У Невесињу су се данас окупили бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске који су на Видовдан 1992. у билећкој касарни положили свечану заклетву.
Невјероватна снага видовданског завјета и ратног другарства поново је данас оживјела на улицама Невесиња. Тачно тридесет и четири године након што су у суровом ратном вихору 1992. године стали у строј и положили свечану заклетву, бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске поново су се окупили да покажу да вријеме не може избрисати оно што је исклесано у борби за слободу. Некад голобради младићи, а данас поносни људи и живи свједоци историје, након Билеће, Љубиња и Требиња, свој традиционални видовдански рапорт поднијели су у јуначком Невесињу. Ови људи данас свједоче о времену када су младост, храброст и срце били једини и најјачи бедем у одбрани вјековних огњишта.
Обиљежавање овог значајног јубилеја почело је у Храму Вазнесења Господњег, гдје је служена света литургија и одржан помен погинулим и умрлим борцима. Након молитвеног сјећања, бивши саборци су се упутили ка Централном градском тргу, гдје су на Споменик слободе положили цвијеће. С посебним пијететом, бивши саборци су посјетили и Спомен собу, одајући почаст онима који су за слободу Херцеговине дали оно највредније – своје животе.
Јединство и ведар дух који трају 34 године
Васо Љубенко из Требиња, један од главних иницијатора ових традиционалних окупљања, са поносом истиче важност очувања овог другарства које траје већ дуже од три деценије.
„По многима, ово је најбоља класа Војске Републике Српске. Те 1992. године, као голобради младићи, завршили смо захтјевну обуку за само два мјесеца, а касније се испоставило да су управо ови момци израсли у најбоље борце Војске РС“, истакао је Љубенко. Додао је да је ову класу од првог дана красило невјероватно јединство и храброст. Посебно је нагласио да их ни сурови ратни вихор није сломио.
„Задржали смо ведар дух у рату, а тај исти дух нас држи и данас, толико година послије, рекао је Љубенко.
Весо Вукосав, бивши припадник Невесињске бригаде, ове године је био задужен за организацију невесињског дијела класе. Вукосав је нагласио да је прва класа Војске РС након брзе обуке од само два мјесеца ушла у ратну ватру, али је показала невјероватну храброст. Додао је да су јединство и ведар дух који су понијели из касарне у Билећи, остали темељ њиховог окупљања и дружења више од три деценије касније.
О ратним данима, животу и будућности – без политике
Након званичног дијела, дружење је настављено у свечаној атмосфери Салона Милановић. Била је то прилика да се уз стисак руке и загрљај поново прелистају успомене на дане проведене у билећкој касарни и на првим линијама фронта, када се бранила и стварала Република Српска. Како сами истичу, у овим разговорима оживљавају ратне анегдоте, али се претресају и текуће животне теме. Кроз смијех додају да на њиховим скуповима има мјеста за све – осим за политику.
Видовдански строј Прве класе из године у годину доказује да пријатељство написано крвљу и заједничким рововима нема рок трајања. Њихова мисија очувања сјећања се наставља већ наредне године, када ће се видовдански пламен и ратничка прича преселити у Гацко.
