У болничкој Служби за трансфузијску медицину у Невесињу данас су крв даровали чланови Удружења добровољних давалаца крви „Гацко“. У другој овогодишњој акцији гатачких хуманиста организованој у невесињској болници прикупљено је 14 доза драгоцјене течности.

Гатачке даваоце је предводио предсједник Удужења Мирослав Вуковић Хрго.

Удружење добровољних давалаца крви Гацко окупља близу 400 чланова који индивидуално и у акцијама дарују близу хиљаду доза најдрагоцјеније течности годишње.

У организацији Црвеног крста Невесиње у болничкој Служби за трансфузијску медицину проведена је акција добровољног даривања крви у којој су учествовали ученици завршних разреда и професори Средњошколског центра "Алекса Шантић". Спремност да дарује драгоцјену течност исказало је 39 хуманиста. Након обављених медицинских прегледа, прикупљено је 29 доза течности која живот значи.

Секретар Црвеног крста Биљана Сокнић захвалила се ученицима што су се укључили у најхуманију породицу на свијету. Уручила им је скромне поклоне и књижице давалаца крви. Сокнић је са својим сарадницима ученицима одржала кратко предавање о важности даривања крви.

Из Службе за трансфузијску медицину похвалили су изузетну сарадњу Црвеног крста и Средњошколског центра која је већ постала традиционална и из године у годину све масовнија.

У Друштвеном центру Општине Невесиње данас је одржано предавање на тему органске производње у оквиру пројекта „Green&Healty“.

Предавањем су обухваћени законски оквири и подршка сектору органске призводње у Републици Српској, увод у органску производњу, као и систем цертификације у органској производњи. О теми су говорили проф. др Вида Тодоровић, проф. др Синиша Бједов и Драгана Зец, начелник Одјељења за органску производњу ресорног министарства.

Према ријечима предавача, органска пољопривреда је посебна филозофија живота и односа према природи, чија је улога да одржи и побољша здравље земљишта, биљака, животиња, људи и планете Земље у цјелости.

Како су појаснили, то је производња пољопривредних и прехрамбених производа примјеном метода органске производње, односно производња која искључује употребу синтетичких минералних ђубрива и пестицида, хормона раста, вјештачких арома и боја, адитива и сл. У органској производњи забрањена је употреба генетички модификованих организама.

Добијање квалитетног и безбједног производа уз унапређење и заштиту животне средине, као и очување здравља произвођача и потрошача су основни циљеви органске производње.

Проф. др Вида Тодоровић представила је пољопривредним произвођачима из Невесиња биљну и сточарску органску производњу. Појаснила им је шта је то неопходно урадити како би се прешло на период конверзије, који подразумјева период потребан за прелазак са конвенционалне производње на органску производњу.

„Дужина овог периода је различита и траје од једне до три године, а може и дуже, у зависностиод врсте производње. Производ, који је настао у том периоду означава се као производ из периода конверзије и нема ентитетски знак за органске производе“, истакла је Тодоровићева.

Проф. др Синиша Бједов говорио је о систему цертификације у органској производњи и о првим корацима потребним за улазак у период конверзије и добијање крајњег производа.

„Новине у уласку у процес органске производње у односу на претходни период су постојање Централног регистра одгајивача у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и то што процес конверзије почиње од тренутка када се уговор доставља ресорном министарству са завршеном контролом од надлежне сертификационе куће“, објаснио је Бједов.

Он је додао да сертификација почиње попуњавањем пријаве, добијањем понуде за посао од сертификационе куће, затим долази до потписивања уговора и обављања прве контроле производње.

Према његовим ријечима, сетификација се обавља периодично, а сертификат траје годину дана.

„Оно што је битно за период конверзије јесте да произвођачи имају потпуно иста права на субвенције као органски произвођачи“, рекао је Бједов.

Начелник Одјељења за органску производњу ресорног министарства Драгана Зец присутнима је појаснила шта могу остварити од подстицаја од стране Владиних институција, по ком принципу функционише тржиште и пласман производа, како да се повежу са другим органским произвођачима у РС и истакла значај сајмова и едукација.

Излагачи су закључили да успостављање модела органске производње није нимало лак и једноставан задатак, да изискује пуно рада, пажње и преданости послу, али и да су мали произвођачи органских производа у предности, јер у односу на конвенционалне произвођаче, свом производу обезбјеђују додатну вриједност кроз вишу цијену.