Nevesinje
Испред Храма св. великомученика Георгија, на Вјенчацу, синоћ је одржана промоција књига из српске историје 20. вијека - "Српска прича" и монографија "Босанска голгота - слом снага Југословенске војске у отаџбини у Босни 1945. године", аутора Немање Девића и Бојана Димитријевића.
О књигама су говорили аутор и научни сарадник Института за савремену историју из Београда др Немања Девић и историчар Милан Никчевић, а у име организатора ријечи добродошлице упутио је свештеник Младен Чалија. Стихове су говорили Јован Братић и Љубан Дука.
Др Немања Девић истакао је да су у овим књигама отворена нека тешка питања из српске историје 20. вијека.
„Вечерас смо представили књиге које говоре о грађанском рату и Другом свјетском рату у Југославији, о пораженим и побједницима, о жртвама и промјени српског идентитета у периоду комунизма, а суштинска порука свега јесте да је нама саборност кључно име“, рекао је Девић.
Поручио је да треба подробно истражити историјске догађаје, извући поуке из њих и не дозволити да нам се диобе понове.
„Треба да будемо саборни у својим завјетима са ослонцем на своју историју и на тај начин градити будућност српског народа“, закључио је Девић.
Промовисане књиге су плод дужег истраживања двојице београдских историчара, а засноване су на историјским чињеницама, с циљем да се српско друштво суочи са тешким питањима из своје историје и врати изворној саборности.
Књига „Српска прича“ искрена је прича о свему што је мајор Jугословенске војске у отаџбини Александар Милошевић преживио као официр Краљевине Југославије, револуционар, сељачки син, герилац и посљедњи емигрант у својих скоро 100 година живота. Приређена је према његовим мемоарима, на основу записа које је аутор добио у Канади од мајоровог сина Горана. Говори о успонима и падовима, истинама и заблудама српског народа.
Монографија "Босанска голгота - слом снага Југословенске војске у отаџбини у Босни 1945. године" говори о томе какав је био пут, те судбина и епилог Југословенске војске у отаџбини. Ова књига, као и „Српска прича“ свједочи о коријену проблема, о подјелама. Доноси одговоре како да се то питање разријеши и да се друштво ослободи предрасуда и заблуда.
Промоција књига уприличена је у организацији Црквене општине Невесиње и Равногорског покрета Отаџбине Српске.
Црква светих апостола Петра и Павла на Залому обиљежила је данас крсну славу – Петровдан и 135 годинa од подизања цркве.
Свету литургију служиo je свештеник Славко Лаловић. Након литије услиједио је обред ломљења славског колача и пригодне здравице мјештана и гостију.
У својој бесједи Лаловић је поручио да треба да се угледамо на свете апостоле, на свете пророке и све људе који су слиједили и вољели Господа. Он је нагласио да је наша заједничка дужност према прецима да чувамо, обнављамо и украшавамо наше светиње.
Предсједник Црквеног одбора Радован Стајић пожелио је да данашњи празник свима буде на здравље и радост, и да свети храм још много година окупља вјернике.
За професора Филолошког факултета у Бања Луци Ранка Поповића долазак на Залом је јединствен осјећај.
‒ Дај Боже да се још дуго састајемо, посјећујемо цркву и сјећамо наших предака‒ пожелио је Поповић.
Саборовање је настављено уз трпезу љубави.
Богослужењем, славским обредом и полагањем вијенаца на спомен обиљежја Општински одбор Српске демократске странке Невесиње, данас је прославио крсну славу Петровдан.
Након свете литургије у Цркви вазнесења Господњег обављен је славски обред. Затим је делегација СДС-а положила цвијеће код Споменика слободе на Градском тргу и на Спомен обиљежје на Гвозду, те одала почаст погинулим борцима Одбрамбено– отаџбинског рата.
Члан Предсједништва ОО Невесиње Миљан Ђурасовић пожелио је добродошлицу гостима и честитао славу члановима партије. Изразио је наду да ће се Српска демократска странка у наредном периоду оснажити и постићи значајне резултате.
У име ОО Источног Мостара славу је честитао Радован Палавестра.
„Нека нам слава св. Петра и Павла буде на радост, здравље, напредак и мир“, рекао је Палвестра, истичући да вјерује у младе људе ове странке и њихов будући успјех.
Српска демократска странка основана је на Петровдан 1990. године и од тада Свете апостоле Петра и Павла прославља као своју крсну славу, у свим општинским организацијама у Републици Српској.
Црква светих апостола Петра и Павла у Лукавцу прославила је данас крсну славу-Петровдан.
Поштујући духовност и традицију окупили су се Лукавчани код светог храма да прославе светковину са родбином, комшијама и пријатељима. Пристигли су и завичајци са свјетских мердијана да освјеже сјећање на стара времена.
Након свете литургије коју је служио свештеник Драго Зубац обављен је славски обред, а код Споменика погинулим борцима у Отаџбинском рату одржан је помен српским херојима.
У краткој бесједи Зубац је честитао славу храма и позвао вјернике да се угледају на дјела светих апостола.
‒Људи који овдје живе, добротвори и приложници уређују и украшавају овај храм годинама и кроз молитву и свете литургије постају насљедници царства вјечног и непролазног ‒истакао је Зубац.
Пригодне здравице одржали су чланови Црквеног одбора, мјештани и гости.
Након богослужења саборовање је настављено уз трпезу љубави, пјесму и пријатељске разговоре. За добру атмосферу и ове године су се побринуле чланице Етно групе „Свети Димитрије“ са својим репертоаром духовних и народних пјесама.
За Петровдан се у Лукавцу традиционално одржава народни сабор којем је некад присуствовало и више хиљада душа. У нешто мањем обиму традиција је сачувана до данашњих дана.
Темељи Цркве светих апостола Петра и Павла освјештани су 17. јула 1903. године, а освећење је извршио протојереј Ристо Кочовић уз саслужење свештеника Николе Која, Петра Говедарице и Душана Гаћиновића. Црква је грађена двије године, а неимар је био Лазар Шушић из Љубиња. Освећење је обавио митрополит Петар Зимоњић.
Уз помоћ великог добротвора Михајла Лабала црква и порта обновљени су 1987. године. Те године за Петровдан, великом народном сабору и богослужењу присуствовало је неколико хиљада људи.
Уз велики труд мјештана посљедњих година обновљена је Црквена кућа и Свети храм, саграђен Споменик погинулим борцима и капела и уређена порта храма, као најљепши примјери вјере, духовности и прегалаштва Лукавчана.
