Литургијским сабрањем, поменом српским јунацима од Косова до данас и пригодним културно-умјетничким програмом, у Биограду је уочи Мале Госпојине свечано обиљежен велики јубилеј – 152 године од доношења историјске одлуке за подизање чувене Невесињске пушке.

Свету архијерејску литургију и помен јунацима који су трасирали путеве слободе, истине и правде служио је Његово високо преосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, уз саслужење локалног свештенства. На овом светом мјесту, вјерни народ Биограда уздигао је молитве у знак сјећања на бесмртне витезове који су својом жртвом исписали завјет потомцима – да српски народ никада не може бити понижен.

Свечаном сабору присуствовали су бројни вјерници, потомци славних устаника, народни посланици, званичници Општине Невесиње и други гости.

Митрополит Димитрије: Наши витезови су пред Богом вјечно живи

Обраћајући се вјерницима митрополит Димитрије је нагласио да су материјално богатство и слава овога свијета пролазни, а да је једино људска душа бесмртна.

„То су знали наши преци, Свети Сава, Свети Василије и многи други. Знали су то и наши устаници који су се сабрали овдје у Биограду и одлучили да подигну устанак против Турске царевине. Знали су да је душа бесмртна и да за њу вриједи дати и свој живот. Устали су за образ, честитост и поштење, за дјецу своју, и зато су нам донијели слободу. Показали су да су народ Светог Саве – народ који има своје биће, свој идентитет и који вјерује Христу. Наши српски витезови су пред Богом вјечно живи“, поручио је митрополит.

Високопреосвећени владика је поучио вјерни народ да је у данашњим временима од пресудне важности како се односимо једни према другима.

„Важно је бити човјек, имати образ, поштење, част и достојанство, имати љубави и, прије свега, жртвовати се за ближње. Данас, када су људи материјално обезбијеђени много више него раније, једни другима можемо и морамо помоћи лијепим примјером, топлом ријечју, утјехом и временом које ћемо издвојити за своје ближње – да нам се повјере, кажу своју муку и своје страдање“, истакао је митрополит Димитрије.

Пјесма, гусле и трпеза љубави 

Након духовног дијела програма, уприличен је културно-умјетнички програм. Наступили су чланови гусларских друштава „Новица Гушић“ и „Невесињска пушка“: Ратко Паровић, Мирослав Самарџић, Милош Паровић, Сњежан Глоговац и Саша Спремо. Својим наступима свечаност су уљепшале и чланице Етно групе „Симонида“и КУД „Свети Димитрије“, изводећи традиционалне пјесме и игре.

У знак захвалности и поштовања, Војин Куљић је у име Црквеног одбора архијерејске сигније уручио митрополиту Димитрију.

За све учеснике и госте овог великог историјског сабора припремљена је традиционална трпеза љубави.

Историјска одлука на састанку код цркве у Биограду 1874. године

Код Биоградске цркве, у смирај љета, на Малу Госпојину 1874. године, куцало је једно срце у грудима херцеговачких главара. На том историјском састанку народних првака и невесињских Срба, сковано је челично јединство и заједничка заклетва: подићи ће се устанак и збацити ланци вишевјековне окупације моћног Османског царства!

Тада су на овом светом тлу стајали они чија имена и данас са страхопоштовањем изговарамо: Илија Стевановић и Ристо Гаћиновић из Лукавца, Јован Гутић, Мијајло Гутић и Симун Зечевић из Зовог Дола, Милош Кешељ са Студенаца, Продан Рупар са Трусине, Шурко Петковић из Будисавља, Трифко Грубачић из Раста, Петар Радовић, Анто Глоговац и Трифко Радовић из Братача, Јовица Ђоговић из Ријеке, Томо Станић из Сливаља, Трифко Бува из Колешка и Јован Савић из Крекова.

Мудри херцеговачки главари знали су да у борби за крст часни и слободу златну нису сами. Закључили су да је братска Црна Гора најближи и најпоузданији савезник, те да се њој треба обратити за братску руку и помоћ. Изабрана је делегација коју су чинили Јован Гутић, Симун Зечевић и Милош Кешељ. Њихов задатак био је да оду код црногорског књаза Николе, пренесу му општу вољу народа за устанак на прољеће и измоле помоћ у оружју и муницији, која би се тајно допремила преко Бањана.

Овај састанак код Биоградске цркве, са одлукама које су тада донесене, био је први, кључни корак и темељ на путу до пуцња Невесињске пушке.

Начелник oпштине Невесиње Миленко Авдаловић уприличио је данас пријем за припаднике Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Невесиње, како би им изразио захвалност за огромну пожртвованост, надљудске напоре и солидарност током великих пожара, који су претходних мјесеци захватили подручје наше општине.

Авдаловић је истакао да су добра организованост, координација, техничка и физичка способност јединице били пресудни у борби са великом ватреном стихијом, која је обухватила различите терене oпштине Невесиње.

„Захваљујем се сваком припаднику Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Невесиње на немјерљивом доприносу приликом гашења пожара и интервенцијама које су биле од огромног значаја, посебно у тренуцима када је било неопходно заштити људе, домаћинства и насељена мјеста“, рекао је Авдаловић.

Начелник се посебно захвалио Влади Републике Српске, Цивилној заштити, припадницима Оружаних снага БиХ, Хеликоптерском сервису РС и свима који су несебично помогли да Невесиње превазиђе тешке тренутке изазване великим пожарима. Он је нагласио да ће Oпштина Невесиње и у будућности настојати да ојача капацитете ватрогасне службе како би још више допринијели заштити грађана и њихове имовине.

Подсјећамо, невесињски ватрогасци су 34 дана узастопно били на терену, борећи се да заштите оно што је људима највриједније. Од ватре су одбрањене куће, штале, воћњаци, пчелињаци и остала имовина у 23 села.

У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је одржана промоција књиге „После Голог отока“, аутора Манојла Пиљевића.

Књига доноси потресну животну причу Манојла Пиљевића, човјека који се, након страдања и терора на Голом отоку, враћа у родни крај и покушава да изнова изгради свој живот.

Кроз његова искуства у различитим градовима, бројне послове, школовање и непрестану борбу са животним недаћама, прати се пут човјека који, упркос бројним препрекама, успијева да оствари свој сан и постане професор средње школе.

Ово дјело представља свједочанство о једном тешком времену, о страдању, истрајности и снази људског духа, али и о животу који се, упркос свему, наставља. Кроз личну причу аутора, књига отвара питања памћења, слободе и суочавања са прошлошћу.

О књизи су говорили проф. др Милован Братић, проф. др Горан Максимовић и мр Момчило Голијанин.

Проф. др Милован Братић истакао је да је његов ујак Манојло Пиљевић оставио написан, али необјављен рукопис о свом животу и страдању на Голом отоку. Братић је, уз стручну помоћ проф. др Горана Максимовића, рукопис приредио, довршио и припремио за објављивање, чиме је књига коначно угледала свјетлост дана.

„Књига је свједочанство о ујаковом животу, људима које је сретао и времену у којем је живио. Она ће неке људе постидјети, друге обрадовати, али ће сви бити захвални што је кроз ово аутобиографско дјело оставио живу истину о свом животу и времену у којем је живио“, поручио је Братић.

Проф. др Горан Максимовић нагласио је вишеструки значај ове књиге.

„Она је важна за културу сјећања српског народа, али и за књижевност, јер је можемо читати као аутобиографско дјело. Истовремено, она има значајну научно-историјску вриједност, јер доноси свједочанства о тешким и страдалним периодима наше прошлости. Књига доноси и драгоцјене историјске записе о судбини српског народа, али и о страдању других народа који су се на различите начине борили за слободу и право. Посебну вриједност имају историјске референце и свједочанства о ратним дешавањима, људским судбинама и времену у којем је аутор живио. Управо тај спој личног свједочанства, аутобиографског записа и историјске грађе даје књизи посебну документарну вриједност“, рекао је Максимовић.

Мр Момчило Голијанин оцијенио је да књига Манојла Пиљевића представља значајан допринос сагледавању историјских прилика и страдања српског народа. Посебно је истакао њен језик и стил, наводећи да је писана течним херцеговачким говором, сликовито и приступачно, што је чини блиском широком кругу читалаца.

Промоцију је модерирао Александар Вуковић.