Светом архијерејском литургијом и славским обредима данас је у Невесињу обиљежен Спасовдан - крсна слава Општине и Саборног храма.

Свету литургију у Храму Вазнесења Господњег служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење црквених великодостојника из цијеле Херцеговине.

Славским свечаностима присуствовали су представници локалне власти, борачких организација, јавних институција, предузећа, гости из херцеговачких општина и грађани Невесиња.

Након богослужења традиционална свечана литија прошла је градским улицама. Ломљење славског колача и славски обред обављени су у порти Саборног храма.

Присутним грађанима се обратио владика Димитрије.

„ Ми се данас сјећамо историјског догађаја, вазнесења Христовог, а данашња литургија на којој љубимо једни друге и прије свега Господа је слика тог вазнесења. Љубав је основ вјере и треба да ширимо љубав једни према другима и према Господу“ - нагласио је владика Димитрије.

Грађанима Невесиња честитку је упутио и начелник општине Миленко Авдаловић.

„Дај Боже да нам данашњи празник буде на здравље, спасење и радост, а даће Бог да буде и родна година, да живимо у миру и љубави, да чувамо једни друге као и наш град“, рекао је Авдаловић.

Припремљен је и културно-умјетнички програм у којем су учествовали чланови КУД-а Невесиње и етно групе Симонида и Свети Димитрије.

Спасовдан као крсну славу прослављају још и Бања Лука, Источно Ново Сарајево и Град Београд.

Радници Јавног предузећа „Комус“ потрудили су се да крсну славу Невесиња и Саборног храма дочекамо у лијепо уређеним улицама и трговима.

Раније започету акцију садње цвијећа на јавним површинама проширили су постављањем нових декоративних елемената и жардињера.

За свој труд су добили и подршку суграђана. Временске прилике им никако не иду на руку, али су ипак успјели да уљепшају слику града.

Током маја мјесеца у Невесињу је само осам дана протекло без падавина, што одавно није забиљежено у мјесту које је још у бившој Југославији било познато по великом броју сунчаних дана. „Нигдје тако ведрог неба и чистог ваздуха, као у Невесињу“, била је узречица још из времена Аустроугарске. И температура у мају је била неколико степени испод вишегодишњег просјека што је било довољно за слику суморног прољећа.

Према подацима са метеоролошке мјерне станице на Килавцима, укупна количина падавина за мај је износила 237 литара по метру квадратном што јесте изнад вишегодишњег просјека, али с обзиром су била 23 кишна дана и није превелика количина.

Од почетка године пало је 794 литра што је у границама просјека. Не тако давно, 2013. године за првих пет мјесеци пало је чак 1513 литара воденог талога.

Метеоролози у Хрватској минули мјесец су означили као најхладнији у посљедњих 30 година и најкишнији у посљедњих 60 година.

Најновији прогностички модели наговјештавају крај суморног времена. Већ од петка можемо очекивати више сунца уз нагли скок дневних температура. Средњорочне прогнозе говоре да ће друга половина јуна протећи уз вријеме какво и приличи за почетак љета.