Region
Гужве на граничним прелазима између БиХ и Црне Горе са подручја Херцеговине присутне су ових дана, у просјеку се чека око пола сата, а викендом су задржавања и до један и по час, речено је Срни на тим граничним прелазима.
На граничном прелазу Зупци, на магистралном путу између Требиња и Херцег Новог на коме је недавно укинута путарина, рекли су Срни да је у посљедње вријеме појачан саобраћај и да се на изласку из БиХ чека око 40 минута.
На улазу у БиХ из Црне Горе на том прелазу задржавања су двадесетак минута, али су викендом, када је смјена туриста, гужве доста веће.
Повећаним гужвама на том граничном прелазу допринијело је недавно укидање путарине, али и укидање скоро свих епидемиолошких мјера у Црној Гори пред туристичку сезону, што је олакшало и појефтинило путовање туристима, истакли су на Зупцима.
Kако су навели, највише је туриста из БиХ који на том мјесту улазе у Црну Гору, из Србије их је знатно мање, док је број страца занемарив.
Путници на интегрисаном граничном прелазу Враћеновићи - Делеуша, на путу између Билеће и Никшића чекају од 20 минута до пола сата, а задржавања су већа на излазу из БиХ, рекли су Срни на том граничном прелазу.
Викендом се на улазак у Црну Гору на том прелазу неријетко чека и до један и по час, док су радним данима гужве мање, које су иначе повећане посљедњих 20 дана.
На том прелазу су навели да највише туриста прође из Србије и из БиХ.
На граничном прелазу Kлобук, на путу Требиње - Никшић, кажу да путници чекају око пола часа и да се, такође, дуже чека на излаз из БиХ него на улаз.
СРНА
Подручје Херцеговине је прави изазов за археологе. Ових дана стручњаци Музеја Херцеговине наставили су ископавања на локалитету Церница код Гацка. Ту су пронађени остаци једне од цркава које је у овом крају саградила Јелена Лазаревић, кћерка Светог кнеза Лазара и кнегиње Милице.
Ископавања у Церници почели су мјештани 2013. године , а од 2018. Музеј Херцеговине у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду обавља истраживања овог значајног налазишта.
Археолошки налази говоре да је ријеч о средњовјековној цркви с крај 14. и почетка 15. вијека.
- Ова средњовјековна црква на којој се сада налазимо је обновљена у 16. вијеку јер имамо дијелове средњовјековних надгробнх споменика стећака и поред тих дијелова уочава се камен који је из претходних грађевина кориштен. Установили смо и да је призидана гробница, гдје је сахрањен кнез Никола Расковић, из 1453. - каже Ивана Грујић, кустос археолог.
Током ископавања средњовјековне цркве, археолози су пронашли и много артефаката који упућују на период из 12. вијека, што указује да је испод ове цркве била још старија сакрална грађевина.
Церница је позната по томе да се у њој налазио српски средњовјековни град Кључ у коме је кратко столовао Растко Немањић, прије него што је отишао из очевог двора на Свету Гору и постао Свети Сава.
Мјештанин Цернице Јован Бајчетић на чију иницијативу је почело истраживање овог локалитета, и данас памти предања која говоре да се у овом мјесту некада налазило шест цркава, које су и сада закопане.
РТРС
Полицијска управа Требиње ће од 2. до 4. јула реализовати републичку акцију у саобраћају, у склопу кампање „Вози опрезно, путуј безбједно“.
У протеклих пет мјесеци евидентирано је 126 саобраћајних незгода, у којима је 18 лица задобило лакше тјелесне повреде, осам лица тешке тјелесне повреде и једно лице је смртно страдало, за разлику од претходне године када је евидентирана 161 саобраћајна незгода, у којима је 33 лица задобило лакше тјелесне повреде, 13 лица теже тјелесне повреде и једно лице је смртно страдало.
Број евидентираних саобраћајних незгода у протеклих пет мјесеци у односу на претходну годину је смањен за 26%.
Из Полицијске управе апелују на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајне прописе и саобраћајну културу.
Затворени базен у Требињу, у који је предузеће "Хидроелектране на Требишњици" уложило око 14 милиона КМ, требало би да буде пуштен у рад до почетка зимске купалишне сезоне, рекао је Срни извршни директор за производњу и техничке послове у овом предузећу Илија Таминџија.
Он каже да су у току завршни унутрашњи радови, а да је завршено околно уређење, паркинг и расвјета, те да се припрема тендер за базенску опрему.
"`Хидроелектране на Требишњици` су у овај пројекат уложиле око 14 милиона КМ, што је према данашњим условима јако повољно и цијена метра квадратног у затвореном базену ће изаћи око 1.300 КМ", рекао је Таминџија.
Он је додао да ће пратећи објекти у оквиру затвореног базена - Фитнес центар, продавница спортске опреме и хотел у наредном периоду бити издати заинтересованим понуђачима, чиме ће се обезбиједити додатни приходи како би затворени базен био финансијски одржив.
Таминџија је истакао да је Требиње овим добило архитектонски један од најљепших објеката, као и модеран спортски објекат који задовољава све услове Међународне пливачке федерације за одржавање међународних пливачких такмичења.
"Затворени базен је веома значајан за Требиње, чијом је градњом употпуњена спортска понуда града", закључио је Таминџија.
Изградњу затвореног базена на локалитету Абазовина у Требињу финансира предузеће "Хидроелектране на Требишњици".
СРНА