Region
Манифестација "Шантићеве вечери поезије" у Мостару почеће у суботу, 6. октобра, и трајаће до 28. октобра, када ће бити додијељена Шантићева награда.
Предсједник мостарског Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" Радивоје Круљ рекао је да овогодишња манифестација, која ће бити одржана 99. пут, доноси богат програм.
Он је навео да ће манифестација почети поменом пјеснику на православном гробљу Бјелушине, након чега ће бити свечано отворена у Парку Алексе Шантића, а тај дан у Народном позоришту Мостар биће одржана представа "Пјесници пјевају".
"На програму ћемо 8. октобра имати вече пјесника који су ушли у ужи избор за Књижевну награду `Алекса Шантић`, затим 11. октобра биће одржано вече севдаха, староградских и Шантићевих компонованих пјесама уз поезију Мике Антића и Душка Tрифуновића. За 13. октобар заказана је промоција књиге `Окупљање породица Билић, Докић, Јелачић, Пешко и Шаин у Мостару, маја 2016. године` и додјелу `Просвјетине` стипендије `Владимир Ћоровић`", најавио је Круљ.
Он је додао да ће 17. октобра бити одржана монодрама "Има нека тајна веза" Милана Димића, затим 19. октобра ликовна изложба академског сликара Здравка Круља, док је за 20. октобар заказано "Шантићево вече" у Невесињу.
Круљ је најавио и да ће 23. октобра бити одржана представа "Остајте" Независног универзитета Бањалука, затим 26. октобра изложба документарне грађе "Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда "Алекса Шантић", а 27. октобра концерт Мјешовитог хора "Слога" из Сарајева.
Потпредсједник СПКД "Просвјете" у Мостару Сања Бјелица Шаговновић рекла је да су овогодишње "Шантићеве вечери" постале манифестација цијелог града, јер су се у организацију укључили Градска управа, културне установе, културна друштва и истакнути интелектуалци.
"Tо показује да успијевамо у намјери да Шантићу у овом граду вратимо мјесто које заслужује. Наша `Просвјета` овом манифестацијом не само да чува и његује српску културу, него постиче мултикултуралност и суживот које је и Шантић његовао", нагласила је Шаговновићева.
Чланица организационог одбора Нада Далипагић указала је да су "Шантићеве вечери поезије" један од културних идентитета Мостара који и данас уједињује све људе својим универзалним порукама мира, љубави и толеранције.
"Његове поруке славе добронамјерне људе свих вјера и нација. Из тог разлога, организатори славећи нашег великог пјесника – Алексу Шантића, славе мир, љепоту и све оно што је позитивно у нашем граду и шире", рекла је Далипагићева.
Испред Града Мостара обратила се истакнута умјетница Алма Фазил Обад, која је нагласила да је дјело Алексе Шантића баштина свих на које треба бити поносан.
"Овај програм је изузетно умјетнички профилисан тако да ћемо достојно обиљежити овогодишње 'Шантићеве вечери ппезије', 150 гдоина од рођења Шантића и 50 година од додјеле Шантићеве награде за поезију", истакла је она.
Она је нагласила да су два програма у продукцији овогодишњих "Шантићевих вечери", од којих је један представа "Прича о пјесницима" која говори о Шантићу и добитницима његове награде.
"Све се одиграва у некој другој димензији, сваки глумац глуми једног умрлог и једног живог пјесника који разговарају кроз своју поезију", додала је Фазил Обад.
Она је навела да је други програм - Вече севдаха, староградских пјесама и Шантићевих компонованих пјесама уз поезију Мике Антића и Душка Tрифуновића, а да је замисао била да се у Мостар врати "Шантићевски амбијент".
"У програмима су заступљене све врсте умјетности, доста институција културе града Мостара и овим програмом ми смо корак ближе Мостару као европској пријестоници културе 2024. у шта сви заједно улажемо велике напоре", нагласила је Фазил Обад.
"Шантићеве вечери поезије" организују СПКД "Просвјета" и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле".
СРНА
Грађани Републике Српске од данас до краја децембра имају могућност да промијене изабраног доктора породичне медицине, педијатра или гинеколога без навођења разлога промјене.
Из Фонда здравственог осигурања Републике Српске појашњавају да је потребно попунити одговарајуће обрасце код новоизабраног доктора, а потом их овјерити у Фонду.
Ово је период када би и грађани који се још нису регистровали у тим породичне медицине требало да то ураде.
Код новоизабраног доктора осигураници могу да одлазе од почетка наредне године, изузев ако нови доктор ради у истој здравственој установи у којој је запослен и претходни љекар.
Доктора је могуће промијенити и мимо овог предвиђеног периода, али само у одређеним околностима и тада је процедура компликованија, односно неопходно је навести оправдан разлог промјене у складу са правилником који регулише ову област.
"Изузетно је значајно да се избор или промјена доктора изврши до краја године, односно прије потписивања уговора између Фонда и домова здравља за наредну годину, јер од броја регистрованих лица зависи и колико ће који дом здравља добити средстава", саопштено је из ФЗО-а.
Из Фонда подсјећају да грађани могу да изаберу породичног доктора, гинеколога или педијатра у здравственим установама које са Фондом имају потписан уговор.
Прошле године породичног доктора у наведеном периоду промијенило је 25.890 осигураника, док је педијатра и гинеколога промијенило 12.116 осигураника.
Послије осам година од почетка обнове порушеног Саборног храма у Мостару, стављен је посљедњи камен у централној куполи, чиме је означен крај грађевинских радова. За мајсторе нема предаха, па би ускоро требало да стигне дрвена грађа, како би прије зиме био постављен и кров.
У грађевинском смислу, цркви је враћен изглед из 1873. године. Током градње, уграђене су минималне измјене у смислу сеизмичких утицаја, али се пазило да се не наруше прописи који регулишу обнову културно-историјских и вјерских објеката.
"У том смислу нисмо примјењивали нове материјала, само смо урадили челична вертикална и хоризонтална ојачања", изјавио је главни надзорни инжењер Драган Брњош.
Упоредо са обновом саборне цркве Свете Тројице, кажу из парохије мостарске, обнавља се и заједница мостарских и Срба из долине Неретве. Први кораци начињени су 2000. године.
"До данас смо, најсликовитије речено, урадили то зидање, те грубе грађевинске радове, те занатске, фине радове, у сликовитом смислу, треба урадити у сваком облику, економском, привредном, културном, политичком", навео је парох мостарски Радивоје Круљ.
У Мостару живи око пет хиљада Срба. Данило Савић, повратник, на обнови храма ради од почетка. Част му је,каже, што је дио себе уградио у један од симбола Мостара.
"Како да не, знају то сви овдје, ко год је радио. Свакоме је била част и значиће пуно", каже Савић.
"Хтјели смо да се назиђујемо у сваком смислу, и да расте и обнавља се наша заједница", додао је Круљ.
Више од осамдесет одсто утрошеног новца, обезбиједили су Република Српска и Србија. Наставак радова зависиће од прилива новца и материјалних донација.
"Очекујемо сада, пошто је ово централна купола, сама динамика захтијева да кренемо од ње, можда наредног мјесеца, да ставимо отворе на централну куполу и да се полако спуштамо према доњим котама", истакао је Брњош.
Донатори су обезбиједили дио бакарног крова, допремљено је седам крстова, дар Рудника и термоелектране Угљевик. За надзор пројекта и конзерваторску обнову Саборне цркве у Мостару, задужени су заводи за заштиту споменика ФбиХ и Републике Српске.
РТРС
Његова светост патријарх српски Иринеј рукоположио је и увео у архипастирски трон новоизабраног владику захумско-херцеговачког и приморског Димитрија Рађеновића.
Свету архијерејску литургију, са чином хиротоније и устоличења, у саборном храму Светог преображења Господњег служио је патријарх Иринеј, уз саслужење митрополита и епископа, свештенства и монаштва Српске православне цркве, а у присуству великог броја вјерника из Требиње и Херцеговине, који су до краја испунили унутрашњост и порту саборног храма.
Свечаности рукоположења и увођења у трон новог епископа захумско-херцеговачког и приморског присуствовали су предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић, директор Секретаријата за вјере у Влади РС Драган Давидовић, градоначелник Требиња Лука Петровић, бројне званице из јавног живота регије, Републике Српске и Србије.
У свечаној бесједи након примања епископског жезла, владика Димитрије је казао да линија која одваја добро и зло не пролази границама држава нити између класа, политички партија, ни линијом наших овдашњих разграничења и разлика – већ кроз свако људско срце.
„Зато се ја данас молим Господу да не стану унутрашње границе у нама, да побиједи добро и да будемо препознати као миротворци, отворени за сталну сарадњу и дијалог, као носеће стубове мира и развоја на ових просторима“, поручио је епископ Димитрије.
Он је подсјетио да је земља захумско-херцеговачка крштена још за вријеме светих апостола Петра и Павла а епархија успостављена још прије 800 година, да је историја ове земље у знаку крста, страдања и васкрсавања, али је била и расадник слободарских идеја, друштвеног и културног препорода, великана бритког ума Дучића, Шантића, Богишића, браће Ћоровића…
„Херцеговина и данас, са својим особеним географским положајем, са богатством карактера људи који у њој живе или долазе, иако мала по величини – надамо се, може бити један од покретача свеопштег препорода…Колико је у мојој моћи, пажњу ћу посветити образовању младих људи и дјеце, поштујући њихову богомдану слободу и интегритет, знајући да су они једини прави и достојни насљедници непрекинуте историјске линије ових простора и нашег опстанка и битовања, које је постојано једино ако је утврђено – и на вјери и на знању“, поручио је владика Димитрије.
Он је додао да ће „његовати и Херцеговцима урођену саборност, бринути се о старима и немоћнима, позиваћуји све на солидарност, социјалну одговорност, истинску бригу једних о другима“.
„Ова ће одговорност за ближње, надам се, водити заједници у којој ће честитост, марљивост и поштење бити цијењени и довољни за живот достојан човјека. Конретан човјек који живи поред нас и његово добро – биће мој једини мотив за друштвену ангажованост, како је то уосталом било и до сада, у вријеме мојих непосредних и вољених претходника – наших заједничких отаца, учитеља и препородитеља ове епископије владика Атанасија и Григорија“, истакао је новоустоличени епископ захумско-херцеговачки и приморски.
РАДИО ТРЕБИЊЕ