Region
Пошта Србије је на иницијативу Савеза Срба из региона одштампала поштанску марку са ликом пјесника Алексе Шантића поводом 100 година од смрти српског књижевног великана.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да се први пут у Србији штампа персонализована поштанска марка са Шантићевим ликом, те да су овом иницијативом жељели да укажу на значај великог пјесника и родољуба.
- То је веома важно јер је ријеч о једном од најзначајнијих бораца за национално јединство и слободу српског народа - рекао је Линта, подсјетивиши да се сутра навршава 100 година од смрти славног пјесника.
Он сматра да Шантић и његово дјело нису довољно заступљени у школским програмима, због чега би просвјетне власти у Србији требало да посвете већу пажњу овом пјеснику и његовој заоставштини, како би добио значајнији простор у уџбеницима основних и средњих школа.
- Шантић је био човјек који је кроз пјесме исказивао љубав према свом народу и истицао сурову истину да је српски народ на подручју БиХ у 19. вијеку и почетком 20. вијека патио и био поробљен - нагласио је Линта.
Према његовим ријечима, Шантић је истовремено показивао непоколебљиву вјеру у борбу за слободу и дочекао је тренутак да српски народ у највећој мјери буде уједињен 1918. године, додуше, не под именом какво је он желио.
- То своје осјећање је исказао и пјесмом о чувеном војсковођи Степи Степановићу приликом његове посјете Мостару 1919. године. Истовремено, исказивао је толеранцију и према комшијама других вјероисповијести - подсјетио је Линта.
Он је навео да је Шантић, нажалост, у рату деведесетих година прогнан из Мостара, те да је оштећен и његов гроб.
- Мостар је остао без његовог споменика и улице, а запаљена је и порушена Саборна црква Свете Тројице у Мостару. Управо су та црква и Шантић били најзначајнији симболи српства у овом граду - истакао је Линта.
Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, гдје је и преминуо 2. фебруара 1924. године.
Написао је и објавио више од 800 пјесама, од којих су најпознатије "Ми знамо судбу", "Остајте овдје", "Емина", "Претпразничко вече", "О класје моје", "Вече на шкољу" и "Моја отаџбина".
Био је оснивач културног листа "Зора", предсједник Српског пјевачког друштва "Гусле" и дописни члан Српске краљевске академије, у коју је изабран 1914. године.
СРНА
У Републици Српској у 37 основних и средњих школа активирана је услуга "Сигуран нет" у сарадњи са компанијом "М:тел", те је малољетним лицима блокиран приступ одређеним непримјереним садржајима, речено је Срни у Министарству просвјете и културе Српске.
Из Министарства су истакли да је ова услуга била активирана почетком новембра до краја децембра прошле године, као и да се непримјерен садржај, између осталог, односи на промоцију оружја, дроге, тероризма, насиља, интернет клађења, као и интернет игара.
"Тренутно се врши евалуација у сарадњи са представницима компаније `М:тел` која се ради на основу сугестија и коментара школа, као и системских записа на страни провајдера, након чега ће се дефинисати оптимална политика филтрирања интернет саобраћаја прихватљива за све школе", појаснили су у ресорном министарству.
Из овог министарства су подсјетили да је Законом о основном васпитању и образовању прописано да се тежом повредом дужности ученика сматра коришћење свих информационо-техничких уређаја који не служе васпитно-образовном процесу.
Тежом повредом дужности ученика сматра се и злоупотреба мобилних телефона, снимање видео-записа и фотографија за вријеме боравка у школи и њихова даља дистрибуција и употреба путем средстава масовне комуникације.
"Етичким кодексом за раднике и ученике основне школе дефинисано је да за вријеме боравка у школи на наставним часовима и осталим облицима васпитно-образовног рада ученицима није дозвољена употреба мобилних телефона супротно Закону о основном васпитању и образовању", додали су у Министарству просвјете.
Из овог министарства су нагласили да свака школа додатно, а на приједлог наставничког вијећа, може да пропише да ученицима није дозвољено употреба мобилних телефона за вријеме боравка у школи на наставним часовима и осталим облицима васпитно-образовног рада.
СРНА
Фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида Републике Српске увећао је новчане стимулансе за самозапошљавање и запошљавање лица са инвалидитетом и први пут увео диференцијацију износа у зависности од категорије и процента инвалидитета, изјавио је директор Фонда Стевица Дроњак.
Он је навео да је за ратне војне инвалиде и цивилне жртве рата предвиђено 7.000 КМ ако је инвалидност 40, 50 и 60 одсто, 8.000 КМ за 70 и 80 одсто инвалидности, те 10.000 КМ за 90 одсто и више.
Особе са тјелесним оштећењем од 70 одсто имају право на новчани стимуланс 9.000 КМ, са тјелесним оштећењем од 80 одсто на 10.000 КМ, а са тјелесним оштећењем од 90 и 100 одсто на 12.000 КМ.
"Важно је напоменути да се висина стимуланса повећава за 1.000 КМ ако послодавац у стални радни однос прими женску особу са инвалидитетом или особу са инвалидитетом млађу од 35 година", рекао је Дроњак Срни.
Када је ријеч о самозапошљавању, за лица са тјелесним оштећењем од 70 и 80 одсто подршка је 8.000 КМ, а за лица са тјелесним оштећењем од 90 и 100 одсто 10.000 КМ.
Дроњак је подсјетио да су раније стимуланси били једнаки и за тјелесна оштећења и за ратне војне инвалиде и за лица са интелектуалним потешкоћама, да су до прошле године износила 4.500 КМ, а у 2023. су увећана на 7.000 КМ без обзира на категорију и проценат инвалидности, те да је нову одлуку донио Управни одбор Фонда и да се примјењује од ове године.
Према Закону о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида, те подзаконским актима који регулишу ову област, ова средства користе се искључиво за прилагођавање радног мјеста особи са инвалидитетом, прилагођавање условима рада и куповину машина и алата, опреме или прибора потребног за запошљавање особе са инвалидитетом.
Измјенама закона о порезу на доходак у Републици Српској, који је ступио на снагу 1. јануара, дефинисан је појам мали пољопривредник.
Овај, нови статус, добило је физичко лице, односно носилац пољопривредног газдинства, чији укупан годишњи приход по основу обављања дјелатности не прелази износ од 50.000 КМ.
Порез на доходак малог пољопривредника плаћа се годишње у апсолутном износу, у зависности од оствареног прихода од бављења пољопривредном дјелатношћу.
Како је, у интервјуу за агенцију Срна, појаснио директор Пореске управе РС, Горан Маричић, мали пољопривредник који оствари годишњи приход до 12.000 КМ не плаћа порез на доходак. Онај који оствари приход између 12.000 КМ и 25.000 КМ плаћа порез у износу од 200 КМ годишње, док носилац газдинства који у току године оствари приход већи од 25.000, а највише до 50.000 КМ, плаћа годишње порез на доходак у износу од 400 КМ.
"Мали пољопривредник је дужан да остварени приход у претходној години пријави Пореској управи до 28. фебруара, а износ пореза на доходак на укупан годишњи приход дужан је да плати до 30. јуна текуће за претходну годину", рекао је Маричић, јавља Срна.