Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске позвао је послодавце да с циљем кориштења средстава за социјално збрињавање радника пријаве запослене који са стажом за који ће бити уплаћен допринос испуњавају услове за старосну пензију до краја године.

- Уплата доприноса извршиће се за пријављене раднике из средстава за социјално збрињавање радника након усаглашавања износа између Фонда ПИО и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите - саопштено је из Фонда.

Пријаве се подносе у пословницама Фонда, у општини према сједишту послодавца.

Јавни позив ће бити објављен у дневном листу "Глас Српске" и на интернет страници Фонда ПИО Републике Српске.

Уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање из средстава за социјално збрињавање радника одобрава Владе Републике Српске за осигуранике у бившим државним предузећима, акционарским друштвима у већинском власништву Републике и земљорадничким задругама, односно за правне сљедбенике и осигуранике, уколико нема уплатиоца доприноса.

Београдски дневни лист АЛО објавио је занимљиву причу о Невесињцу Милији Радојичићу и његовој изабраници Патрицији Каунди из Замбије.

Невесињац и Африканка живе у складном браку у Чачку и изазивају пажњу суграђана и медија.

Преносимо репортажу из листа АЛО!

Африканка Патриција Каунда Радојичић (23) због љубави прешла чак 9.614 километара пронашла је мужа у Србији и отпочела нов живот.

Љубав прожима наше животе. То је неопходан део нашег свакодневног размишљања и осјећаја. У свакој култури љубав поприма различите облике, али она је увек, на овај или онај начин, саставни део живота и највећа покретачка снага у људским животима.

Патриција Каунда Радојичић долази из далеке Замбије, удата је за Херцеговца Милију Радојичића и заједно живе у Чачку. Они су за АЛО! говорили о љубави, вјери која их је спојила, али и српском гостоприсмтву и традицији.

Пар се упознао онлајн на једном сајту за упознавање, а Херцеговац Милија признаје да је она та која је начинила први корак. Веза на даљину им је тешко пала, али од другог састанка у јулу 2022. године каду су рекли судбоносно "ДА", постали су нераздвојни.

Српска снајка о нашој земљи има само позитивне утиске. Ипак, најјачи утисак на њу је оставила домаћа храна - потпуно другачија од оне која се једе у Африци.

- Свиђа ми се Чачак, овде има добрих и породични људи и волим да причам с комшијама. Љубазни су и помажу, поздрављају ме и често желе да се фотографишу са мном. Мој омиљени специјалитет су пуњене паприке и сарма, наравно. Сарму знам да спремам јер ме је бака Радмила томе научила - каже кроз смех и додаје да је тек тада положила тест као права српска снајка.

Патриција је била припадница протестантске цркве, а 19. новембра је прешла у православље и крстила се у Чачаку у цркви Успења Пресвете Богородице.

- Крштење ми много значи јер је веома важно и верујем да сви хришћани морају бити крштени као што је крштен Исус Христ. Када ми је свештеник сипао воду на главу осећала сам се тако смирено, цело тело ми је обузео мир и знала сам да чиним праву ствар- каже Патриција.

Милија истиче да се трудио да јој на најлепши начин представи наше културно - историјско наслеђе.

- Мени је било изузетно важно, да се наш вредносни систем поклапа. Битна нам је породица, вера и духовност, када смо се око тога усагласили могли смо да планирамо заједничку будућност - каже Милија и додаје да су заједно обишли манастир Жичу, али и многе светиње у Овчарско- кабларској клисури као и Чачку где иду на службу сваке недеље.

Патрицији се посебно допада српска музика, а воли и да пева па су њени снимици на друштвеним мрежама одушевили нацију.

- Допадају ми се песме Данице Црногорчевић, а волим да певам "Весели се, српски роде". Посебну емотивну вредност имају песме о Косову и Метохији и јасно ми је шта оне представљају за српски идентитет. Допада ми се и врањско коло. Учим и да играм, а муж ми показује неке кораке - каже она.

На питање како ће прославити Дан заљубљених, Милија се нашалио да је за њих 14. фебруар Свети Трифун, а љубав славе сваког дана.

АЛО!

У Херцеговини постоји тренд пораста малигних обољења и у 2023. регистровано је више од 240 новообољелих, од којих је код 37 дијагностикован карцином дојке, рекао је Срни шеф Службе за онкологију Болнице Требиње Мирко Kолак.

Kолак је рекао да су најчешће малигне болести у Херцеговини карцином плућа, од којег је обољело 35, затим њих 30 од карцинома дебелог цријева, у 27 случајева ријеч је о простати, а у 20 о мокраћној бешици.

Он је рекао да се стално суочавају са малигним обољењима код млађе популације, нарочито карцинома тестиса, који је изљечив ако се открије у раном стадијуму болести, али и карцинома дојке, плућа и дебелог цријева.

"Ове године биљежимо и пораст карцинома панкреса код млађе популације, а у Херцеговини од ове болести је у 2023. обољело укупно 10 пацијената", рекао је Kолак.

Он је нагласио да је пушење један од главних окидача за настанак карцинома плућа, бешике, али и карцинома главе и врата, те да у том смислу, микроцелуларни карцином скоро да није описан код непушача.

"Неке болести кроз примарну превенцију можемо да искоријенимо. Сем пушења, ту су и алкохол, гојазност, физичка неактивност, а незаобилазан фактор је генетика", поручио је Kолак.

Kолак је рекао да је од 2020. године, од када се води евиденција обољелих, сваке године биљежен пораст малигних болести, односно за 12 до 15 одсто обољелих више.

"У 2022. години забиљежено је 225 обољелих, у 2021. око 200 пацијената, а у 2020. регистровано је око 180 пацијената", навео је Kолак.

Он је рекао да та статистика не одступа од окружења, с тим што је забиљежен нешто већи број обољелих од карцинома бешике, што се, каже, може повезати са бољом дијагностиком и ранијем откривању болести.

"Циљ онкологије је да се повећа проценат излијечених од карцинома, што је у свијету на више од 50 процената на петогодишњем нивоу, а код нас је, нажалост, тај проценат 30 одсто на петогодишњем нивоу", рекао је Kолак.

Он је нагласио да цијело друштво и држава више пажње морају да посвете овим пацијентима, увођењем нових лијекова и терапијских могућности.

"На западу је то постигнуто увођењем имунотерапије, биолошке и циљане терапије, што је, за наше пацијенте, ограничено, јер постоје листе чекања за такве лијекове", рекао је Kолак и изразио наду да ће се то у будућности промијенити.

Он је истакао да је приоритет, а што не постоји у БиХ, превенција, односно скрининг методе, те је упутио апел да се скрининг уведе за карцином дојке, дебело цријево, простату и грлић материце.

"Задатак друштва и здравства је да се уведу скрининг програми јер кроз те програме карцином откривамо у најранијим фазама болести, када су апсолутно изљечиви. Оно што је позитивно од прошле године је увођење ХПВ вакцине, па је ово позив свим родитељима да вакцинишу дјецу. Прошле године имали смо седам обољелих од карцинома грлића материце у Херцеговини, та болест је превентабилна вакцином", рекао је Kолак.

Он је истакао да се у Болници могу похвалити са лијечењем карцинома дојке, гдје је савјест жена на високом нивоу, наводећи да се одазивају на прегледе, рано откривају болест која је апсолутно изљечива хирургијом.

"Такође, можемо се похвалити третманом карцинома бешике, као и карцинома дебелог цријева гдје је омогућена и дијагностика и терапија", рекао је Kолак.

Он је појаснио да лијекове за малигна обољење, цитостатике, имунолошку и биолошку терапију набавља Фонд здравственог осигурања Републике Српске, те да су лијекови доступни у свим здравственим установама у Српској.

Kолак је додао да су потребна већа улагања у погледу превенције болести, али и нових терапијских могућности, односно нових лијекова.

"Проблем су скупи лијекови, имунотерапија и биолошка терапија, зато што постоје ограничена средства за такво лијечење и листе чекања", рекао је Kолак.

Он је навео да је код карцинома плућа или меланома неупоредиво боље лијечење имунотерапијом него хемотерапијом.

"Kод пацијената који су погодни за примање имунотерапије код карцинома плућа преживљавање је више од 30 одсто на петогодошњем нивоу", рекао је Kолак, те изразио наду да ће Фонд, у складу са потребама препознати то и издвојити већа средства за лијечење.

СРНА