колико и од 2.700 захтјева из Србије.
Он је додао да на простору БиХ још има око 60.000 захтјева за обнову за шта је потребно 1,8 милијарди марака. "Та средства сигурно нећемо добити, али ми нисмо одустали и настојимо помоћи сваком човјеку", навео је Чордаш.
На простору Републике Српске још је око 65.000 необновљених стамбених јединица, а на простору ФБиХ 75.000.
Министар за избјеглице и расељена лица Републике Српске навео је да је Министарство припремило много пројеката, а у овој и идућој години требало би да имплементира око 80 милиона марака.
"Преведено из бројки, ријеч је о 2.000 породица које ће бити збринуте. Око осам милиона ћемо имплементирати на простору ФБиХ, а око 72 милиона на простору Републике Српске", рекао је Чордаш.
Свештеник из Мостара Бранимир Боровчанин захвалио је Министарству за избјеглице и расељена лица и Влади Републике Српске у име корисника, наводећи да је још много људи који желе да се врате у своје домове у Мостару.
"Свако заслужује да обнови своје огњиште, без обзира гдје сада био и живио. То је основа свега", навео је Боровчанин.
Једна од кућа која ће бити обновљена јесте и кућа породице Граховац из насеља Шеховина у Мостару коју је министар Чордаш данас посјетио са сарадницима.
"Иако је прошло 25 година од рушења, нада задња умире. Захваљујући Министарству из Републике Српске ред је дошао и на нашу кућу", рекла је Граховчева.
Зорка Радојичић данас је потписала уговор за обнову куће. "Тешко и тужно је било чекати 25 година. Са својом породицом желим се вратити у своју кућу", рекле је Радојичићева.
Према ријечима Радислава Тубића из Координације српских удружења у Мостару, у овом граду посљедњих пет година готово и да није било обнове српских кућа.
"Влада Федерације давала је нешто материјала и за седам кућа кључ у руке. Потребе су још велике. Имамо податке да има још око 150 захтјева у Мостару, што не значи да нема и више", додао је Тубић.
Он је додао да и овај пројекат уноси наду да ће се наставити повратак у Мостар.
"Овдје се заиста враћају млади људи и то даје снагу и мотив и за друге да се врате", додао је Тубић.
На подручју Мостара тренутно живи око 5.000 Срба, од око 23.000 колико их је живјело прије рата у граду на Неретви.
Информативна служба Владе РС
Полицијска управа Требиње ће од данас и у дане викенда, од 19. до 21. маја 2017. године да реализује акцију у саобраћају под називом „Појачане контроле учесника у саобраћају са акцентом на контролу брзине кретања возила и утврђивања алкохолисаности возача“.
Полицијска управа Требиње апелује на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајну културу и саобраћајне прописе.