Мјештани јужних мостарских насеља Косор, Мало Поље, Ортијеш, Ходбина, Лакшевине и Кочине поручили су са данашњег протесту у насељу Косор да ће "живим зидом" бранити своја имања због трасе ауто-пута која пролази преко њихових имања и уништава најплоднији дио долине Неретве, а многе од њих по други пут оставља без крова над главом.

Мјештанка Косора Нура Штајн, која је повратник у ово мјесто каже да они не дају своју земљу.

- Неко је урадио овај пројекат да би ставио новац у свој џеп. Ми смо оштећени на све могуће начине. Не дамо политици да се у ово мијеша. Ја ћу прва бити у "живом зиду", нико са машином неће проћи преко моје земље. Тражим од суграђана да подрже ову борбу - рекла је Штајнова.

Она је нагласила да је више од 3.000 људи потписало петицију против ове трасе и напоменула да је било још рјешења. "Ово је најплоднија земља. Не дамо да се ауто-пут гради на овом простору", поручила је Штајнова.

Повратник у Мало Поље Љубица Аџовић каже да су након рата дошли на рушевину, обновили кућу, засадили земљу, а сада хоће да им је поруше. "Мучимо се, нико не ради у државном послу, живимо од земље. Ми немамо гдје ако нам поруше кућу. Ауто-пут нам цијепа све на пола", наводи Аџовићева.

Славко Берберовић из насеља Ортијеш каже да су повратници очајни и да ће ова траса довести до исељавања.

- Међународна заједница нам је рекла да се враћамо, а сада нас тјерају. Зар се није ауто-пут могао градити брдом. Ја нећу никоме потписати да ми одузму земљу. Они су дошли и побили колце у наша имања, а нико нас ништа није ни питао, ни обавијестио - нагласио је Берберовић.

Посланик у Парламенту Федерације БиХ Ахмед Џубур каже да су грађани дошли да дигну глас на флагрантно и незабиљежено кршење законских норми чији резултат ће бити егзодус становништва који на том простору живи деценијама.

- Нетранспарентном одлуком која је донесена у кафани на овом подручју желе да се направити пут, а не постоје никакве предиспозиције да се он прави из демографских, еколошких, здравствених, пољопривредних и других разлога. Ово се мора хитно зауставити, овдје није неколико незадовољних, већ неколико десетина незадовољних људи. Ово се не тиче неколико насеља, већ цијелог Мостара, јер је ово инкубатор будућих карцинома, а прије свега незабиљежен егзодус српског становништва са овог подручја - нагласио је Џубур.

Он каже да се од "Аутоцеста" захтијева да врате ствари у законски оквир. "Тражимо јавну расправу, јер би доказала да овај простор ни у ком смислу не одговара. Сви они који су креирали овај договор с циљем да се направи коридор и растјера становништво са ових простора морају се вратити у законски оквир", поручио је Џубур.

Маја Поповац, професор на Грађавинском факултету Универзитета "Џемал Биједић" у Мостару, објаснила је да је задња траса за коју је направљена јавна расправа - траса преко Подвележја која је много лакше остварива, јер иде чврстим тлом.

Осим тога траса кроз Подвележје, објашњава она, резултирала би тиме да неразвијена подручја добију нови инпут.

- То би значило дуплу одрживост и за овај дио који је агрокултурни рај, а у исто вријеме би Подвележје и источна Херцеговина добили бољи контакт са остатком свијета и цијели регион би имао просперитет - појаснила је Поповчева.

Она је упозорила да никада нису направљене ваљане процјене, те да мјештани и грађани Мостара траже јавну расправу и стратегију.

- Надам се да ће сви грађани Мостара и Херцеговине схватити колико ово све генерално пролази кроз њихово двориште, без обзира што овдје немају кућу и виноград. Морају схватити да будућност њихове дјеце лежи у здравом окружењу. Било је ту људи који су се бавили струком, али није се ишло дубоко у проучавање опција, мени је то на нивоу површне анализе - рекла је Поповчева.

Траса ауто-пута кроз јужна мостарска насеља првобитно је била планирана преко брда изнад града, али је задњих неколико година два пута мијењан и сада је уцртана кроз најплодније земљиште на југу Мостара и то највећим дијелом преко српске земље.

У борбу против ове дионице укључило се и Удружење Срба повратника из кога наводе да ће реализација овог пројекта довести до новог исељавања Срба са овог подручју, али реакције надлежних нема.

СРНА

Црвена звезда има лијепу шансу да другу сезону у низу игра групну фазу Лиге шампиона, јер Јанг Бојс није препрека коју Београђани не могу да прескоче, оцијенио је за “Глас Српске” фудбалер Лугана Мирослав Човило.

Искусни везни играч из Невесиња недавно је са својим тимом играо против Јанг Бојса, а упркос поразу његове екипе, шампион Швајцарске на њега није оставио богзна какав утисак. Како је и прошле сезоне водио битке са екипом из Берна, сматра да је Звездин ривал у овом тренутку далеко слабији него тада.

- Не могу да кажем да немају квалитет, али је по мом мишљењу он мањи него прошле сезоне. Напустили су их носиоци игре попут Кевина Мбапуа (Волфзбург) и Ђибрила Сова (Ајнтрахт), а Стиви фон Берген се повукао. Уз то, повријеђени су Гиојом Оаро и Миралем Сулејмани. Дошло је доста играча који још нису похватали све постулате игре, тако да мислим да је Звезда ближа пролазу - рекао је Човило.

Највећа бољка Бојса на старту нове сезоне је одбрана јер велико појачање из Херте Фабијан Лустенбергер и доскорашњи члан Грасхоперса Седрик Зесигер не дјелују сигурно.

- Зесигер је још неискусан, направио је неколико киксева и сигурно је под притиском. Увидјели су проблем па су ангажовали Фредерика Соренсена из Келна, али је питање да ли ће тренер Жерардо Соане ризиковати и ставити га да дебитује послије три дана у клубу у овако важном мечу - навео је Човило.

Како је велики пријатељ помоћног тренера Црвене звезде Милана Косановића, претходних дана интензивирали су контакте, па му је до детаља испричао карактеристике игре и појединаца Звездиног сутрашњег ривала.

- Највећа снага Бојса је контранапад и транзиција. Неумјесно је поредити, али тај сегмент игре усавршили су скоро као Ливерпул. Имају праве, да тако кажем “животиње”, по крилима и сваком могу да направе проблем уколико дочекају шансу. Слично као Копенхаген, мање су опасни када им дате да држе лопту и из грађења игре покушају да дођу до гола. Упозорио сам Милана на то, али вјерујем да Звездин штаб то зна и без мене, јер је Владан Милојевић много пута показао да је велики тактичар - нагласио је Човило.

Познато је да велика већина Невесињаца црвено-бијеле боје носи у срцу, па тако и момак који је имао прилично чудан фудбалски пут, али на крају може да се похвали одличном каријером.

- Ух, док сам још био средњошколац и играо у матичном Вележу, често сам ишао на “Маракану”. Сутра, нажалост, нећу моћи да бодрим Звезду уживо јер имам тренинг, али ћу бити уз ТВ. Велики је капитал што је реванш у Београду јер смо и прошле сезоне видјели да није лако изаћи пред 50.000 навијача - сматра Човило.

Поуздани везни фудбалер најдубљи траг оставио је у Краковији, гдје је провео пет сезона. Прве кораке направио је у матичном Вележу, да би послије одласка на студије у Нови Сад одлучио да бар професионално батали лопту. Ипак, кренуо је из четврте лиге Србије, за кратко вријеме докопао се Суперлиге, а онда имао двије сјајне сезоне у Словенији. У Краковији је стекао велики углед, био је љубимац навијача и предсједника клуба који је у више наврата одбијао понуде клубова, међу којима је био и бундеслигаш Дармштат. Ипак, прошлог љета је одлучио да се опроба у новој средини.

- Нисам погријешио што сам одабрао Швајцарску. Лугано је добро организован клуб, а најдраже ми је што нема притиска као у Пољској. Прошле сезоне играли смо одлично и изборили пласман у групну фазу Лиге Европе. Промијенили смо доста играча, још се уигравамо па се надам да ће све доћи на своје мјесто и да ћемо оставити добар утисак у Европи - закључио је Човило.

Вјештачки терен предност домаћих

Мала предност домаћих у сутрашњем мечу могао би да буде терен са вјештачком подлогом. Стадион “Швајцарска” је врло модеран и лијеп, али екипама које су навикле на природну траву зна да направи проблем.

- Они су навикли и сигурно се добро сналазе, али мислим да баш због подлоге имају доста проблема са повредама. Ако ми нешто не одговара у Швајцарској, то су терени јер је већина са вјештачком травом. Није уопште једноставно играти, поготово често прелазити с једне на другу страну - рекао је Човило.

ГЛАС СРПСКЕ

Радови на главном доводном тунелу који се гради за потребе ХЕ „Дабар“, добро напредују и већ је пробијено готово двије трећине пројектоване дужине. Ово је најзначајнији дио пројекта који предвиђа пребацивање вода из Невесињског поља преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера. За припремне радове, присупне путеве, процес експропријације и изградњу тунела „Хидроелектране на Требишњици“ су уложиле преко 100 милиона марака властитих средстава.

Водећи грађевински инжењер ХЕ „Дабар“ Небојша Вујовић каже да је до сада пробијено 7.350 метара од укупно планираних 12.125 метара доводног тунела. Наглашава да се пробијање врши Новом аустријском тунелском методом.

„Ископ вршимо са четири нападна мјеста−Водостана, улазне грађевине и два мјеста на Стражевици“, објашњава Вујовић, додајући да се дневно пробије око 15 метара тунела. Истиче да је геолошка структура терена велики изазов за грађевинаре, али да је извођач Интеграл инжењеринг добро опремљен механизацијом, тако да радови напредују према плану.

Директор ХЕ „Дабар“ Жељко Зубац каже да је на пословима пробијања тунела ангажовано око 250 радника, највише из Невесиња, Билеће и Берковића. Наглашава да је пројекат технички захтјеван и да је средина геолошки тешка за изградњу оваквих објеката, али се ипак нада да ће тунел бити завршен до наредног љета.

„ Превођењем вода са горњих хоризоната до хидрелектране у Дабру имаћемо годишњу производњу од 250 гигават часова струје годишње, с тим да ће та иста вода даље бити уведена у хидросистем Требишњице гдје ће бити обезбијеђена додатна енергија на постојећим хидроцентралама“, истиче Зубац. Подсјећа да је у току процес јавне набавке за финансирање и изградњу преосталих обjеката ХЕ „Дабар“.

„Тражимо респектабилног партнера који је у стању обезбиједити финансијска средства и направити преостале објекте по свјетским стандардима“, каже Зубац.

ХЕ Дабар је саставни дио пројекта „Горњи хоризонти ријеке Требишњице“, који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера. Поред изградње ХЕ "Дабар" овим пројектом предвиђена је градња и ХЕ "Невесиње" и ХЕ "Билећа".

Aкумулациони базен за ХЕ "Дабар" формираће брана Пошћење у доњем дијелу Невесињског поља гдје се завршава надземни ток Заломке.

Из акумулације Невесиње вода ће до агрегата ХЕ "Дабар" ићи доводним тунелом и цјевоводом. Доводни тунел почиње улазном грађевином, која је на лијевој обали ријеке Зовидолке, а завршава се водостаном у брду на сјеверној страни Дабарског поља.

Реализација пројекта ХЕ "Дабар" почела је изградњом приступних путева и неопходне електро мреже. За потребе градње доводног тунела и бране Пошћење изграђено је око 30 километара приступних путева  и  око 35 километара нових далековода.