Црква светих косовских мученика у Заборанима у петак, 28. јуна прославља крсну славу Видовдан, а биће обиљежене и 32 година од злочина над недужним цивилима и 83 годинe од страдања у Другом свјетском рату.

Света литургија почиње у 9 часова. Након богослужења и славског обреда биће одржан помен за жртве злочина.

Становници Заборана неколико пута у историји доживљавали су страдање, али су опет устајали и обнављали живот. На локалитету гдје је саграђена црква некада се одржавао велики народни сабор.

Поводом трагичне смрти ученице Средњошколског центра „Алексе Шантића“ Ксеније Стајић, данас је у холу школе одржана комеморативна сједница.

Присутнима се обратила директорица Центра Драгана Будалић рекавши да осјећају огромну тугу и жал због овог великог губитка и да је Ксенија била сјајна дјевојка и ученица.

"Ксенијин благи осмјех, смиреност и благост њеног лика је све што нам остаје као сјећање на њу. Читајући њене писмене задатке сам запамтила једну њену мисао која гласи: 'Битно је да не посустајемо, јер све се десило и дешава се са разлогом'. Ксенија је сада на неком љепшем мјесту, опет благог лика и осмјеха, али мирна и без трагања за смислом пролазног и трошног, овоземаљског живота", нагласила је Будалић.

Војка Зубац као разредни старјешина каже да је овај немили догађај оставио у свима велике ожиљке у души и срцу.

"Најтежи тренуци у животу наступе изненада, затекну нас неспремне и покажу сву сурову истину која нам душу претворе у бездан бола и туге. Живот нам често приреди изненађења не слутећи да ће она некада бити толико бременита да ће нам промијенити наше погледе, увјерења и понашање. Да ли има већег бола него кад се откине комад срца а оно настави да крвари без краја и утјехе. Душо моја, нека ти је вјечни мир у души, сада припадаш љепшем свијету у коме нема боли", поручила је Зубац.

Последњи поздрав исред школских другара упутила је ученица Нина Голијанин рекавши да је Ксенија била тиха и њежна, изузетна ученица која је сањала велике снове који су нажалост прерано прекинути.

"У једном од својих литерарних радова написала је: 'Желим да успијем, да нађем прави пут и да испуним очекивања. Ништа од тога није лако, али треба да будемо захвални на свему што се дешава и што смо баш ми добили прилику да живимо. Често себи постављам питање шта је смисао живота и који је смисао мог постојања и живљења и мислим да смисао није нешто што се коначно пронађе, већ нешто што се стално гради и мијења, и ако никад не спознам смисао уживаћу у свакој новој пустоловини и путовању који ме води ка одговору' ", невела је Голијанин. Она је додала да, нажалост, Ксенија није добила свој одговор прераним одласком, а без одговора остајемо и ми зашто је једна младост прекинута и снови остали недосањани.

Голијанин је нагласила да ће Ксенија вјечно живјети у сјећањима како свог III Г3, тако и свих осталих школараца и запослених у средњошколском центру.

На крају помена присутнима се кратко обратио и захвалио Ксенијин стриц др Драган Стајић. Истакао је да је посебно био осјетљив на њу, јер је одрастала без мајке, и како је имала велике планове да дође у Нови Сад код њега да студира.

Посмртна поворка креће у 15 часова испред капеле на Гвозду, а сахрана ће се обавити на Српско-православном гробљу у Невесињу.

Иза Ксеније су остали отац и старији брат.

Поменом погинулим устаницима и полагањем вијенаца данас су на Трусини обиљежене 83 године од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крста Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.

Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.

Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина и општинских борачких организација Невесиње и Берковићи, потомци и родбина невесињских устаника и чланови Равногорског покрета отаџбине Српске.

Свештеник Дејан Грчић рекао је да можемо бити поносни на наше претке који су бранили своје огњиште, истину и правду.

„Потомци ових јунака данас ће ове вриједности најбоље одбранити ако буду радили и стварали честито, поштено, чистих руку и чиста срца“, поручио је Грчић.

У име потомака невесињских устаника Радомир Ђерић је истако важност витешког дјела на Трусини од прије 83 године.

„Нама Србима је потребно понекад и више деценија да би исправили историјске неправде, али захваљујући оваквим скуповима ипак се сазнаје права истина о јунацима који су положили животе на бранику отаџбине“, истакао је Ђерић. Он је за поручника Крста Ђерића рекао да је прави примјер како су многи часни српски официри све до смрти остали вјерни војничкој заклетви и држави.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић истакао је важност историјској догађаја на Трусини указујући да је херојство устаника предвођених Крстом Ђерићем  спасило становништво од усташког покоља. Авдаловић је организаторима скупа и потомцима јунака поручио да истрају у његовању културе сјећања, изражавајући наду да ће дјело часног официра и његових сабораца још дуго година живјети у народу и остати трајно уписано у нашој историји.

Предсједник Општинске борачке организације Невесиње Синиша Шиповац нагласио је да је херцеговачка површ препуна споменика који свједоче о српском јунаштву, али и догађаја који опомињу колико су нас кроз историју скупо коштале идеолошке подјеле.

„Српски војник је у бој увијек кретао са часним намјерама, да заштити своје огњиште и своју слободу“, истакао је Шиповац.

Храбри невесињски устаници су под командом поручника Крста Ђерића 24. јуна 1941. године дочекали усташе на Трусини и водили борбе све до 6. јула. Убили су злогласног Павелићевог поглавника Мија Бабића и спасили српски живаљ од покоља. Ђерић је 24. марта 1942. године постао жртва комунистичког терора.

Захваљујући потомцима и људима добре воље надахнутих патриотизмом поред Споменика Краљу Петру Првом Ослободиоцу 2017. године је довршено и освјештано још једно спомен обиљежје које ће трајно свједочити о часном официру и српским јунацима.