У мостарском Саборном храму служена је доксологија у част доласка Његове светости патријарха српског Порфирија.

Његова светост патријарх српски истакао је у бесједи да се из мостарског Саборног храма данас као на длану види читав град Мостар, да је то мјесто са којег се може доживјети свеукупна читава васељена, пуноћа живота Срба, православних Мостараца и Херцеговаца који су обиљежили овај град.

- Испуњени Духом Светим данас кличемо "радуј се Свети Саво, радуј се Свети Василије Осторшки, радуј се Свети Петре Зимоњићу, радујте се пребиловачки мученици, радујте се сви мученици херцеговачки". Радујмо се данас и ми браћо и сестре сабрани под сводовима овог храма подигнутог у славу Свете Тројице. Радујмо се јер смо се сабрали овдје - поручио је патријарх.

Патријарх Порфирије је нагласио да православни српски коријени сежу у саме почетке града Мостара.

- Од почетка постојања овог града до данашњих дана уграђивао се правослани печат, православни дух светосавски, уграђивали су се православни Срби и заједно са другим народима и људима који се моле Богу на другачији начин, изградили богатство и љепоту града Мостара који је данас најмултиетничкији и најмултирелигијски град у БиХ - истакао је патријарх српски Порфирије.

Патријарх је позвао све Мостарце да остану на својим огњиштима.

Владика захумско-херцеговачки Димитрије рекао је у бесједи да мостарски Саборни храм представља духовни мост којим превазилазимо подјеле.

Он је пожелио добродошлицу патријарху српском Порфирију.

 Патријарх српски се претходно данас састао са градоначелником Мостара Маријом Кордићем и посјетио изложбу у Владичанском двору у Мостару.

Његова светост данас је посјетио и Житомислић и Пребиловце.

Патријарх Порфирије сутра ће у 9.00 часова служити свету литургију, коју можете пратити на нашем програму и порталу.

Патријарх ће, како је најављено, учествовати и на донаторском ручку, чија је намјена да се прикупе средства за завршетак обнове мостарског Саборног храма, који је у потпуности срушен 1992. године.

РТРС

Његова светост патријарх српски Порфирије данас је, након Манастира Житомислић, посјетио и Пребиловце, гдје је рекао да се треба молити да се никада никоме не деси и не понови оно што су доживјели пребиловачки и свехерцеговачки мученици.

- Требамо се молити Светим пребиловачким и свехерцеговачким мученицима да се моле Богу за све нас. Да нам дају снаге да носимо свој крст, крст искушења и да се моле Богу да се никада никоме не деси и не понови оно што су они, вјере своје ради и крста часног, доживјели - поручио је патријарх Порфирије.

Патријарха Порфирија је у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима дочекало свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Парох чапљински Игор Мастиловић говорио је о историји храма и подсјетио да је ово село прошло много голготе.

Храм Васкрсења Христовог саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква (СПЦ) исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату.

Празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.

Парох Мастиловић рекао је да сада малобројни српски народ живи у Пребиловцима, али да се надају да ће Пребиловци ускоро бити стуб православља у долини Неретве, уз Манастир Житомислић и Саборну цркву.

Он је нагласио да су добили благослов да уз цркву у Пребиловцима никне конак и да ће ова светиња постати манастир.

Патријарх Порфирије се у Мостар враћа у 16.30 часова гдје ће у Владичанском двору посјетити изложбу поводом 150 година од освештања Саборне цркве, затим ће обићи Стари град и задржати се кратко, те имати пријем у Градској вијећници у 18.00 часова.

Из Српск православне црквене општине Мостар позивају вјерни народ Мостара и Херцеговине на дочек патријарха вечерас у 19 часова испред Саборног храма и божанствену литургију у недјељу у девет часова у Саборном храму.

СРНА

Пројекат "ЕУ за пољопривреду" расписао је јавни позив за мјеру подршке инвестицијама у примарну пољопривредну производњу у БиХ, у оквиру ког је на располагању два милиона КМ, саопштено је из УНДП-а.

Средства подршке по једној пријави могу износити од 20.000 КМ до максимално 200.000 КМ, без ПДВ-а.

За сваки пројекат подносилац пријаве мора обезбиједити властито суфинансирање у износу од минимално 30 одсто укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције, док је максимални износ бесповратних средстава кроз мјеру подршке 70 одсто укупног износа прихватљивих трошкова предложене инвестиције за све секторе.

Прихватљиви подносиоци пријава за додјелу бесповратних средстава у оквиру мјере подршке могу бити самостални предузетници, задруге и предузећа, док се пријаве за овај јавни позив могу поднијети од 5. октобра до 20. новембра.

Кроз овај јавни позив ЕУ ће подржати пољопривредна газдинства која доприносе стабилизацији, те јачању производне конкурентности и повећању нивоа продуктивности примарне пољопривредне производње кроз модернизацију и увођење нових технологија и иновација, унапређењу квалитета производа, хигијене и безбједности хране, промовисање добрих пословних пракси и одрживог развоја путем побољшања управљања природним ресурсима, заштите околине и радника, те доприносе ублажавању посљедица насталих услијед пандемије вируса корона.

За подршку инвестицијама у примарну пољопривредну производњу прихватљиви су сви пројекти који се односе искључиво на пољопривредне секторе као што су производња млијека, меса, узгој житарица и уљарица, узгој воћа, укључујући виноградарство и маслине, узгој поврћа, производња садног материјала, јаја, узгој рибе, зачинског биља, љекобиља и гљива, као и производњу меда.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе httpс://јавнипозив.ундп.ба/ који је обезбиједио овај пројекат, док се додатна питања у вези овог позива могу доставити путем онлајн платформе од 30. септембра до 10. новембра.

СРНА