Region

У организацији Удружења Невесињаца у Београду у суботу 2. новембра 2024. године поводом Митровдана и сјећања на славне битке Невесињске бригаде 1992. и 1994. године, служен помен за борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Већ традиционално, на Митровданске задушнице, служен је помен у цркви Светог Саве на Врачару. Помен је служио свештеник Лазар Манигода.

  Знамо сва имена које помињемо молећи се Господу да им буде опроштен сваки грех и ниједан да не буде препрека спасењу душа њихових. Знамо које смо губитке имали, јер губитак није само у једном дану, него посљедице остају кроз вријеме, кроз породице, кроз Невесиње, кроз читаву Херцеговину, кроз читаву Републику Српску и шире.

Заслужили су да буду у стању слављења и на небесима кроз молитве Пресвете Богородице, кроз молитве Светог великомученика и победоносца Димитрија, заштитника града Невесиња храма и народа божијег у њему. Они су својом жртвом, борбом, храброшћу нас оставили на овим просторима и зато им дугујемо много. Највећи дуг је молитва, молитва је незаборав – поручио је отац Манигода.

Beograd pomen 2

У име организатора Удружења Невесињаца окупљене је поздравио пуковник Зоран Јањић.

Он је подсјетио на историјске околности у којима су се одиграле Митровданске битке.

Ове године се од Прве митровданске битке навршавају 32 године, а од Друге митровданске битке 30 година.

Прва митровданска битка отпочела је у сам освит Митровдана, 8. новембра 1992. године, када су удружене хрватско-муслиманске снаге из долине Неретве, обједињене под команду Хрватског вијећа обране, потпомогнуте јединицама и логистиком Хрватске војске, покренуле нападну операцију под називом „Бура“ на одбрамбене положаје Невесињске бригаде. Напад је отпочео једновремено на све јединице бригаде, са тежиштем дуж комуникације Мостар – Невесиње, а претходили су му масовни артиљеријски удари непријатеља по свим елементима борбеног распореда бригаде и 13. мјешовитог артиљеријског пука који је био у улози Корпусне артиљеријске групе на ватреним положајима у рејону села Рабина, као и по цивилним циљевима у граду Невесињу. У току пет дана, колико је трајала операција, најжешће борбе вођене су у рејонима Доњег Брштаника, Горњих Врањевића, Буска и Подвележја. Јединицама бригаде на најугроженијим дијеловима фронта у помоћ су притекле борбене групе из сусједне Друге лаке бригаде са Борака и из приштапских јединица Херцеговачког корпуса, а значајан допринос у одбрани положаја дале су и борбене јединице Министарства унутрашњих послова из Станица јавне безбједности Невесиње и Гацко.

Иако је непријатељ успјех сматрао готово неупитним, рачунајући на недовољну спремност бригаде због одсуства бораца који славе Митровдан и на вишеструку властиту бројчану надмоћ, операција се завршила његовим потпуним поразом.

У овим борбама су погинула 42, а теже и лакше је рањено око 100 српских бораца и официра. Прецизни подаци о губицима непријатеља нису познати. Према незваничним изворима били су велики и један су од основних разлога неуспјеха операције.

Beograd pomen 3

Друга митровданска битка вођена је двије године касније, од 11. до 13. новембра 1994. године. У оквиру извиђачко-диверзантске операције „Јесен 94“, коју је планирао, припремао и изводио 4. корпус тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине. Непријатељ је за дејства против Невесињске бригаде ангажовао најспособније борце и официре из војних и полицијских борбених јединица. Циљ му је био да, користећи фактор изненађења, нападом убачених диверзантских борбених група на најважније елементе борбеног распореда бригаде, дезорганизује систем руковођења и командовања, нанесе бригади велике губитке, запосједне борбена средства и изазове страх и панику, а затим фронталним нападом примора јединице бригаде на повлачење. Међутим, веће изненађење доживио је сам непријатељ, усљед одлучне и храбре реакције команди, јединица и бораца бригаде, којом му је план осујећен већ у току првог дана и нанесени велики губици и катастрофалан пораз.

У току битке је погинуо 21, заробљена су 4, а теже и лакше је рањено око 60 бораца и официра бригаде. На страни непријатеља погинуло је око 100, заробљено 8, а више стотина бораца и официра је рањено.

Beograd pomen 4

Значај митровданских битака које је Невесиљска бригада водила у Одбрамбено-отаџбинском рату и у њима извојевала величанствене побједе над непријатељем је огроман, што потврђује и чињеница да Борачка организација Републике Српске Митровдан обиљежава као своју крсну славу, а Невесиње као Дан општине.

У помену је учествовао и мјешовити хор храма Прображења Господњег из Београда.

Ветерани Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске присуствујући служби и овога пута су исказали захвалност и дужно поштовање према погинулима и потврдили да никада неће дозволити да слободарско Невесиње и хероји који су за његову слободу дали своје животе падну у заборав, да је памћење живо и да ће увијек живјети.

Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду помену су присуствовали чланови породица погинулих и умрлих бораца Невесињске бригаде, народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, представници завичајних херцеговачких удружења у Београду, чланови удружења Ћирилица из Београда…

Beograd pomen 55

Извор: Слободна Херцеговина

Текст: Никола Гузина
Фотографије: Трифко Ћоровић

У Цркви Светог Саве на Врачару поводом Митровдана и сјећања на славне битке Невесињске бригаде 1992. и 1994. године, служен је помен за борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату. Помену су присуствовали свједоци тих догађаја, припадници Невесињске бригаде, а међу њима и пуковник Зоран Пурковић, командант бригаде у вријеме Друге митровданске битке.

Pomen BG 3

Пуковник Зоран Пурковић, командант Невесињске бригаде у вријеме Друге митровданске битке је у разговору за Слободну Херцеговину, истакао да временски период од тридесет година није мали, али да учесници Oдбрамбено-отаџбинског рата добро памте дане у којима је исписана историја и створена Република Српска.

– Тридесет година је наизглед дуг период. Рецимо, 30 година по завршетку Другог свјетског рата ја сам пошао у средњу школу. Међутим, за нас који смо учествовали у Митровданским биткама, то је као да се јуче десило, а за оне који нису – то је вјечност. Српски народ на простору Херцеговине и долине Неретве организован у Невесињској бригади дао је велике жртве за слободу источне Херцеговине, велике жртве за слободу и очување Невесиња и за стварање Републике Српске. У цијелом рату више од 470 бораца је дало животе, док је више од 1.000 бораца што лакше, што теже рањено. Они су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску и уживамо у слободи без обзира што она није потпуна.

Пурковић је рекао да јутро кад је почела друга Митровданска офанзива није наговјештавао крајњи исход. Непријатељске снаге су биле много бројније.

– У почетку није дјеловало да ће се све баш добро завршити. Непријатељ је напао све елементе борбеног распореда бригаде, али иако малобројнији, борци наше бригаде су се одважно борили. Након сат времена смо знали да ће исход наше борбе позитиван и да је непријатељ српскога народа на простору источне Херцеговине поражен. Докази за то су биле непријатељске колоне које су бјежале уз брдо Мукињицу. Била је то велика и важна побједа.

Пурковић дубоко вјерује да је три деценије касније и даље жив слободарски дух српске Херцеговине.

– Нажалост, нисам дуго времена био у Херцеговини, али кад видим неке младе људе, међу њима и моју дјецу и дјецу мојих сабораца, вјерујем да би и они били спремни да у случају потребе на исти начин бране своја огњишта, као што смо то и ми чинили.

Pomen BG 2

Капетан Ранко Шиљеговић, командант хаубичког артиљеријског дивизиона у Невесињској бригади је у разговору за Слободну Херцеговину истакао да се Митровданске битке не могу посматрати издвојено, већ се мора имати у виду шира слика и узроци тих офанзива.

– Наш народ је још 1992. године са десне обале Неретве, односно из западне Херцеговине, чак и Имотске Крајине, иако је било малобројан тамо, морао да напусти своја огњишта и смјестио се у Мостар, долину Неретве гдје је било много више српскога становништва у нади да ће рат стати. Међутим, већ у јуну мјесецу 1991. године морали су бјежати из долине Неретве у источну Херцеговину. Највећи дио њих је дошао у Невесиње. Борци наше бригаде су имали свијест да осим што бране положаје, бране и велики број нејачи што је значајно утицало на висок морал у коме су многи били спремни да положе живот. И управо та спремност на жртву је одредила исход битака. мада је бурна историја ових наших простора, надам се да нам се тако нешто више никада неће поновити.

Драгољуб Голијанин, командир прве хаубичке батерије у саставу артиљеријског дивизиона каже да са ове временске дистанце ни сам нема одговор како се као двадесетдвогодишњак носио са собом у тим ратним околностима.

– Нестварно је шта смо урадили. Тешко да би садашње генерације уопште могле вјеровати шта смо проживјели и са каквим смо се изазовима носили. Бојим се да је слобода у којој данас живимо само привидна. Свакодневно се можемо увјерити да наш народ муче исте или сличне муке. Надам се да ћемо одољети притисцима. Желим да вјерујем да потомци неће бити приморани да воде исте борбе.

 

 Извор : Слободна Херцеговина

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић

У Србији и Републици Српској је Дан жалости због трагедије након урушавања надстрешнице на новосадској Жељезничкој станици у којој је погинуло 14 особа, а троје је повријеђено.

Акција спасавања завршена је касно синоћ.

Страдало је осам држављана Србије, једно Сјеверне Македоније, док за пет још није познат идентитет.

На свим републичким институцијама данас ће заставе бити истакнуте на пола копља, у знак саосјећања са грађанима Новог Сада и Србије.
 
Такође, све планиране  културне и спортске манифестације, као и телевизијски и радијски садржаји, биће прилагођени Дану жалости.

"Дучићеве вечери поезије", традиционална културна манифестација посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу, почињу сутра и трахаће до недјеље, 3. новембра, најављено је на конференцији за новинаре у Требињу.

Град Требиње као организатор потрудио се да ову манифестацију што боље припреми, а у томе је учествовао велики тим људи, односно сви директори културних установа у граду.

Начелник градског Одјељења за културу Слађана Скочајић позвала је све грађане да се придруже овој манифестацији које се одржава на више локација у граду.

Директор Народне библиотеке у Требињу Милосава Супић Вуковић изразила је задовољство што је ова културна установа уврштена у програм значајне културне манифестације "Дучићевих вечери поезије", подсјетивши да се овој библиотеци налази легат великог пјесника.

Она је најавила да ће за викенд у склопу манифестације бити два догађаја у Народној библиотеци и да оба почињу у 11.00 часова.

- У суботу имамо трибину "Двије, три ријечи о језику роде", а у фокусу је ћирилица, то је и прилика да наши суграђани учествују у разговору о тој врло значајној теми, али и да се апелује на свијест свих нас да чувамо наш језик и писмо - рекла је Вуковићева.

Она је додала да ће на тој трибини учествовати угледни професори из Београда Зоран Аврамовић и Марина Спасојевић, као и пјесници Радомир Уљаревић из Подгорице и Милош Јанковић из Београда.

Вуковићева је рекла да ће у недјељу, 3. новембра, у 11.00 часова бити промоција веома значајног часописа Удружења књижевника Србије, чије је прво издање било 1948. године.

Директор Културног центра Требиње Миљан Вуковић указао је да "Дучићеве вечери поезије" најбоље показују добру сарадњу свих градских установа културе имајући у виду шта Дучић и та манифестација представљају за тај град и шире.

Он је подсјетио да ће у суботу у 20.00 часова у тој установи културе бити одржана свечана академија са познатим пјесничким именима, а наредног дана у 18.00 часова пјесничко вече "На Дучићевом путу".

Директор Музеја Херцеговине Требиње Ивана Грујић истакла је да ће у Музеју сутра у 19.30 часова бити одржана изложба Надежде Петровић Народног музеја Србије, поводом 150 година од рођења велике сликарке, наводећи да та изложба први пут излази ван граница Србије.

- Исте вечери од 20.00 часова имаћемо и књижевно-пјесничко вече "И јеца звоно боно" поводом 100 година од упокојења Алексе Шантића, на коме ће говорити бесједници - додала је Грујићева.

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: radionevesinje@hotmail.com

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520