Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем општина Источни Мостар прославила је данас крсну славу Свету Огњену Марију. Свечаностима су присуствовали представници општина источне Херцеговине, Полицијске управе Требиње, Трећег пјешадијског РС пука, борачких организација проистеклих из Отаџбинског рата, директори јавних предузећа и мјештани.

Богослужење у Цркви Светих мученика на Зијемљима обавио је игуман манастира Житомислић Данило Павловић уз саслужење свештеника Небојше Радића, Александра Црногорца, Милана Бужанина и Александра Илића.

Након богослужења и свете тајне причешћа, служен је парастос код Спомен обиљежја погинулим борцима у долини Неретве у протеклом отаџбинском рату.

Вијенац и цвијеће су положили делегацијa општине Источни Мостар, представници породица погинулих бораца, Трећег пјешадијског РС пука и Организације старјешина Војске РС.

Игуман Данило је нагласио да је истинска вјера увијек подразумијевала мучеништво.

„О томе свједоче ово село, црква, споменик и гробље који нас подсјећају на борце Војске Републике Српске који су пострадали за нешто узвишено“, рекао је игуман. Он је додао да је дужност потомака да се увијек сјећају њихове жртве.

„Кад не заборављамо мучеништво и оне који су за нас добро учинили онда смо свакако Христова дјеца и то потврђујемо својом вјером“, истакао је Игуман поручивши да у да срцима свих нас засија истинска љубав према Госпооду и једних прем другима.

Обред ломљења славског колача уз здравице домаћина и гостију обављен је у Мјесном дому.

Начелник општине Источни Мостар Божо Сјеран упутио је ријечи добродошлице свим гостима. Истакао је да је стање у општинској управи стабилно и да се редовно измирују плате,социјална давања, стипендије, субвенције за поољопривреду и превоз ученика и све друге буџетске обавезе.

Сјеран је најавио да ће ове године из буџета инвестирати 100.000 КМ у путну инфраструктуру. Пренио је обећање Владе РС да ће у идућој години подржати завршетак асфалтирања пута према Невесињу.

Сјеран је подсјетио да су у периоду између двије славске свечаности асфалтирали три километра пута према Невесињу, урадили додатни базен за водовод и поставили оптички кабал.

У Мјесном дому приређена је трпеза љубави.

У оквиру програма 13. Фестивала медитеранског и европског филма, вечерас је у Народној библиотеци промовисана књига „Невесињска пушка – Пуцањ који одјекује вијековима“, коју је приредио генерал-мајор Светко Ковач, у издању Удружења Невесињаца у Београду.

Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора овог удружења, навео је да је књига репринт три изузетно значајна историјска издања из прве половине 20. вијека: „Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Невесињу 1875“ Риста Пророковића, из 1905. године, затим „Споменица о херцеговачком устанку 1875. године“ издата 1928. године те књиге „Херцеговина 1875 - 1878“ из 1961, аутора Мирка Радојчића, рођеног у околини Требиња.

„Ове књиге су међу најстаријим писаним дјелима о устанку и аутентично говоре о његовим узроцима, току и значају. То је сасвим довољно да читалац стекне јасну слику о томе шта је Невесињска пушка значила за српски народ у Херцеговини и шире. Пошто је 2025. посвећена јубилеју, 150 година од почетка устанка у Херцеговини, књига 'Невесињска пушка – Пуцањ који одјекује вијековима' један је од начина на који организациони одбор на достојан и достојанствен начин обиљежава тај јубилеј“, истакао је Јањић.

Након промоције књиге, у Музеју Херцеговине је, у оквиру  програма „Требиње филм фестиваала“, услиједило приказивање истоименог документарног филма, рађеног по сценарију приређивача књиге, генерала Светка Ковача.

Пеђа Милојевић, директор требињског филмског фестивала, истакао је да је ријеч о својеврсном „поддогађају“, јер јубилеј Невесињске пушке надилази границе једне умјетности, било да је ријеч о филму или књижевности, односно прикупљању архивске грађе.

„Филм је премијерно приказан прије мјесец дана, било је и неколико емитовања на телевизији, али смо сматрали да требињска публика заслужује да га види у званичној форми и да уживо буде упозната са радом екипе. Филм је замишљен као допуна писаном садржају. Кроз одличне глумачке интерпретације, сажет и информативан сценарио, ова важна тема приближена је широј публици и трајно дигитално сачувана“, закључио је Милојевић.

Књига „Невесињска пушка – Пуцањ који одјекује вијековима“ до сада је промовисана у Београду, Новом Саду и Невесињу, представљена је на сајму књига у Подгорици, а у плану је и промоција у Бањалуци.  

Радио Требиње

Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови.

Ковић је вечерас у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима.

 Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији.

“Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете да дођете, а понајмање можете да одете равнодушни”, нагласио је Ковић.

Он је додао да се ту уче лекције историје и да би било крајње важно да се у Бањалуци и у Београду схвати значај овога мјеста како би се оно подигло до статуса који заслужује.

Говорећи о геноциду над српским народом, посебно на подручју Херцеговине, Ковић је рекао да се геноцид над Србима у Другом свјетском рату десио у Јасеновцу, Гаравици, Пребиловцима и другим стратиштима. Он је нагласио да су Пребиловци мјесто на коме се укрштају све српске традиције и предања.

“Тај геноцид мора бити уграђен у темеље српског идентитета, заједно са Светим Савом, Светим Симеоном, Светим кнезом Лазаром, Карађорђем итд. Не зато да би било кога мрзили или да би било коме наметали колективну кривицу него да би чували сећање на наше свете мученике и да нам се то никада више не понови”, поручио је Ковић.

На предавању о теми “Идентитет Срба – историја и предање” које је присуствовао велики број Херцеговаца, Ковић је рекао да се поставља питање шта је то идентитет Срба и ко су Срби, те шта је основ њиховог идентитета.

“Прво пада на памет заједничко порекло, али се зна и да најновија генетска истраживања показују да имамо веома слично порекло са Хрватима. Видимо ипак да на свим историјским раскрсницама реагујемо потпуно другачије као народи”, каже Ковић.

Он је додао да су научници утврдили да је генетски материјал Срба и Хрвата врло сличан генетском коду Румуна, који говоре потпуно другачији језик и културолошки су другачији.

Након тога, како каже, Ковић, поставља се питање да ли је поријекло нешто што одређује народ.

“Очигледно није. На заједничком језику заснивала се југословенска идеја, међутим видимо да они који говоре исти језик не раде исте ствари на овом свету и не пролазе исто, сигурно је, ни на оном свету. Посебно ваља нагласити у овом контексту Пребиловце”, каже Ковић.

На крају се додирнуо заједничке историје рекавши да предање значи више од историје коју пишу историчари.

“Предања се чувају у Српској православној цркви. То је једина српска институција која траје непрекинуто 800 година. Све наше државе су трајале један, два или три века и прекидале су се. Црква је та која памти и чува сећање и даје му смисао који је сакрални. Црква чува сећање, али ту је и наша епска поезија”, каже Ковић.

Ковић подсјећа да је пресудно утицало на чување српског идентитета предање историје Немањића, Светосавског завјета.

Предавање је окончано закључком да се заједнички идентитет не може одбацити, као ни језик, али да је најзначајније сјећање.

Прије предавања у Храму Васкрсења Господњег служен је акатист Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким.

Ове године у Пребиловцима ће бити организовано низ догађаја, предавања и изложби поводом обиљежавања Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве.

Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и д‌јеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве “Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.

Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свог вјековног огњишта.

ТОП ПОРТАЛ