Светом литургијом, ломљењем славског колача, свечаном литијом и народним саборовањем Црква преподобне Марије Магдалине у Букурићима данас је прославила крсну славу.

Богослужење су обавили игуман манастира Житомислић Данило и свештеници Александар Црногорац и Дејан Грчић из Берковића.

Честитајући славу свештеник Дејан Грчић пожелио јe вјерницима да се у здрављу и радости дуго година окупљају на овом светом мјесту.

– Први пут сам овдје са вама и надам се да ће ово постати традиција, да се заједно молимо, приносимо службу Божију, и да сви будемо вијесници Васкрсења Христовог – истакао је Грчић.

Свештеник Александар Црногорац рекао је да је на састанку Црквеног одбора одлучено да ускоро почне изградња Парохијског дома у Букурићима.

– Ово је радосна вијест за ово мјесто, и надам се да ћемо се чешће окупљати око овог светог храма, да буде што више вјенчања и крштења, како би будућим нараштајима пренијели шта је центар нашег бића и постојања – нагласио је Црногорац.

Он је додао да је данашња слава, света Марија Магдалина, окупила вјернике на овом мјесту да Богу службу принесемо, да се сјединимо са Христом око светих тајни које нам је оставио као залог будућега вијека.

Домаћин славе Драган Ђурасовић свима је честитао данашњи празник, уз жељу да нам "драги Бог подари благослов да нашу дјецу усмјеравамо ка Божијем путу".

– Слава Марије Магдалине за мене и моју породицу је посебан дан, као и село Букурићи одакле смо поријеклом – рекао је Драгутин Ђурасовић који живи и ради у Новом Саду.

Редован гост је и Лара Албијанић из Билеће која сваке године дође у родно мјесто своје мајке.

– Моја мама је поријеклом из Бишине и своју љубав према овом мјесту пренијела је на мене и моју сестру, тако да сам јако везана за своју ујчевину и рођаке, и сваки нови долазак за мене је посебна радост – наглашава Албијанић.

Црква Марије Магдалине саграђена је донацијама и великим трудом мјештана Букурића и Бишине. Освећење цркве обавио је владика Григорије 4. августа 2018. године. Свети чин обављен је у присуству великог броја вјерника из читаве Херцеговине и завичајаца расутих по свијету.

У сениорском финалу Тениског олимпијског турнира који се игра у оквиру 150. Невесињске олимпијаде играће Фарук Караџа из Мостара и Ђорђе Кљакић из Невесиња. Биће то реприза прошлогодишњег финала које је припало члану Тениског клуба Мостар. Караџа је три пута освајао златно одличје на Невесињској олимпијади.

У јуниорско финале пласирала се Наталија Сулавер, шампионка БиХ до 12 година. Млада требињска тенисерка је у полуфиналу савладала Петра Пиштала.

Резултати

Сениори:

Фарук Караџа – Игор Стајић 2:0

Сергеј Петровић – Ђорђе Кљакић 1:2

Јуниори:

Наталија Сулавер – Петар Пиштало 2:0

Никола Торовић – Алекса Глоговац (5. август у 21 час)

Финале – 6. август

17:00 Наталија Сулавер – Никола Торовић/Алекса Глоговац (јуниори)

18:00 Фарук Караџа – Ђорђе Кљакић (сениори)

У Центру за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је у организацији Музеја жртава геноцида из Београда, Народне библиотеке Невесиње, Дома културе ,,Грачаница“ и Архива Косова и Метохије организована пројекција документарно-играног филма ,,Крст са Косова“ и пратеће предавање о страдању српског становништва током 20. вијека. Промовисан је и зборник ,,Мартовски погром 2004: узроци, разарања, посљедице“.

В.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина истакао је да је документарно-играни филм „Крст са Косова“ посвећен страдању Срба на простору Косова и Метохије током Другог свјетског рата, али обухвата и шири контекст - од формирања Прве призренске лиге 1878. па све до Мартовског погрома 2004. године, како би се појаснила суштина дјеловања албанског национализма на простору Косова и Метохије.

Према његовим ријечима, главни циљ Музеја жртава геноцида био је да се овим кратким, получасовним, филмом заинтересују млади за историју Другог свјетског рата на простору Косова и Метохије и да буде подсјећање на злочин почињен над Србима, са жељом да се тако нешто никада више не понови.

Арбутина је пред невесињском публиком говорио и о зборнику ,,Мартовски погром 2004: узроци, разарања, посљедице“, који доноси чињенице о етничком чишћењу српског цивилног становништва на Косову од стране терористичке ОВК, те о уништавању српских културно-историјских споменика.

Народна библиотека Невесиње и Музеј жртава геноцида из Београда јуче су потписали Протокол о сарадњи, чиме отпочиње нова етапа институционалне сарадње са свим културним и научним установама, које наш народ овдје има.

Како се наводи, овим Протоколом успоставиће се трајна и свеобухватна сарадња, као и основе за заједничку организацију и реализацију пројеката и програма из области културе, научно-истраживачке дјелатности, образовања, умјетности и културе сјећања. Протокол предвиђа континуирану размјену објављених публикација и уступање архивске, музејске и библотечке грађе ради коришћења у научно-истраживачке и изложбене сврхе.

В. д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина навео је да је Музеј већ традиционално у августу мјесецу присутан на подручју Херцеговине уочи прослављања Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких, те изразио наду да ће убудуће сваке године у Невесињу приредити по једну програмску активност.

Музеј жртава геноцида је јединствена институција, не само на подручју Србије, већ и читаве Југоисточне Европе. Ову установу основала је Народна скупштина Републике Србије 1992. године ради трајног сјећања на жртве геноцида почињеног над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и оставаривања обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.