Nevesinje
На данашњој сједници Скупштине општине Невесиње одборници су већином гласова усвојили Нацрт ребаланса буџета за 2023. годину. Измијењени годишњи план прихода и расхода у општинску касу пројектован је на износ 12.295.380 КМ и за 3% је већи у односу на раније усвојени буџет за текућу годину.
Како су појаснили из Општинског одјељења за финансије, порески приходи су мањи за 1%, а непорески већи за 5% . На расходовној страни, највећа повећања односе се на социјалну заштиту и грантове спортским и омладинским организацијама.
Одборници власти и опозиције различито су оцјењивали ребаланс буџета.
Из СДС-а су указивали да је настављен тренд повећања расхода за лична примања и да је мало инвестиција из изворних општинских прихода. Према њиховој оцјени, приходи нису реално планирани и водиће у дефицит на крају године.
Из СНСД-а су узвратили оцјеном да ребаланс показује да је буџет реалан и добро избалансиран између инвестиција, социјалних потреба и улагања у спорт и културу. Као разлог повећања расхода за лична примања претходних година навели су пораст цијене рада запослених. Нагласили су и да су донаторска средства Владе Србије транспарентно трошена.
Начелник општине Миленко Авдаловић сматра да је Невесиње по финансијској дисцилини међу најбољим локалним заједницама Републике Српске. Он је одбацио примједбе опозиције да су смањене субвенције за пољопривреду, образлажући да је износ од 31.000 КМ исплаћен пољопривредницима кроз пројекат ИФАД-а. Потврдио је и да ће све студентске стипендије бити исплаћене према потписаним уговорима. Најавио је и подршку спортским клубовима, посебно оним који остварују добре резултате.
Нацрт ребаланса буџета усвојен је са 16 гласова „за“ и три „уздржана“ гласа.
На данашњој сједници Општинског парламента прихваћен је извјештај Организационог одбора „Невесињске олимпијаде 2023“. Подносећи извјештај начелник општине Миленко Авдаловић је оцијенио да је овогодишња манифестација спорта, културе и туризма по броју учесника и посјетилаца била успјешна.
Одборници су без расправе усвојили неколико одлука из области просторног уређења и стамбено-комуналних послова. Утврђен је посебан интерес за продају непокретности у својини општине испод тржишне цијене и именована Комисија за провођење лицитације. Усвојена је и Одлука о приступању измјени Регулационог плана „Војни логор Невесиње“ у оквиру које је и иницијатива да се на бившем војном полигону изгради јавни паркинг како би се растеретиле саобраћајнице око тржног центра и Дома културе.
Због истека периода на који су именовани вршиоци дужности директора Центра за социјални рад, Туристичке организације Невесиње и Центра за културу „Небојша Глоговац“ Општински парламент је данас донио нова рјешења о именовањима.
Након завршеног Јавног конкурса, на данашњој сједници именовани су чланови управних одбора у више јавних установа чији је оснивач Општина Невесиње.
Скупштина општине је констатовала да јавни позив за именовање управних одбора у Центру за социјални рад и Центру за културу „Небојша Глоговац“ није успио јер поједини кандидати нису доставили комплетну документацију тражену конкурсом.
Поводом Митровдана, Дана општине Невесиње и крсне славе Борачке организације РС, у Служби за транфузију крви у Невесињу данас је почела традиционална вишедневна акција добровољног даривања крви. Прву у низу акција у знак сјећања на Митровданске битке организовали су Црвени крст Билећа и општинске борачке организације Невесиње и Билећа.
Прикупљено је 25 доза течности која живот значи. Међу данашњим хуманистима била су и двојица вишеструких давалаца, Слободан Пиљевић из Невесиња који је крв даровао 50. пут и Жељко Ивковић из Билеће који је драгоцјену течност дао 67. пута.
Предсједник Општинске борачке организације Невесиње Синиша Шиповац наглашава да су са Билећанима у рату заједно водили судбоносне битке, а данас у миру заједништво показују овим лијепим митровданским акцијама хуманости.
Специјалиста трансфузиолог Максим Брењо каже да су спремност да дарују крв исказали и чланови Актива добровољних давалаца Берковићи и УДДК Гацко. Договорено је да се акције са овим хуманистима организују накнадно сходно потребама Службе за трансфузију.
Брењо је потврдио да је наредна акција заказана за 9. новембар када ће драгоцјену течност даривати чланови Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“.
Опет лијепе вијести из невесињског породилишта. За протекла 24 часа рођене су три бебе, двије дјевојчице и један дјечак. Порођаји су протекли у најбољем реду.
Главна медицинска сестра Жана Томовић каже да су порођаји обављени уз епидуралну анестезију и да се мајке и новорођенчад из Билеће добро осјећају. Она је потврдила да се претходног дана породила жена из Љубиња и да се до краја дана очекују још два порода.
Начелник Одјељења за гинекологију и акушерство Болнице Невесиње Ранко Кокотовић наглашава да је одјељење уређено и добро опремљено, медицинари едуковани, стручни и љубазни и да је то разлог што је невесињско породилиште популарно у региону. Кокотовић подсјећа да је од почетка године у Болници Невесиње рођено 206 беба из цијеле Херцеговине, што је тридесетак више него у истом периоду прошле године.
„То је велика обавеза и одговорност, али и радост здравствених радника“, истиче Кокотовић.
Из невесињског породилишта поручују да ће здравствене услуге додатно бити унапријеђене када стигне инкубатор и опрема за збрињавање новорођенчади који су набављени средствима прикупљеним на донаторској вечери “С љубављу храбрим срцима”.
Централни градски трг у Невесињу својевремено је красио величанствени споменик Краљу Петру Ослободиоцу и невесињским устаницима. Свечаном чину откривања овог оригиналног и импресивног монумента присуствовало је око 40.000 душа што је најмасовнији догађај у Невесињу у 20. вијеку. Споменик који је симболизовао ослобођење од туђинског јарма порушиле су усташе 1941. године у свирепом насртају на српски живаљ и сва здања која су имала српска обиљежја.
Прије шест година на Тргу слободе у Невесињу је постављен споменик који симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.
Ако би правили листу најмасовнијих свечаности које су приређене у Невесињу у 20. вијеку откривање споменика Краљу Петру и невесињским устаницима 1928. године сигурно би се нашло у врху највеличанственијих догађаја везаних за слободарску херцеговачку варошицу. Спектакуларна приредба о којој се причало у читавој Југославији приређена је поводом 53-годишњице Невесињске пушке. Споменик је израдио српски академски вајар и универзитетски професор Сретен Стојановић. Над фигуром невесињског устаника узвисивала се фигура Краља Петра Ослободиоца. Ратнички став и уздигнута рука устаника показивали су одушевљење почетка, позива и наде, а право испружена Краљева рука непоколебљиво увјерење у успјех.
Свечаност је почела ујутро у пет часова топовским хицима који су одјекнули са старог невесињског града Вјенчаца. Зачула се, потом, соколска и војна музика. Близу 40.000 душа обрело се на градским улицама. Епископ мостарски Јован служио је архијерејску литургију и помен уз црквено појање пјевачког друштва „Гусле“.
Тачно у 10:30 часова зачуло се 10 топовских хитаца. Споменик је открио краљев изасланик генерал Миливоје Чађевић. Услиједили су говори високих званичника из политичког и културног живота Краљевине Југославије. Било је присутно око 600 гостију међу којима су били министри, народни посланици, стране дипломате... Свако патриотско удружење из државе имало је свога представника.
Ручак је био прави домаћински са традиционалним јелима из невесињског краја.Често је прекидан здравицама надахнутих говорника. За вријеме ручка авиони су бацали распрскавајуће ракете у бојама државне заставе. Цијела невесињска свечаност снимљена је за филм.
Извјештач „Политике“ са овог догађаја за Невесиње је написао да је „колевка народне песме, земља витешких традиција, бунта и вечите борбе, крај етички и национално најсвежији, у којем се испољавају најбоље врлине динарског типа наше расе“. Истовремено за Невесињце каже да су то “горштаци – витезови које ни турска груба сила, ни аустријска мудра политика није могла саломити, ни у њима убити њихов патриотски и национални дух“.
Исјечци из београдске штампе најбоље осликавају ову велику националну манифестацију.
Политика, Невесиње, 28. 08. 1928.
Данас је Невесиње приредило величанствене свечаности у славу и част великих заточеника слободе, легендарних херцеговачких устаника. Цела кршна и поносна Херцеговина која је увек давала светле примере личног прегарања, чојства и јунаштва, одужила се данас оним силним прегаоцима који су први, после неумрлог Карађорђа, успели да разбију тешке окове петовековног робовања. Свака стопа ове витешке земље која је, поред Шумадије и Црне Горе, поднела највеће жртве за славу и величину отаџбине заливена је крвљу њених најбољих синова, а јуначки подвиг који су они пре педесет и три године сами, без ичије помоћи извели, један је од најзначајнијих догађаја историје нашег народа у борби за ослобођење. Историја је тај њихов подвиг достојно оценила и на својим странама исписала га златним словима.
Величанствени споменик који је данас у Невесињу откривен блаженопочившем Краљу Петру Ослободиоцу и херцеговачким устаницима сачуваће њихову славу, а нова покољења учиће на примеру њихових славних предака и служити им као извор нове моралне снаге и идеализма.
Правда, 28.08.2028.
Огромно шаренило народа поплавило је већ рано у зору, не само цело Невесиње, него и целу околину, на далеко. Још пре пет сати ујутро народ је долазио из свију крајева Црне Горе и Херцеговине у огромним масама. Нарочито су се у овој непрегледној маси истицали Херцеговци са својом дивном народном ношњом, необично лепим оделом позлаћеним и веома укусно искићеним. Цео овај народни скуп личио је на једно чаробно и ванредно лепо поље цвећа, богатог у разноликим бојама. Све то пружало је тако пријатну и необичну слику, да се речима и не да описати.
Рачуна се да је свечаности присуствовало 60.000 душа. Народ је испунио све улице и сва околна поља и путеве. Херцеговци и Црногорци су дошли са својим заставама, а мостарски соколи били су заступљени такође у огромном броју. Примећен је и велики број грађана из Мостара, Дубровника и других градова.
Само Невесиње имало је свечан изглед, улице су биле поливене, украшене зеленилом и многобројним заставама. По свим улицама виђали су се лампиони и светиљке, припремљене за вечерњу свечаност, а на оба улаза у град били су подигнути славолуци са натписом: Добро нам дошли!
Време, 28.08.1928.
Херцегoвачки народ је данас весео и раздраган што је дочекао да се поклони сенима оних јунака који заложише своје животе за спас отаџбине. Најлепша и најживописнија слика јесу херцеговачки сељаци који остављају имозантан утисак. Иду један поред другог, а многи који су заједно учествовали у невесињском устанку причају међусобно о херојским подвизима онога доба. Наоружани су јатаганима и старим црногорским револверима, баш оним са којима су се тукли у устанку. Њихова народна одећа сија и прелива се у неколико боја. Док они тако гордо и помпезно као у неком тријимфу дефилују кроз варош, дотле сељанке гаравуше, живописне и лепе, таласају се улицама, дајући утисак ведрине. Поред њих иду млади и кршни херцеговачки омладинци који свирају у своју малу фрулицу, чији звуци одјекују кроз крш. Нема ни једног села у Херцеговини и Црној Гори, а да није послао свога делегата. Свака општина има свога вођу барјактара.
Осим Споменика Краљу Петру и легендарним устаницима из Невесињске пушке у плану је било и подизање споменика Краљу Александру I Ујединитељу. Припремни радови почели су 1937. године, сакупљени су и добровољни прилози, али је споменик вајара Сима Роксандића због ратних прилика остао у ливници незавршен.
Деценију и по након Другог свјетског рата комунистичке власти су на централни градски трг поставиле споменик револуционару и шпанском борцу Благоју Паровићу Шмиту, дјело сплитског вајара Марка Остоје. Споменик је 2009. године премјештен на Партизанско спомен гробље.
Централни градски трг у Невесињу данас краси Споменик слободе, дјело академског вајара Миодрага Живковића. Овај оригинални и импресивни монумент висок 4,5 метара симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.
У средишту споменика налази се монументална фигура устаника, ратника и заштитника који чува и брани свој дом, народ и његову слободу.
Драгомир Граховац (Глас Требиња/Радио Невесиње)