Nevesinje
У оквиру пројекта изградње и санације путева и улица данас је завршено асфалтирање двије улице у приградским насељима Батковићи и Соларевина. Радове су изводила предузећа „Невесињепутеви“ и „ХП инвестинг“.
Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић каже да ће сутра бити постављен асфалт у Улици Ива Андрића на Килавцима и једној саобраћајници у насељу Шеховина.
− За петак планирамо асфалтирање улице у насељу Шајбе, а за наредну седмицу предвиђено је крпљење и асфалтирање појединих дионица локалних путева у селима Залужје и Дрежањ− најавио је Шиљеговић.
Поред тога, додаје Шиљеговић, у насељу Гвозд, биће асфалтирана Улица Петог батаљона са урађеним тротоарима и оборинском канализацијом, те постављена јавна расвјета.
За реконструкцију и санацију градских, приградских и локалних саобраћајница општина Невесиње буџетом је планирала средства у износу од 780.000 КМ.
На Првенству Републике Српске за кадете, јуниоре и млађе сениоре које је одржано у Добоју, каратиста Вележа Милош Пантић освојио је двије бронзане медаље - у катама и борбама. Пантић је наступао у категорији млађих сениора.
На Републичком првенству које је организовао Карате савез РС учествовала су 244 такмичара из 36 клубова.
Пред каратистима Вележа је државно такмичење за кадете, јунуиоре и млађе сениоре.
Јуниорски репрезентативци Републике Српске у кик боксу из Невесиња Ивана Радић, Иван Петковић и Лука Гудељ отпутовали су у Венецију гдје се одржава Свјетско првенство за кадете у јунире.
Пријављена су 2303 такмичара из 64 државе што је апсолутни рекорд првенстава под окриљем Свјетске кик бокс федерације (WAKO).
Ивана Радић наступаће у дисциоплини кик лајт, у категорији до 60 кг у којој је пријављено 14 такмичарки. У првом колу за противницу ће имати Италијанку Франческу Оливерио.
Иван Петковић ће у првом колу бити слободан, а у другој рунди чека побједника меча између руског и словеначког представника. Петковић наступа у лоу кику, у категорији до 54 кг у конкуренцији 12 кик боксера.
Лука Гудељ у кик лајту у категорији до 52 кг има жестоку конкуренцији од чак 21 такмичара. Стартује против Хавијера Мајорга из Еквадора.
Свјетско првенство у италијанском Јесолу поред Венеције одржава се до 23. септембра.
У организацији Народне библиотеке Невесиње синоћ је у Градској галерији одржано вече посвећено очувању српског ћириличног насљеђа.
Предавање под насловом „Стећак и његово писмо“ одржао је др Горан Комар који је говорио о средњовјековним надгробним споменицима - стећцима.
У свом излагању Комар је нагласио да је Невесиње за његово истраживање изузетно значајно због великог броја стећака који су мало истраживани, као и одређеног броја натписа који нажалост нису велики.
– Највећи број стећака налази се у источној Херцеговини, има их пуно и у Босни, а за нас су интересантни како због својих натписа, тако и због своје ликовности – истакао је Комар.
Он је рекао да је након дугогодишњих истраживања стећака увјерен да они представљају искључиво и строго хришћанске надгробне биљеге, и ни у ком случају овај тип надгробног споменика не може се, како је то чинила југословенска наука и наука 19.вијека у периоду окупације БиХ од стране аустроугарске, везати за јеретичке скупине и организације, познате као богумили.
– Када то кажем, не желим да негирам да су и преци данашњих муслимана у БиХ баштиници стећка и желим истаћи да постоји јасна тачка дивергенције у којој долази до разлаза – рекао је он.
У оквиру предавања приказани су споменици на подручју Невесиња, односно некрополе са високим и масивним надгробним крстовима, и управо су то елементи који опредјељују овај тип надгробног споменика српском православном народу.
Комар је појасио да ова предавања имају за циљ да допринесу нечему што већ постоји у нашем народу, а то је да допринесу увјерењу да ови надгробни споменици и комплетно културно насљеђе које је обиљежено и представљено стећком припада српском народу, и да морамо сачувати стећак који се налази у атарима српских села и везан је за српско катастарско земљиште.
Овај низ предавања др Комар је започео прије осам година и одржана су у свим источнохерцеговачким општинама.
ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ