Осмогодишњи Павле Жерајић из Невесиња први је извадио Часни крст из ријеке Неретве приликом традиционалног пливања које се већ трећу годину на Богојављеније одржава у мостарском насељу Ортијеш.

Павлу је златник након изласка из Неретве уручио игуман манастира Житомислићи Данило Павловић.

Жерајић је био један од тридесетак учесника, који су се одлучили оживјети обичај пливања за Часним крстом на Богојављење и у Мостару, што је древни православни обичај.

Парох благајски Бранимир Боровчанин рекао је да радује то што сваке године на Неретви има све више пливача и да сваке године има све више младих.

“Нама који посматрамо са обале ово изгледа страшно, али онима који пливају није хладно. То је та благодат Божја. То је та сила која их грије у хладној води приликом традиционалног обичаја вађења крста”, рекао је Боровчанин.

Боровчанин каже да је посебно лијепо виђети да на Неретви на Богојављеније заједно пливају очеви и синови, али и да је похвално то да је било и старијих који су се одважили на ова потез.

Најстарији пливач имао је 65 година.

Павле Жерајић поријеклом је из Мостара, али је тренутно настањен у Невесињу.

Рекао је да је било хладно, али да је једва чекао овај празник јер је његов отац сваке године пливао за Часни крст.

“Била ми је част да пливам за Часни крст и доћи ћу и идуће године”, рекао је Жерајић.

Давор Судар из Мостара каже је да је ово лијеп обичај којим се његује традиција и да много значи повратницима у Мостару.

Пливању је претходила света литургија у Храму Светог Василија Острошког у Благају, а након догађаја организовано је и дружење и послужење за све учеснике и госте у Друштвеном дому у Ортијешу.

Пливање за Часни крст на Богојављење у Мостару је први пут одржано 2017. године на ријеци Неретви, у мостарском насељу Ортијеш.

Српска православна црква прославља 19. јануара Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповиједање хришћанске вјере.

Исуса Христа је на ријеци Јордан крстио Јован Крститељ који је људе крштавао, припремајући их тако за долазак Месије.

На овај празник у храмовима се освјештава водица, која се сматра љековитом, а један од обичаја је и пливање за Часним крстом.

ТОП ПОРТАЛ

Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Новом Саду је по 28. пут прославило крсну славу Светог Василија Великог и организовало дочек православне Нове године у ресторану “Рибарац” у Новом Саду.

Дочек Српске Нове године у Новом Саду уназад неколико година постао је бренд, а ове године представљен је програм о дочеку на 40 локација.

Међутим, док се многи туристи у Новом Саду налазе пред изазовима и откривањем чари српске Атине, искуснији добро знају да веће традиције и бољег провода за дочек нема од онога на Рибарцу.

Зато и не чуди што је домаћин Новог Сада, градоначелник Милош Вучевић одабрао да Српску Нову годину дочека са Херцеговцима. Како је прокоментарисао неформално, међу пријатељима.

Сигуран знак да сте дошли на право мјесто означавала је грандиозна тробојка са натписом “Српска Херцеговина” (42 квадратна метра) која је по први пут била истакнута на улазу ресторана. Ова тробојка почетком миленијума сашивена је на крову новосадског студентског дома Бајић, а освештао је бивши дубровачки парох Ранко Гуњић.

Свој нови живот добила је захваљујући младима овог удружења, који је истичу приликом неких од бројних активности. Управо су они својим радом обиљежили протеклу годину.

Надлежни свештеник Предраг Толимир обавио је славски обред поручујући Херцеговцима да се окупљају у што већем броју и да никад не забораве своје претке и завичај.

Пригодном здравицом госте је поздравио предсједник Савеза гуслара Србије др Јово Радош, а добродошлицу гостима пожелио је домаћин овог скупа Божидар Миловић, предсједник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Новом Саду.

Он се захвалио свим гостима, посебно онима који су стигли из Херцеговине, као и представницима осталих завичајних херцеговачких удружења у Србији.

Миловић је посебно поздравио градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића и народне посланике Миодрага Линту, Милимира Вујадиновића и Илију Таминџију.

Домаћин се захвалио представницима херцеговачких градова међу којима су били Дарко Крунић (Љубиње), Радоица Антуновић (Гацко), Немања Папић (Билећа), Милутин Самарџић (Невесиње), ратном команданту Невесињске бригаде Новици Гушићи и пуковнику Миленку Лаловићу.

Част да у име матичне Херцеговине поздрави овај скуп припала је начелнику општине Љубиње Дарку Крунићу који није крио задовољство због великог броја присутних земљака. Он је домаћинима пожелио да се ово традиционално саборовање настави у годинама које долазе.

Након гуслара Радована Шојића своју тачку игре из Херцеговине извео је КУД “Благоје Паровић” из Гајдобре који је прошле године прославио 50 година постојања.

Глумац Српског Народног Позоришта из Новог Сада Милорад Капор поменуо је бројне херцеговачке карактеристичне изреке и цитирао чувеног нобеловца Ива Андрића. „Када сам у Херцеговини, увијек се осјећам као да се налазим у бестежинском стању. Овдје се некако брже хода, лакше дише и боље мисли.”

Омиљена међу Херцеговцима, глумица Ивана Жигон казивала је стихове пјесме “Херцеговина” аутора Рајка Кијца, а потом је извела и неколико пјесама из репертоара који изводи са својим “Божурима” и чувеном гусларком Бојаном Пековић.

Изузетно добро расположена глумица услишила је молбе публике и продужила свој програм.

У наставку у име Комисије младих обратио се Марко Никчевић који је нагласио да је ове године конкуренција за најбољег студента била изузетна. Три награђене студенткиње заиста су резултатима доказале да су стандарди подигнути до максимума.

Са просјеком 9,8 прошлогодишња побјеница Цвијета Илић из Билеће, студенткиња Факултета техничких наука – смјер Енергетика и процесна техника ове године заузела је треће мјесто.

Друго мјесто са просјечном оцјеном 10,00 припало је Требињки Сари Хамовић. Она је студенткиња Медициснког факултета и државни стипендиста. Поред учења Сара је широј јавности позната и по таленту за пјевање и бројним наградама.

За најбољу студенткињу проглашена је, такође, Требињка Анђела Чичковић која је студенткиња треће године на Факултету техничких наука – смјер примјењено софтверско инжењерство са просјечном оцјеном 10,00.

Предсједник Удружења Божидар Миловић награђенима је уручио новчане награде.

Поред тога најбоље студенткиње добиле су новчану награду и од познатог новосадског адвоката Небојше Радовића чије је поријекло из Горњег поља код Никшића. Награде су комплетиране ваучерима за стоматолошке услуге др. Мирковић и за офтамолошке услуге оптике “Анђелија” Нови Сад.

Поводом пет година постојања Трифко Ћоровић, уредник и оснивач портала Слободна Херцеговина уручио је двије златне повеље, како је истакао, Удружењу које има славну прошлост и свијетлу будућност.

Ово признање припало је легендарном Петру Пеју Бајчетићу, оснивачу удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду. У образложењу је наведено да је Бајчетић утемељивач саборности Срба Херцеговаца у Србији.

Другу повељу преузео је предсједник Комсије за младе Марко Никчевић, а додијељена је младим члановима овог удружења који су се истакли у свом хуманитарном раду, као и недавно изведеној представи “Гледај и нагледај се земље Херцеговине!”

Велико интересовање побудила је богата томбола, а најсрећнији су добили гусле, викенд у чувеном хотелу Моско код Требиња и пршут који је ове године даровала општина Билећа.

Већина гостију нашла се у колу, а најрасположенији су се дохватили и микрофона.

Весеље је потрајало до ситних јутарњих сати, а поред пјесме могла се чути и поезија.

Марко Милошевић је присутне подсјетио и на још једну легенду новосадског удружења , Сима Милошевића који је често знао Херцеговцима да упућује здравице (посланице).

– Херцеговци моји мили, чист вам образ пред свијетом био, вазда трајао док је вијека, заборавом претке не побијте, прађедовску вјеру поштивајте, чојство своје стидом не скривајте, слогом својом свијет засјените…

За новинара Миливоја Бештића могли би да кажемо да је заштитно лице традиционалниог новогодишњег дочека на Рибарцу, а са њим у пару, програм највеселијег скупа који памтимо, по први пут је водила Милана Кукурић.

ИЗВОР: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије истакао је у божићној поруци да је Христово рођење извор радости и учи људе дјелатној љубави, да се приближе и помогну другима.

“Бити дијете Божића значи приближити се и помоћи, бити ту за ближње, за невољног, старог, болесног, депресивног, за промрзле и обезнађене мигранте, који тумарају нашом земљом, а који због своје судбине веома наликују малом Исусу. Једном ријечју, бити ту за све, баш као што је и Он постао човјек ради свакога од нас”, поручио је владика Димитрије.

Он је истакао да рођење Христово од Духа Светога и Марије Дјеве открива једном засвагда близину Божију.

“Оно нам собом казује да нас Бог не избјегава, већ се поистовјећује са нама, бивајући заувијек ту за нас на конкретан начин, као брат по човјечанству свакоме ко ту природу дијели, а то су, дакако, сви људи, без обзира на своје физичке, националне, материјалне или свјетоназорне разлике”, навео је епископ Димитрије.

Он је нагласио да, рађајући се на земљи као човјек, Господ открива себе људима и омогућава да се сусретну и остваре лични однос са њим.

“Христос се, дакле, не скрива иза својих небеса, иза својих закона и списа, нити било каквих других ограда или од људи успостављених граница”, истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.

Он је рекао да је за оне, пак, који у Христоса вјерују као у свога спаситеља, то рођење извор радости због неизрециве близине његове и сједињења његовог са људима, али је исто тако и позив који изискује да се људи попут глине препусте да их истина богорођења обликује.

“То, између осталог, значи да не треба да избјегавамо човјека, већ да му будемо братски и сестрински блиски, јер је Исус, `прворођени међу многом браћом`, жива тачка нашега јединства”, навео је владика Димитрије у божићној поруци.

Уз традиционални поздрав “Христос се роди!”, епископ Димитрије је поручио да бити дијете Божића не значи вољети друге на нивоу теорије, јер Христово рођење не учи томе – него људе учи дјелатној љубави.

Срна