Код Цркве Милошевке у селу Лука, одржан је први скуп братства породице Дука из цијеле Херцеговине.

Скупу је присуствовало педесетак чланова ове породице расуте по широј регији, на који су неки дошли из Београда и појединих мјеста Војводине, Сарајева и околине, али и из далеке Аустралије, гдје све сада живе и гдје су настањени.

Скуп је започео литургијом у цркви, полагањем вијенаца на спомен-обиљежју погинулим припадницима лучке мјесне заједнице у посљедњем рату, као и паљењем свијећа на породичним гробовима предака, а настављен културно-забавним програмом и дружењем на коме је свима подијељен примјерак Родослова Дука.

Као ни многа наша братства и презимена, ни Дуке не познају своје право исходиште, али невесињске Дуке знају да потичу од оних из Дабра, општина Берковићи, те да је њихов огранак основао Ристо Дука, крајем 19. вијека, доселивши из Дабра у Горње поље невесињско.

Јован Дучић у књизи "Гроф Сава Владиславић" пише да су Дуке добиле презиме по средњем Савином брату Дуки, док интернетски родослов Дуке доводи у везу са Мрњавчевићима, као њиховим директним потомцима.

Породица Дука има рођачке везе са Дучићима, те са једним њиховим огранком из Фатнице у Берковићима, имају исту крсну славу, Светога Агатоника, који су прославили 4. септембра и која је доста ријетка слава међу православним живљем у Херцеговини.

Дружење у Невесињу ће се, како је договорено, проширити и на остале огранке ове породице, а за почетак су, како кажу, у Луци окупили и своје комшије, па је до касних поподневних сати испред Цркве Милошевке одјекивала херцеговачка ганга.

Том приликом су запјевала и двојица најстаријих - Сретен Дука и Радослав Глоговац, саплеменик глумца Небојше Глоговца.

Окупљање Дука ће се, како је договорено, убудуће одвијати сваке три године, јер је то, како додају, најбољи примјер хомогенизације, не само породица старе Херцеговине, него и нације у цјелини.

Весна Дука

Министарство унутрашњих послова Републике Српске реализује републичку акцију "Стоп просјачењу", чији је циљ јачање свијести грађана о правима дјеце, те о ризицима и посљедицама просјачења дјеце.

- Током акције, која ће трајати до 10. септембра ове године, биће организован низ превентивних и репресивних активности, с обзиром да је јачање свијести грађана о овој проблематици стална потреба и да је просјачење један од најприсутнијих облика економске експлоатације дјеце - наведено је у саопштењу МУП-а Српске.

Истичу да ова негативна појава за посљедицу има и нарушавање других права дјетета, као што су права на здраво одрастање, образовање, живот у породици, здравствену заштиту, заштиту од сваког облика насиља и многа друга права.

- Живот и рад дјеце на улици, њихово просјачење, без обзира да ли је под присилом или из „потребе“, посљедица је повреде права на заштиту од било којег облика злостављања, занемаривања и немарног односа. Просјачење не смије и не може да буде посматрано као "стил живота" или "научен образац понашања" - додаје се у саопштењу.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је у првих седам мјесеци ове године евидентирало 179 прекршаја просјачења.

Законом о јавном реду и миру прописана је новчана казна у износу од 200,00 до 800,00 КМ за лица која просјаче или наводе другог на просјачење, док је за навођење на просјачење малољетника, душевно обољелог лица или лица заосталог у развоју прописана новчана казна од 400,00 до 1.200,00 КМ или казна затвора до 40 дана.

На Зијемљима је данас одржан традиционални народни сабор који је окупио велики број мјештана, гостију и људи коју коријене вуку из овог планинског херцеговачког мјеста. Зијемаљци су присуствовали богослужењима, упалили свијеће за своје упокојене сроднике, поразговарали са пријатељима и оживили сјећања на претке који су ове просторе населили прије два вијека.

Свету литургију у Цркви светих мученика служио је свештеник Небојша Радић. Након богослужења, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату одржан је парастос, а потомци погинулих бораца и делегација општине Источни Мостар положили су цвијеће.

̶ Нека је вјечан спомен нашим покојним борцима и некао њихова љубав према отаџбини буде услишена код љубави Божије ̶ поручио је Радић.

Сабор на Зијемљима уз краће прекиде одржава се прве недјеље након Велике Госпојине више од једног вијека. Мјештани су се након напорних радова око сакупљања љетине састајали да поразговарају са пријатељима, запјевају и надмећу у соколским дисциплинама. И током данашњег саборовања Зијемаљци су са наглашеним емоције причали о завичају и присјећали се некадашњих времена.

Милована Мића Маврака животни путеви су одвели у Торонто, али родно мјесто није заборавио и користи сваку прилику да наврати у завичај. Присјетио се када га је покојна бака први пут довела на причешће у цркву.

̶ Осјећао сам неко страхопоштовање када сам први пут дошао на службу, све је било величанствено, људи су доносили неку посебну енергију ̶ испричао је Маврак. Наглашава да је овај сабор увијек прилика да се види са драгим људима и освјежи сјећање на прошла времена. Маврак намјерава да обнови породичну кућу како би и његова дјеца сачувала традицију и имала могућност да долазе на Зијемља.

Милан Маврак пензионерске дане проводи у Гацку, али користи сваку прилику да скокне до родних Зијемаља. Изражава задовољство што традиционални сабор постаје све масовнији. Маврак каже да је раних седамдесетих година на Зијемљима било највише становника.

̶ Било је преко стотину домаћинстава, а основну школу је похађало 120 ученика ̶ подсјећа Маврак. Присјећа се и како се саборовало прије пола вијека.

̶ Осим Зијемаљаца долазили су људи из Мостара, Невесиња и Борака и то најчешће на коњима. Непрекидно се орила пјесма, а у колу су пролету играла по три пара дјевојака и момака  ̶  испричао је Маврак. Данашњи сабор искористи је да позове пријатеље из Невесиња и уз богату трпезу евоцира успомене на прошла времена.

Спортски дио свечаности био је у знаку Госпојинског меморијалног турнира у малом фудбалу. Побједнички пехар освојила је екипа Кафе РИО, док је друго мјесто припало саставку Кафе Код Ђере. Награде је обезбиједила Општина Источни Мостар.