Nevesinje
Мурал са ликом Алексе Шантића осликан је на Средњошколском центру у Невесињу који носи име барда херцеговачког пјесништва. Ту је и наслов Шантићеве патриотске пјесме „Остајте овдје“ испјеване за све оне који помишљају да оставе родну груду и гробове својих предака.
Аутори мурала су млади ликовни умјетници из Требиња Лазар Катанчевић и Милан Кујунџић који су раније разгледницом Невесиња украсили зграду Средњошколског центра и Спортску дворану „Невесињка“.
Ова лијепа акција резултат је сарадње коалиција за борбу против мржње и предрасуда из Невесиња и Требиња које су и ранијих година у сарадњи са Мисијом ОСЦЕ-а у БиХ реализовале низ активности усмјерених на промоцију толерације, отворености и једнакости.
У Градској галерији у Невесињу синоћ је отворена изложба ликовних радова „15 година са вама“ Школе цртања и сликања центар „Кембриџ“ .
Изложбу је отворио професор у овој школи Драган Батинић истакавши да је ово трећа изложба полазника Школе цртања и сликања у овој школској години. Он је нагласио да га радује што школу похађа много талентоване дјеце која показују велико интересовање за умјетност.
На изложби се са преко стотину радова представило 47 полазника школе, све слике су рађене у овој школској години, а кориштене су различите технике као што су оловка, уље, акрил, темпере. Теме су такође биле разноврсне и маштовите гдје је свако на свој начин пренио доживљај околине и свог емотивног стања.
“Кембриџ центар”већ 15 година ради са младим талентима, узраста од 6 до 15 година. Многи од њих наставили су и касније да се баве умјетношћу, а неки су уписали и ликовне академије.
Школу воде професори Драган Батинић за Невесиње, Јелена Глоговац Савић за Гацко, Јелена Уљаревић за Билећу и Сандра Цумбо за Требиње, под руководством директора Центра Кембриџ Вере Милошевић.
Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем данас је обиљежена крсна слава храма Свих светих на Зовом Долу.
Богослужење је обавио јереј Драго Зубац, а након тога је уз пригодне здравице преломљен славских колач.
У празничној бесједи свештеник Зубац је подсјетио да је ово дан који је црква посветила светим апостолима, мученицима, исповиједницима и свим људима који су свој живот положили за Христа и који су се упокојили са надом у живот вјечни.
− Нека нам Господ дарује да се и ми удостојимо царства непролазног, да се утвдимо у вјери, правди, истини и љубави и да наша срца загрије божанска свјетлост Духа Светога – поручио је Зубац.
Саборовање је настављено уз пријатељске разговоре мјештана и њихових братственика и пријатеља из других дијелова невесињске општине, Републике Српске и Србије.
Храм Свих светих у Зовом Долу настао као израз људи добре воље, већ двадесет година окупља вјернике из овог и сусједних села.
Протојереj – ставрофор Зоран Илић данашњим богослужењем у Саборном храму у Невесињу опростио се од својих парохијана. Нову службу почиње у Епархији њемачко – дизелдорфској у мјесту Вупертал, који броји око 400.000 становника. У овом граду има од 2000 до 3000 хиљаде наших људи .
Одлазак овог угледног и поштованог свештеника и човјека прошао је врло свечано и код вјерника је изазвао доста емоција.
Отац Зоран у Невесињу је провео непуних једанаест година гдје је предано служио и окупљао вјерни народ, а његове бесједе остаће урезане као снажне духовне поруке.
Бираним и топлим ријечима захвалности и благодарности старјешина Храма Младен Чалија захвалио се Богу што су једанаест година имали једног дивног пастира.
– Данас благодаримо Богу на оцу Зорану, његовој служби и проповиједима и на свему ономе што је урадио у нашој заједници – рекао је Чалија.
Свештеник Илић се у своје лично име и у име своје породице захвалио вјерном народу што је свих ових година показао љубав, прије свега према Господу и њима самима.
– Вама смо дужни захвалност за сваку додату чашу студене воде, за сваки осмијех и топлу ријеч, и за вријеме које сте нам поклонили. Гледајући вас, видим лица људи без којих стварно не могу замислити живот у Царству Бога нашега – нагласио је Илић.
Он је истакао да је круна његовог свештеничког рада у Невесињу Етно група „Симонида“.
– Све што сам се трудио да заједно начинимо лијепим, ове дивне дјевојке и њихова наставница пјесмом и дјевојаштвом учиниле су да све засија десетороструким сјајем – кроз сузе је рекао Илић.
Овом приликом захвалио се владици Григорију што га је позвао у Њемачку и указао му повјерење, као и владици Димитрију који је показао братску и очинску љубав.
– Свим срцем ћу се трудити да будем што истинитији и спасоноснији за људе који буду око мене и којима затреба моја помоћ – додао је Илић.
Окупљеним вјерницима поручио је да као што су њему помагали, још више помогну оцу Младену Чалији.
– Господ вам је даровао да након моје службе управљања Црквом у Невесињу, на то мјесто дође отац Младен, који је један од најталентованијих свештеника које сам срео у животу. Молим се да му Бог да снаге да још више умножи своје таленте и да још усрдније проповиједа ријеч Божију, а да му нови свештеници који долазе у Невесиње буду истинска браћа и сатрудници у дјелу Господњем – рекао је Илић.
Свештеник Зоран Илић рођен је у селу Вријека, општина Билећа, гдје је живио до четрнаесте године. Основну школу завршио је на Дивину.
Након осмогодишње школе одлази на Цетиње гдје завршава петоразредну Богословију. Школовање наставља у Београду, гдје је завршио Теолошки факултет. Као ђакон 2007. године у Требињу је провео годину дана. На Митровдан 2007. године владика Григорије га је рукоположио за свештеника у Невесињу гдје је обављао свешеничку дужност непуних једанаест година. У међувремену ишао је на привремену службу код владике Максима у град Портланд на сјеверозападу Америке. Двије године је радио као професор у средњој Богословској школи у Фочи.
Са супругом Данијелом има петоро дјеце Јустина, Веру, Слободу, Фотину и Петра, а принову очекуј у јулу.
У име Црквене општине Невесиње Младен Чалија уручио је поклон оцу Зорану икону - Христов пут у Емаус, а пригоне поклоне уручиле су чланице групе „Симонида“ и директорица Вртића Милена Капор.
Након богослужења дружење са окупљеним вјерницима уприличено је у порти Храма, гдје су се уз пјесму и пријатељске разговоре Невесињци опростили од овог дивног свештеника, који је пуно тога урадио за наш град и цркву, учећи нас како да слиједимо Христов пут и постанемо бољи људи.
ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ