Фудбалски клуб Вележ Невесиње обавјештава јавност и навијаче да су поједине информације које су се појавиле у медијима нетачне и тенденциозне.

«Клуб се не налази у било каквој организационој или финансијској кризи. Све обавезе према играчима и стручном штабу извршаване су у складу са договорима и у оквиру могућности клуба. Јединo je тачно да је управа клуба, након серије лошијих резултата, споразумно раскинула сарадњу са тренером Џенаном Заимовићем, уз обострано уважавање и у спортском духу, након чега је за вршиоца дужности тренера именован Видак Бејатовић», саопштено је из невесињског клуба.

У саопштењу се указује и да наводи о масовним одласцима играча нису тачни.

«Одређене одлуке донесене су због дисциплинских разлога и непоштовања клупских обавеза, а не из разлога који су наведени у појединим објавама. Када је код појединих играча дошло до учесталог изостајања са тренинга, повећаног броја дисциплинских прекршаја, непримјереног броја жутих картона те изостанака са утакмица, управа је била у обавези да реагује у интересу клуба.
Због таквог односа донесене су одлуке о раскиду сарадње са појединим играчима. Нетачне су тврдње да су наведени играчи ‘напустили клуб’ – ради се о одлукама управе да се с таквим профилом понашања не може рачунати у наставку сезоне», додаје се у саопштењу.

Из ФК «Вележ» су потврдили да је управа, због слабе игре, недовољног залагања и односа према клубу, донијела одлуку о раскиду уговора са Јованом Бокићем, Далибором Лазићем, Фарисом Кадрићем и Вељком Томићем. Нагласили су да су играчи Кадрић и Лазић у клуб дошли на препоруку тренера са којим је касније споразумно раскинута сарадња, те да исти нису били директан избор управе клуба. Како поменути играчи нису оправдали очекивани спортски допринос, донесена је одлука да се у другом дијелу сезоне на њих не рачуна.

Невесињски клуб напомиње да се сарадња са ФК «Вележ» Мостар одвија се искључиво кроз спортске позајмице и у складу са важећим договорима између клубова.

«ФК Вележ Невесиње остаје посвећен стабилности, транспарентности и даљем развоју клуба, уз вјеру да ћемо заједно са навијачима наставити да градимо снажан и достојанствен Вележ», закључује се у саопштењу достављеном медијима.

Обиласком Спомен собе и полагањем цвијећа на Споменик слободе у Невесињу обиљежен Дан Републике Српске и 34 године њеног постојања.

Представници Општине Невесиње, Општинске борачке организације, Ратних ветерана Невесиња, Организације старјешина Војске РС и Општинске организације погинулих бораца и несталих цивила положили су цвијеће на Тргу слободе. У Спомен соби су упалили свијеће и одали почаст погинулим борцима.

Слободарско и устаничко Невесиње одиграло је велику улогу у стварању Републике Српске. Бранећи своја огњишта погинуло је 479 припадника Невесињске бригаде и 208 бораца Друге лаке бригаде.

Поводом Дана Републике и трећег дана Божића посвећеног Светом првомученику и архиђакону Стефану у Саборном храму Вазнесења Христовог у Невесињу служена је света литургија. Богослужење је обављено и у манастиру Успења пресвете Богородице у Луци.

МЛАДИ гуслар Лука Ивановић из Мелбурна са само седам година, пјевајући уз овај древни инструмент о Херцег земљи, освојио је родну Аустралију и допро до срца сународника на свим меридијанима, а посебно у Невесињу, гдје су му коријени.

Када је током прославе Светог Николе у истоименом храму у Џилонгу на ноге дигао све присутне ни Лука ни његови родитељи Добрила и Дејан нису могли претпоставити какве ће емоције изазвати.

Луку је након наступа благословио Његово високопреосвештенство митрополит аустралијско-новозеландски Силуан, такође поријеклом Херцеговац, те му даровао икону Светог Василија.

Овај мали гуслар за Срну каже да нема трему и да се радује сваком наступу, а да се сваки дан дружи са гуслама на чијем је прочељу крсна слава Ивановића – Свети Никола, а на позадини манастир Острог, гдје је крштен, као и његови сестра и брат – Ангелина и Немања.

– Када дођем из школе, онда запјевам једну коју знам по један, два сата. Мог брата Немању сам почео да учим да гусла љетос кад смо били у Невесињу и Требињу и онда је он мало заборавио. Сада сваки дан сједнем са њим заједно да опет и он зна да гусла – прича Лука.

Лука учи гуслању и петогодишњег брата Немању

Он је пјесму „Херцег земља“ научио за четири мјесеца, а уз њега је овај текст, који је захтјеван и за много старије, савладао и петогодишњи Немања на својим дјечијим гуслама.

Лука текст пјесме која говори о тешкој историји Херцеговине, која је васкрсла кроз буне и ратове и довела до стварања Републике Срспке, не само да пјева него и разумије, јер га родитељи уче традицији и историји поднебља у којем су потекли.

Максим Војводић – узор и подршка

Њему се приликом долазака у Републику Српску испунила и највећа жеља да упозна гуслара Максима Војводића, који изводи његову омиљену пјесму „Српска Спарта“.

– Прво сам се мало бојао, па се мало стидио, а онда сам дошао до Максима. Он ме је загрлио и тако смо се упознали у Требињу. Максим ми је рекао да наставим да гуслам – каже Лука, који се са Војводићем сада сретне сваки пут када оде у Републику Српску.

Војводић пружа драгоцјену помоћ и Лукиним родитељима, те им разјашњава неке недоумице у вези са текстовима пјесама.

Мајка овог младог гуслара Добрила Ивановић наводи да Лука највише пјесама учи преко Максимових снимака.

– Максим нам увијек помогне тако што исправи неке ријечи или ми напише текст да га ја могу правилно пренијети Луки да научи – прича Ивановићева.

Она истиче да се Лука, захваљујући љубави према гуслама, спријатељио и са младим гусларима Ђорђем Стевовићем и Светом Вујевићем и да током боравка у Требињу стиче додатно знање при Гусларском друштву „Војвода Лука Вукаловић“, као и да је упознао и Жељка Вукчевића, те Момира Авдаловића, који му је један од омиљених.

– Лука је ове године гуслао у манастиру у селу Лука код Невесиња за славу Успења Пресвете Богородице са благословом игумана Василија из манастира Дужи, а носио је и икону Светог Николе у литији поводом Преображења – славе града Требиња – каже Ивановићева и додаје да дјечак гусла приликом породичних окупљања и дружења са пријатељима.

Дјед Милорад Луки дао гудало у руке када је имао двије године

Она открива да је Лука љубав према овом древном инструменту наслиједио од њеног покојног оца Милорада Ђерића, који му је као двогодишњаку дао гудало у руке, али и од мужевог оца Миленка, који је такође гуслао, али га, нажалост, није упознао.

Ивановићева, коју су у Аустралију родитељи донијели 1988. године као петомјесечну бебу, каже да је њој и њеном мужу, који је у ову земљу дошао прије 10 година, најважније да сачувају своју православну вјеру, језик и традицију.

– Трудимо се, заиста. Има много нашег народа да су и мајка и отац, на примјер дошли послије рата и причају перфектно српски, али су све окренули да причају са дјецом енглески. Ја баш форсирам у кући да се мора српски причати, а када сте у школи и вани онда морате енглески са другарима. Не допуштам то код куће јер брзо забораве – каже Ивановићева.

Она додаје да дјецу уче и да пишу ћирилицу, а да све троје иду на фолклор и наступају, што додатно учвршћује везе са завичајем.

Лука је управо свој први гусларски деби у Аустралији имао у новембру прошле године на „Трофејној вечери“ на „Бенџо академији“ код Слободана Бенџа родом из Коњица.

Он ће 25. јануара увеличати прославу храмовне славе Манастира Светог Саве у Илајну, гдје се сваке године окупи око 10.000 људи.

Већ на Сретење, 15. фебруара, Лука ће бити у Сиднеју на Српском фестивалу и својим чаробним гудалом наставити да спаја људе, континенте и тка чудесну гусларску причу о Херцег земљи – „Ђе најљепша рујна зора свиће, ђе Српкиње рађају Обилиће“, а коју носи дубоко у својим генима и воли цијелим бићем.

СРНА