Region
Министарство финансија Републике Српске објавило је позив грађанима Српске да доставе потребну докуметацију ради измирења ратне штете путем емисије обвезница.
Позив је упућен грађанима Српске којима је судским одлукама или вансудским поравнањима признато право на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, а који су зинтересовани да им се потраживање изврши путем 15. емисије обвезница ратне штете.
Странке које закључе вансудско или судско поравнање које гласи на обвезнице, а чији је основ потраживање које се односи на ратну материјалну и нематеријалну штету, требало би да Министарству финансија доставе фотокопију вансудског или судског поравнања, образац са личним подацима који могу преузети са интернет адресе Министарства, те фотокопије личне карте и текућег рачуна.
Сва документација која буде запримљена и комплетна до 8. октобра биће обрађена и реализована кроз 15. емисију обвезница која би требала бити 5. новембра, саопштено је из Министарства финансија Републике Српске.
Документација која буде запримњена након наведеног датума биће обрађена за емисију обвезница планирану за реализацију у наредној години.
Из Миистарства финансија Српске наводе да се измирење ратне штете путем емисија обвезница врши редовно, чиме се смањује износ унутрашњег дуга.
Услови отплате су рок доспијећа 13 година од дана емисије, грејс период за исплату главнице три године урачунат у рок отплате и фиксна каматна стопа од 1,5 одсто годишње која се рачуна на остатак главнице.
Закључно са 31. децембром прошле године у евиденцијама вансудских поравнања и судских одлука по основу ратне штете укупно је 568,8 милиона КМ обавеза.
Од наведеног износа кроз четрнаест емисија обвезница извршено је укупно 442,55 милиона КМ, а за емитоване обвезнице кроз доспијеће купона исплаћено 146,57 милиона КМ номиналног износа обвезница.
Кроз исплате у готовини /по основу пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру и по Плану исплате/ исплаћено је 62,62 милиона КМ.
Кроз процес измирења пореза обвезницама и откуп грађевинског земљишта искориштено је 111,25 милиона КМ, гдје је Република Српска измирила готово све обавезе према крајњим корисницима пореских прихода.
Докуметација се доставља на адресу Министарства финансија Српске, на чијој је страници је и објављен позив.
Фонд за дјечију заштиту Републике Српске почео је јутрос редовну исплату права на додатак на дјецу, матерински додатак, помоћ за опрему новорођенчета, пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и права на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу.
"Септембарска исплата додатка на дјецу обухвата 14.409 дјеце, односно 9.714 корисника-родитеља. За исплату овог права обезбијеђено је укупно 1.160.103,40 КМ", наведено је у саопштењу.
Из Фонда су навели да су материнским додатком за септембар обухваћене 5.254 мајке-породиље, којима ће бити исплаћено укупно 2.127.870 КМ.
Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварила је 141 мајка/породиља, односно 125 трећерођене и 26 четврторођено дјеце, а за његову исплату издвојено је 86.700 КМ.
За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 199.500 КМ за 781 породиљу/мајку, односно 798 дјеце/новорођенчади.
Хидроелектране на Требишњици (ХЕТ) планирају у оквиру надоградње пројекта “Горњи хоризонти” изградњу вишенамјенске акумулације и бране у Церничком пољу у Гацку да би се боље искористиле воде гатачког платоа за енергетске сврхе.
Из ХЕТ-а је саопштено да је циљ формирања акумулације у Церничком пољу да се успори дотицање вода бујичног карактера са гатачког платоа на простор Фатничког поља и акумулације “Билеће”, али и растерећење Билећког језера, поготово у периоду екстремно великих вода.
“Све анализе које су до сад урађене за потребе Горњих хоризоната показале су да се значајан дио вода гатачког платоа не може превести у акумулацију Невесиње. Дакле, анализиране су воде које се не могу у великој мјери превести и енергетски искористити на Хидроелектрану (ХЕ) Дабар и ХЕ Невесиње”, речено је на презентацији пројекта “Идејно рјешење вишенамјенске акумулације и бране у Церничком пољу” у ХЕТ-у.
Првенствени циљ пројекта јесте да се у периоду екстремно великих дотока задржи дио вода гатачког платоа прије доласка у акумулацију Билећа и Фатничко поље и да се створе услови за флексибилни рад ХЕ Дабар”, навели су из ХЕТ-а.
СРНА
Акумулиране воде у Церничком пољу би, комбинацијом тунела и канала, довели на подручје Билеће и енергетски их искористили прије уласка у акумулацију “Билећа”, што би било веома значајно, истакли су из тог предузећа.
“Ово представља надоградњу система Горњих хоризоната, за који су издати водни акти још 1976. године”, рекао је руководилац Сектора за производњу и управљање водама и надзор над рализацијом овог пројекта Душко Вујовић.
Обрађивачи студије су “Енергопројект” из Београда, Завод за водопривреду из Бијељине и Грађевински факултет из Београда.
Брнабићева је навела да ће се још много пута вратити у град на Неретви, како приватно, тако и службено да у име Србије помогне колико може у пројектима образовања и културе и да се заједно гради боља и љепша будућност за нове нараштаје.
"Мостар је посебан град. Град комплексне прошлости и град са много емотивног набоја, али град који је у правом смислу те речи европско раскршће култура и свега онога што може да се нађе на европском континенту. Колико год проблема то могло да створи, то је огроман потенцијал кога је Шантић видео и то је оно што га је највише инспирисало", рекла је Брнабићева.
Она је истакла да је Шантићу домовина била главна инспирација, али не само љубав према отаџбини, већ према народима са којима је живио.
"Пошто нам је прошлост тако комплексна и тешка ја само могу прогласити ове вечери отвореним тиме што ћу рећи да пред нама јесте светла будућност, као што је то и Алекса говорио. Он је имао веру у будућност, што се види кроз песму жОстајте овдјеж", рекла је Брнабићева.
Она је истакла да су Мостарци указали велику част тиме што су је позвали у овај град, који је много љепши уживо, него што се то може чути или прочитати.
Предсједник Градског одбора Српског просвјетног културног друштва /СПКД/ "Просвјета" Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да су "Шантићеве вечери поезије" манифестација којом се чува и његује српска култура у Мостару, те слаже културни мозаик овог мултиетничког града.
Она је навела да је ова манифестација посвећена Шантићу који је поставио темеље "Просвјете" и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва "Гусле", али и савремене културе у Мостару.
"Шантићеве вечери сваке године изнова су нам и подсјетник на поруке које носе његова дјела и које је он сам живио, а то су љубав, толеранција и јединство. Наша мисија је да културом градимо мостове и успостављамо покидане везе. Надамо се да смо сви заједно и вечерас уградили бар један камен у тај мост", рекла је Бјелица Шаговновић.
Градоначелник Мостара Марио Кордић захвалио је "Просвјети" на организацији "Шантићевих вечери поезије".
"Као градоначелник бићу партнер ове значајне манифестације. Ово је обавеза свима нама да градимо односе, чувамо свој град и градимо бољу будућност", поручио је Кордић.
Након отварања услиједило је књижевно вече Пере и Милоша Зубца.
Тривић: Шантић - један од симбола Мостара
Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић рекла је да је данашња слава Мостара заснована на храбрости Алексе Шантића, који је својим ликом и дјелом један од симбола овога града, те један од најзначајнијих стваралаца домаће књижевности.
Тривићева је указала да је манифестација "Шантићеве вечери поезије" у Мостару, која је посвећена великом пјеснику, важна јер спаја садашњост са најблиставијим траговима културе у прошлости у овом граду.
"Мостар, град бехара, шадрвана и севдалинки растао је заједно са Шантићем, који га је винуо у небеса осликавајући га стиховима у које је уткао сву љепоту Неретве, Старог моста, преплетених људских судбина, несрећне љубави и лијепе Емине. Пјесник вјере и наде у боље сутра, борбен и бунтован доживио је и опјевао највећи напор, најтежи лом, најсунчанију побједу и најљепшу љубав", истакла је она.
Тривићева је навела да није лако причати о Шантићу, великом романтичару, визионару, светионику и творцу духовног Мостара који је првенствено волио земљу, људе и камен.
"Читав Шантићев живот био је распеће између ружног и лијепог, живота и смрти, истине и лажи", рекла је она.
Тривићева је подсјетила да је прошло 97 година откако овај велики српски пјесник и интелектуалац није више међу живима, али и истакла да његов дух и даље живи кроз његову ванвременску поезију, која је била инспирација за различите умјетничке интерпретације у модерним временима.
"Оставио нам је дивну поезију, али оно жшантићевскож, што нам је на овим просторима највише недостајало последњих година и деценија, јесте његова људскост и патриотизам који је надилазио националне оквире", закључила је Тривићева.
СРНА