Region
На Зијемљима је данас одржан традиционални народни сабор који је окупио велики број мјештана, гостију и људи коју коријене вуку из овог планинског херцеговачког мјеста. Зијемаљци су присуствовали богослужењима, упалили свијеће за своје упокојене сроднике, поразговарали са пријатељима и оживили сјећања на претке који су ове просторе населили прије два вијека.
Свету литургију у Цркви светих мученика служио је свештеник Небојша Радић. Након богослужења, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату одржан је парастос, а делегација општине Источни Мостар положила је цвијеће.
Радић је поручио вјерницима да поштују и воле једни друге, као што то поучава и Свето Јеванђеље.
– Кроз поштовање и искреност долази и љубав која нам доноси живот вјечни ̶ истакао је Радић.
Сабор на Зијемљима уз краће прекиде одржава се прве недјеље након Велике Госпојине више од једног вијека. Мјештани су се након напорних радова око сакупљања љетине састајали да поразговарају са пријатељима, запјевају и надмећу у соколским дисциплинама. И током данашњег саборовања Зијемаљци су са наглашеним емоције причали о завичају и присјећали се некадашњих времена.
Зорана Маврака животни путеви су одвели у Херцег Нови, али родно мјесто није заборавио и користи сваку прилику да наврати у завичај. Са поносом наглашава да је први закопао темељ светог храма и да је први зазвонио звоном новосаграђене цркве на Зијемљима.
– Носталгија за родним крајем је све јача и стално нас зове да се вратимо у мјесто гдје смо се родили, одрастали и проводили ратне дане ̶ каже Маврак. Наглашава да је овај традиционални сабор јединствена прилика да се види са рођацима, пријатељима и мјештанима.
Спортски дио свечаности био је у знаку Госпојинског меморијалног турнира у малом фудбалу.
Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да ове године неће бити поскупљења електричне енергије за домаћинства и привреду у Републици Српској, те најавио стимулацију за оне који потроше мање струје у односу на мјесеце из претходне године.
"Ако је неко у октобру 2021. године трошио 100 киловат-часова струје, а сада, у октобру 2022. године потроши 80, биће ослобођен рачуна за плаћање за тај мјесец и тако ће бити у наредним мјесецима", рекао је Вишковић новинарима у Бањалуци.
Он је позвао грађане Републике Српске на штедњу, којом могу да буду ослобођени плаћања мјесечног рачуна за електричну енергију.
Вишковић је истакао да ово није предизборна, нити маркетиншка прича, већ прича Владе Републике Српске, те најавио да у Српској неће бити рестрикција, нити ограничења, али да ће онима који буду трошили више струје у односу на исти мјесец претходне године рачуни за струју бити другачије обрачунавани.
"Република Српска је једина на Балкану која има вишкове електричне енергије и једина која пласира више од 30 одсто производње у извоз, а грађани не треба да страхују као што страхује цијела Европа, али и шире", рекао је премијер Српске.
Он је подсјетио и да "Електропривреда Републике Српске" продаје грађанима мегават-час струје по цијени од 22,5 евра, а привреди по цијени од 53 евра, док је тржишна цијена на берзама већа од 700 евра, због чега се и грађани позивају на штедњу.
"Зато треба да штедимо, и ако успијемо који мегават уштедити и продати на берзама тиме ћемо донијети приход у Републику Српску који можемо распоређивати у инвестиције и помоћи. Ако се тако будемо понашали, сви ћемо имати бенефите, имаћемо више електричне енергије за извоз, а грађани који направе уштеду биће ослобођени плаћања", рекао је Вишковић.
Срна
Традиционална културна манифестација "Шантићеве вечери поезије" отворена је синоћ у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, а уз присуство великог броја обожаватеља лика и дјела Алексе Шантића, гостију и званичника одржана је и свечана академија поводом 120 година СПКД "Просвјета".
"Шантићеве вечери поезије" традиционално организују Градски одбор "Просвјете" Мостар и СПКУД "Гусле".
Предсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић рекла је да се овогодишње "Шантићеве вечери поезије" одржавају у част 120 година "Просвјете", која је у Мостару основана на данашњи дан 1902. године, педесетак метара од Саборне цркве, у Старој школи под Кошћелом.
"Био је то један од првих одбора након оснивања друштва у Сарајеву од 29 српских интелектуалаца. Један од предсједника био је управо Шантић, тако да није било љепше прилике него да овај, за нас значајан јубилеј, прославимо управо на `Шантићевим вечерима поезије`", рекла је Шаговновићева.
Она је напоменула да је "Просвјета" најзначајније национално друштво, а да мостарски одбор има богату историју и оставштину.
"Шантић, Дучић, Ћоровићи, Шоле и бројни други њихови савременици винули су до неба Мостар у културном и интелектуалном смислу. Мостар је стао уз раме с Београдом и Новим Садом, као и српском Атином. Оставили су много и `Просвјети` и `Гуслама`, али и свом Мостару и трајно нас задужили да их се сјећамо и спомињемо", рекла је Шаговновићева.
Она је подсјетила да је Мостар био културни и просвјетни центар херцеговачких Срба, те био и остао сједиште Српске православне цркве у Херцеговини.
"Мостарски културни, национални и вјерски мозаик не би био тако богат без мостарских Срба и СПЦ, `Просвјете` и `Гусала`. Надамо се да ће тако бити и у будућности", рекла је предсједник мостарске "Просвјете".
Говорећи о раду СПКД "Просвјета" Мостар, Шаговновићева је подјетила да је овај одбор оновљен 2011. године, да то није било лако јер су кренули из рушевина.
"Уз много труда и љубави слагали смо камен по камен. И вечерашњу свечаност, због много симболике приређујемо овдје, у Саборној цркви Свете Тројице, која је још у обнови, као и српска заједница у Мостару са својом културом и баштином. Црква се поново надвисила над Мостаром, наш одбор `Просвјете`, морам с поносом рећи, вратио је Мостару и српски културни идентитет", рекла је Шаговновићева.
Она је напоменула и низ резултата који стоје иза овога друштва, попут "Просвјетине" школе српског језика, историје и културе, затим "Просвјетину стипендију" "Владимир Ћоровић", организације низ манифстација попут Божићног концерта, Светосавске академје и "Шантићевих вечери поезије".
Декан Филозофског факлтета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић говорио је о животу и дјелу Алексе Шантића, основању мостарске Просвјете, а подсјетио је и на важност тадашње мостарске Гимназије и на чињеницу колико је изњедрила интелектуалаца у најтежим временима.
Он је додао да је Одбор у Мостару најбољи показатељ да "Просвјета" и данас врши своју мисију.
Мастиловић је рекао да без Мостара и Херцеговине нема ни СПКД "Просвјете", и прогласио 103. "Шантићеве вечери поезије" отвореним.
Прије отворења и академије на православном гробљу Бјелушине одржан је помен на гробу Алексе Шантића.
У ревијалном дијелу вечери концерт је одржао Гудачки оркестар Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске.
Ове године "Шантићеве вечери поезије" трају 10 дана и имају девет садржаја.
Манифестација се наставља сутра када ће у 19.00 часова у Владичанском двору у Мостару бити одржана поетско вече у сарадњи са Културним центром Војводине "Милош Црњански" на којем ће своје стваралаштво представити књижевници Ненад Шапоња, Перица Милутин и Зоран Ђерић.
Исто вече у 20.00 часова на истој локацији биће представљена Монодрама "Ослобођени Прометеј - Дневник о Чарнојевићу", у извођењу Григорија Јакишића, глумца Српског народног позоришта, а богат садржај планиран је и за наредну седмицу .
"Шантићеве вечери поезије" завршавају се у Невесињу гдје ће 10. септембра у Културном центу "Небојша Глоговац" у Невесињу са почетком у 19.00 часова бити одржан културни програм под називом "Невесиње - друга Шантићева кућа" у организацији установа и друштава културе из Невесиња.
СРНА/РН