Region
Дан је био баш овакав, натмурен, кишовит, када је тог 2./15. јуна 1910. године на сарајевској Царевој ћуприји мученик херој испалио пет хитаца на представника окупационе власти у Босни и Херцеговини, а шестим уснио сном праведника и винуо се у вјечност.
Дан прије свог чина, у радњи Паје Марковића купио је нову кошуљу јер је ,,хтио да има чисту кошуљу кад умре”. Том приликом на улици је срео и Варешанина који је био у цивилном одјелу. Није хтио да пуца, ако је са собом и имао оружје, јер Жерајић није био прост убица, злочинац. Знао је да његово дјело има смисла ако свој наум оствари управо на дан када је Варешанин имао да прочита царево писаније првог дана отворења Сабора.
Претходно је покушао да подмити послужитеља на улазу у босански Сабор и унутра оствари свој наум, али му то није пошло за руком. Мало касније, пуцао је на Варешанинов фијакер који је тог дана управо због кише био затворен. Постоје свједочанства да је Варешанин, након што се кочија зауставила, пришао мртвом Жерајићу и ударивши га ногом рекао: “Ђубре”. И није то једино оскврнуће тијела мученика. Двије године касније, озлоглашени чиновник криминалистичке полиције Виктор Ивасиук, Богданову лобању држао је као тинтарницу на столу свог кабинета.
Зашто је пуцао Жерајић? Можемо га замислити да нам он сам на то питање одговара оним Шантићевим стихом: “Мене све ране мога рода боле…”
Слава Богдану Жерајићу!
ФИЛТЕР
Организација "Slow Food" из Требиња је, заједно са Музејом Херцеговине из овог града, покренула поступак заштите аутохтоног херцеговачког сира из мијеха као дијела културног насљеђа, а све је урађено у оквиру пројекта "Траговима предака - виртуелно путовање".
Божана Ђузеловић, виши кустос етнолог у Музеју Херцеговине, каже да је ова установа дио партнерства у коме, осим "Slow Foodа", учествују Центар средњих школа Требиње, Фото-кино клуб Требиње и пољопривредни кластер "Стара Херцеговина".
"Акценат је био на томе да се што више младих људи упозна са нашом традиционалном исхраном, а у току пројекта смо дошли на идеју да сир из мијеха уврстимо на прелиминарну листу нематеријалног насљеђа БиХ, па смо ми из музеја обрадили све расположиве податке и послали их Центру за нематеријално насљеђе у Бањалуци", каже Ђузеловићева.
Из Бањалуке је по процедури све стигло до комисије УНЕСЦО-а, тако да се сир из мијеха сада налази на прелиминарној листи нематеријалног насљеђа.
У требињском "Slow Foodu" гдје су до сада покретали иницијативе за заштиту многих прехрамбених производа, кажу да су многе врсте хране најприје спасене од одумирања, а онда су и сертификоване као здраве и аутохтоне.
"Ту су грах пољак, кукуруз стоданак, боранија рога, парадајз јабучар, али и сир шкрипавац, као и кајмак и сир из мијеха, који су стари и били помало заборављени херцеговачки производи, али су ипак опстали захваљујући јаким напорима појединаца да очувају њихову производњу", кажу у "Slow Foodu" .
Божана Ђузеловић о сиру из мијеха додаје да докази о аутохтоности и старом поријеклу овог производа датирају још из средњег вијека, а што је најзанимљивије, технологија његове производње се није мијењала да данашњих дана.
"Постоје материјални докази да се сир из мијеха помиње још у 14. вијеку, о чему говоре подаци из Дубровачког архива", каже Ђузеловићева, објашњавајући да је процес прављења ове намирнице потекао од сточара који су због потребе чувања сира у љетним мјесецима стављали мале грудвице у козје и овчје мјехове и затим их затварали.
Мијех се прије употребе стављао на дим да се просуши и на тај начин се стерилисао, а онда се у њега стављао сир и све би се добро запечетило да тако одстоји два до три мјесеца, што би представљао добар извор исхране у зимским мјесецима.
Иако ова намирница апсолутно задовољава критеријум аутентичности и континуитета, а на исти начин се производи и данас, што му даје специфичности, Ђузеловићева додаје да је за цјелокупан процес заштите потребан дужи период, јер је тек доспио на прелиминарну листу, а онда БиХ треба да га кандидује на општој листи УНЕСЦО-а.
Ипак, у Требињу су сви убијеђени да ће се то ускоро десити, што би дало велике бенефите и произвођачима и граду Требињу.
Произвођачи све продају на кућном прагу
Божана Ђузеловић каже да је херцеговачки сир из мијеха, специфичног укуса и мириса, и након вишевјековног периода, права делиција на херцеговачким трпезама, па је веома тражен и у ресторанима и у трговинама.
"Иако је можда најпознатији сир из мијеха са подручја Невесиња, све врсте ове делиције су изузетно квалитетне и врло тражене, па сви они који га производе могу на кућном прагу продати све", каже Ђузеловићева.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама "Свети Врачеви" у Бијељини и "Свети апостол Лука" у Добоју извршено је тестирање 446 лабораторијских узорака, а вирус корона потврђен је код 16 особа.
Ради се о осам мушких и осам женских особа, од којих је једна млађе, осам средње и седам особа старије животне доби.
Према мјесту пребивалишта, по три особе су из Бањалуке и Котор Вароша, двије из Модриче, по једна из Бијељине, Добоја, Источног Новог Сарајева, Кнежева, Лопара, Мркоњић Града, Теслића и Требиња.
У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављен је један смртни случај код којег је потврђено присуство вируса корона.
До сада је у Републици Српској потврђено 64.246 случајева вируса корона, а преминула је укупно 3.741 особа код којих је потврђен тест на овај вирус.
До сада се опоравило 46.698 особа, а тестирана су укупно 279.452 лица.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 145 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 61, а у осталим болницама 84. На респиратору је 17 особа (14 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 3 у осталим болницама
У Републици Српској под здравственим надзором тренутно је 1.445 особа, а надзор је завршен код 191.834 лица.
www.rtrs.tv
У Републици Српској данас почиње исплата пензија за мај, саопштено је из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Српске. Исплата на шалтерима невесињске Поште почиње сутра.
Исплатом пензије за мај обухваћено је укупно 270.586 корисника права, од чега је 219.371 у Републици Српској, а ван Републике 51.215 корисникa права, наводи се у саопштењу.
За исплату пензије за мај потребно је 98,88 милиона КМ у нето износу, односно 100,11 милиона КМ у бруто износу.
Просјечна пензија износи 405 КМ и чини 41,4 одсто просјечне плате у Републици Српској.
Износ најниже пензије за стаж oд 40 и више година je 415 КМ и чини 42,5 одсто просјечне плате у Републици Српској.
За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за мај износи 597 КМ, што чини 61 одсто од просјечне плате у Републици.
Износ највише пензије за мај у Републици Српској је 2.138 КМ.
Приход по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у мају 2021. године износио је 83,50 милионa КМ.
Структуру корисника права за мај чине старосне пензије са 59,2 одсто, породичне са 27,2, инвалидске са 13,4 и остала права са 0,08 одсто, наведено је у саопштењу.