Nevesinje
Прије 107 година српска војска побједоносно је умарширала у Невесиње означивши крај вишевјековног ропства у слободарској херцеговачкој варошици.
Због недостатка историјског материјала, о уласку ослободилаца у Невесиње 20. новембра 1918. године шира јавност је мало упозната. Најупечатљивији опис уласка српске војке даје Љетопис невесињског проте Јефта Вујовића:
„Српска војска, стваралац националне славе и величине, поносни својитељ и обновитељ Југославије, весник слободе Јужних Словена, чувар Балкана балканским народима, коју су ови крајеви нестрпљиво чекали толико векова, приспјела је преко Мостара у Невесиње уочи Аранђеловдана 7/20. новембра 1918. у 16 часова, под командом витеза Драгољуба Михајловића, капетана I класе. Силна снијежна мећава, која је витезове Бијелог Орла завила у бијели плашт, била је почасна паљба природе, која је притекла у помоћ народу Невесиња, опијеном пуноћом радости, да што достојније дочека највећег госта и пријатеља, што га је икад дочекало српско Невесиње. О како су били велики и срећни дани ослобођења и уједињења! Никад ниједна генерација српског Невесиња није доживјела пунију срећу и блаженство. Никада већи и поноснији побједник није ступио на тло Невесиња од српског војника уочи Аранђеловдана 1918. године... „
Пројереј Јефто Вујовић даље биљежи да је на Аранђеловдан у цркви у Невесињу служио свету литургију, а у Официрском павиљону осветио водицу и пресјекао славски колач првом југословенском команданту Невесиња, капетану Драгољубу Михајловићу, који је свечано тог дана прославио своју крсну славу у заједници са народом Невесиња.
„Пролазиће деценије, али доћи ће један Аранђеловдан, када ће Невесиње општом народном славом прославити успомену на овај велики дана, дан доласка Српске војске у јуначко Невесиње“, записао је прота Вујовић.

Обиљежавање десетогодишњице ослобођења Невесиња ( „Политика“, 1928)
На данашњи дан, 20. новембра, пре десет година ушла је српска војска у Невесиње, у гнездо Српства, у срце јуначке Херцеговине. Колика је радост походила тога дана мало Невесиње! Плакало се од радости. Клицању није било краја. Радост, радост какву је данас, кад смо у слободи, тешко замислити, походила је цело Невесињско поље на данашњи дан.
Синуло је сунце слободе, раскинути су ропски ланци и Невесиње је постало слободно, у истини српско. Остварио се сан невесињских хероја. Али, у тој општој радости било је и туге. Многе су мајке тога дана заплакале, иако веселе, заплакале горко за својим намученим синовима, који падоше бранећи своју нацију свезаних руку, падоше не дочекавши тако дуго чекани и жељени час. Те добре жене и данас кажу да им је то неизлечива рана до гроба; оне стално тужећи причају синовима о слободи.
И, у спомен уласка војника Краља Ослободиоца у Невесиње, вечерас у 18 часова приређена је у Невесињу свечаност.Залепршале су се заставе.“Касаба“ је била осветљена као какав град, на сваком прозору пламтеле су по две свеће. Пред хотелом „Невесиње“ била се искупила маса света, два одреда војске, са официрима, стајала су, чекала на почетак бакљаде. И, уз суделовање соколске музике, пошло се невесињским улицама, дошло се до Споменика слободе.Ту је, испод споменика, одржао темпераментан говор др Владимир Гаћиновић. Између осталог, рекао је:
"Драга браћо, данас је равно десет година од како нам долетеше крилати орли Краља Ослободиоца , како нам на својим крилима донесоше слободу.Мени је тако мило што Вас баш са овог светог места, испод споменика Великога Краља, могу подсетити на онај дан. Драга браћо, будимо достојни наших предака, будимо достојни оних који од Косова проливаше крв, да би ми данас уживали слободу. Рецимо, кликнимо са овог места: Нека је слава онима који падоше! Кликнимо: Да Живи Његово Величанство Краљ Александар! Да живи наша јуначка војска!"
После је соколска музика одсвирала химну, па се свет разишао.

Лазар Милановић најмлађи носилац Карађорђеве звезде
У добровољачком покрету у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе учествовало је 645 Невесињаца. Многи од њих добили су највећа одликовања за исказану храброст и војничке врлине.
Од преко 3.400 лица која су добила Карађорђеву звезду најмлађи је био Лазар Милановић из Невесиња. Са 19 година је показао велику храброст при освајању Кајмакчалана 1917. године што је остало запамћено и вредновано уручивањем овог одликовања.

У заосталој утакмици 8. кола Прве лиге РС одбојкашице Вележа поражене су вечерас у Невесињу од Леотара резултатом 3:1.
Требињке су први сет добиле 25:21, а другу дионици су Невесињке истим резултатом ријешиле у своју корист. И када се чинило да домаће одбојкашице хватају ритам, поновиле су се грешке из првог сета. Тренер Никитовић је пробао и са измјенама, али није ишло. Трећи и четврти сет припао је Леотару, 25:20 и 25:19.
И поред пораза Вележ је остао на петој позицији на табели. У наредном колу гостује у Градишки.
За Парохијски дом код Црква Успења Пресвете Богородице у Биоград данас је урађен прикључак воде чиме је комплетирано уређење објеката у порти једне од најстаријих православних светиња у Херцеговини. Радове су извели радници Јавног предузећа «Водовод».
Парох овог села, свештеник Славко Лаловић истакао је да су јединство и слога мјештана учинили да се обнови Храм, сагради Парохијски дом и капела и уреди порта, а сада је стигао и водовод.
«Ово је заиста велики пројекат и нека Бог благослови све они који су се потрудили да се дође од идеје до реализације», истакао је Лаловић и додао да је прикључење на водоводну мрежу била велика жеља и потреба мјештана.
Лаловић је рекао да посљедњих година захваљујући људима добре воље и бројним приложницима уредили ову светињу и да је још преостало фрескописање храма.
Црква у Биограду грађена је у периоду од 1864. до 1866. године.


У просторијама Основне школе „Ристо Пророковић“ данас су представници Општинске борачке организације Невесиње уручили награде побједницима конкурсa за најбољe ликовнe и литерарнe радове на тему „Митровдан“.
И ове године пристигао је већи број креативних и надахнутих радова, а жири, чији су чланови били наставници ликовне културе и српског језика, одабрао је најбоље међу њима.
Прву награду за најбољи ликовни рад подијелиле су Елена Радић и Ана Дамјанац, другу Анђела Бештић и Живко Бејатовић, а трећу Теодора Вучковић и Лана Милановић.
Најбољи литерарни рад имала је Милица Голубовић. Друга награда припала је Давиду Стајићу, а треће мјесто су подијелиле Андреа Ивковић и група ученица: Катарина Кулаш, Слободанка Шешлија, Кристина Лиздек и Сара Матовић.
Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Милан Шиљеговић честитао је побједницима и осталим учесницима конкурса на труду и таленту, наглашавајући да сваке године на конкурс пристиже више радова и да су све квалитетнији.
Истакао је да су ученици у својим радовима са поносом говорили о нашим херојима, с много љубави према свом граду, показујући да су одлично упознати са његовом новијом историјом и великим значајем Миторвдана за Невесиње.