У Невесињу је синоћ основано Удружење добровољних давалаца крви општине Невесиње, а за првог предсједника Удружења једногласно је изабран дугогодишњи давалац Драган Стајић, који је крв даровао 53 пута.

Изабран је и Управни одбор који броји девет чланова: Слободан Пиљевић, Срђан Стајић, Миодраг Даковић, Жељко Окука, Дражен Зуровац, Сергеј Тодоровић, Анђелко Граховац, Синиша Граховац и Милан Ковачевић. 

Предсједник Драган Стајић истакао је да ће се трудити да оправда указано повјерење и да ће настојати да да свој допринос, како би ово новоосновано Удружење окупило што више нових добровољних давалаца крви.

Члан Управног одбора Срђан Стајић нагласио је да се око ове идеје окупила група људи који добровољно дарују крв с циљем да ово Удружење буде посредник између давалаца, пацијената и Трансфузиолошке службе, како би се што адекватније одговорило на захтјеве свих оних којима је крв неопходна.

- Драго ми је да смо заједничким снагама успјели да изаберемо руководство овог Удружења, да кренемо са реализацијом многих акктивности и да у сарадњи са другим удружењима и центрима допринесемо у рјешавању више питања у вези са давалаштвом крви –додао је Стајић.

Доктор Максим Брењо захвалио се свима који су својим присуством подржали оснивање Удружења, додајући да није било лако направити почетни корак и реализовати ову идеју.

- Свако предузеће требало би да формира Актив добровољних давалаца крви како би се помогао и олакшао рад Удружења – рекао је Брењо.

Међу присутнима су били Фатима Рамовић и Мишо Килибарда који су проглашени почасним члановима Скупштине, јер су дали немјерљив допринос када је у питању добровољно давалаштво крви У Невесињу.

Фатима Рамовић крв је даровала 104 пута и носилац је општинског признања – Плакете „Свети Димитрије“, док је Мишо Килибарда 92 пута био добровољни давалац најдрагоцјеније течности.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ

У оквиру кампање „Хероји Републике Српске“ и пројекта „Култура сјећања-свједок истине“ синоћ је у Кино сали у Невесињу приказан документарни филм „Битка за одбрану Херцеговине“, аутора новинара Небојше Колака. Пројекцију филма организовало је Удружење "Насљеђе".

„Битка за одбрану Херцеговине“ је прича о чувеној првој Митровданској офанзиви, када је хрватско-муслиманска војска напала српске положаје код Невесиња 8. новембра 1992. године.

Колак, кроз свједочанства учесника – војника и официра Војске РС, филмски документује ратна збивања, када су тек формиране јединице Херцеговачког корпуса јунаштвом и пожртвованошћу успјеле да осујете стратешке планове регуларне војске Републике Хрватске, ХВО и Армије БиХ о војном посједању простора источне Херцеговине. Улог је био велики, али су успјели да задрже своје положаје и спријече агресора да пробије линију фронта.

Посебан значај ове битке је у томе што је цијело Невесиње устало за одбрану свог града, огњишта и породица. Дирљива су свједочанства невесињских бораца о дјеци и старцима који су са пјесмом хрлили на фронт да преузму пушке својих рањених очева и синова, женама које су слале помоћ борцима у храни и одјећи, љекарима који су низали непроспаване ноћи збрињавајући рањенике…

У оквиру кампање „Хероји Републике Српске“ и пројекта „Култура сјећања-свједок истине“, а у организацији Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“, у уторак 7. новембра у Градској галерији биће приређена изложба фотографија из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Припадници Оклопног батаљона славне Невесињске бригаде окупили су се данас да одају почаст погинулим и умрлим саборцима и евоцирају успомене из протеклог отаџбинског рата.

Највећи дио јединице чинили су голобради младићи из Невесиња и Мостара који су у више наврата показали несвакидашње јунаштво. Нажалост, више од двадесет је том приликом изгубило живот.

Бивши „Оклопници“  присуствовали су светој литургији у Храму Вазнесења Господњег и помену погинулим саборцима. Након тога положили су  цвијеће на Централо спомен обиљежје бораца Херцеговине на Гвозду и упалити свијеће у Спомен соби. Дружење су наставили у ресторану „Буквица“.

Припадници Оклопног батаљона традиционално се окупљају уочи Митровдана, најупечатљивијег датума из протеклог рата, дана страдања, али и симбола велике побједе.