Послије осам година од почетка обнове порушеног Саборног храма у Мостару, стављен је посљедњи камен у централној куполи, чиме је означен крај грађевинских радова. За мајсторе нема предаха, па би ускоро требало да стигне дрвена грађа, како би прије зиме био постављен и кров.

У грађевинском смислу, цркви је враћен изглед из 1873. године. Током градње, уграђене су минималне измјене у смислу сеизмичких утицаја, али се пазило да се не наруше прописи који регулишу обнову културно-историјских и вјерских објеката. 

"У том смислу нисмо примјењивали нове материјала, само смо урадили челична вертикална и хоризонтална ојачања", изјавио је главни надзорни инжењер Драган Брњош.

Упоредо са обновом саборне цркве Свете Тројице, кажу из парохије мостарске, обнавља се и заједница мостарских и Срба из долине Неретве. Први кораци начињени су 2000. године.

"До данас смо, најсликовитије речено, урадили то зидање, те грубе грађевинске радове, те занатске, фине радове, у сликовитом смислу, треба урадити у сваком облику, економском, привредном, културном, политичком", навео је парох мостарски Радивоје Круљ.

У Мостару живи око пет хиљада Срба. Данило Савић, повратник, на обнови храма ради од почетка. Част му је,каже, што је дио себе уградио у један од симбола Мостара.

"Како да не, знају то сви овдје, ко год је радио. Свакоме је била част и значиће пуно", каже Савић.

"Хтјели смо да се назиђујемо у сваком смислу, и да расте и обнавља се наша заједница", додао је Круљ.

Више од осамдесет одсто утрошеног новца, обезбиједили су Република Српска и Србија. Наставак радова зависиће од прилива новца и материјалних донација. 

"Очекујемо сада, пошто је ово централна купола, сама динамика захтијева да кренемо од ње, можда наредног мјесеца, да ставимо отворе на централну куполу и да се полако спуштамо према доњим котама", истакао је Брњош.

Донатори су обезбиједили дио бакарног крова, допремљено је седам крстова, дар Рудника и термоелектране Угљевик. За надзор пројекта и конзерваторску обнову Саборне цркве у Мостару, задужени су заводи за заштиту споменика ФбиХ и Републике Српске.

РТРС

Његова светост патријарх српски Иринеј рукоположио је и увео у архипастирски трон новоизабраног владику захумско-херцеговачког и приморског Димитрија Рађеновића.

Свету архијерејску литургију, са чином хиротоније и устоличења, у саборном храму Светог преображења Господњег служио је патријарх Иринеј, уз саслужење митрополита и епископа, свештенства и монаштва Српске православне цркве, а у присуству великог броја вјерника из Требиње и Херцеговине, који су до краја испунили унутрашњост и порту саборног храма.

Свечаности рукоположења и увођења у трон новог епископа захумско-херцеговачког и приморског присуствовали су предсједник Републике Српске Милорад  Додик, премијерка Жељка Цвијановић, директор Секретаријата за вјере у Влади РС Драган Давидовић, градоначелник Требиња Лука Петровић, бројне званице из јавног живота регије, Републике Српске и Србије.

У свечаној бесједи након примања епископског жезла, владика Димитрије је казао да линија која одваја добро и зло не пролази границама држава нити између класа, политички партија, ни линијом наших овдашњих разграничења и разлика – већ кроз свако људско срце.

„Зато се ја данас молим Господу да не стану унутрашње границе у нама, да побиједи добро и да будемо препознати као миротворци, отворени за сталну сарадњу и дијалог, као носеће стубове мира и развоја на ових просторима“, поручио је епископ Димитрије.

Он је подсјетио да је земља захумско-херцеговачка крштена још за вријеме светих апостола Петра и Павла а епархија успостављена још прије 800 година, да је историја ове земље у знаку крста, страдања и васкрсавања, али је била и расадник слободарских идеја, друштвеног и културног препорода, великана бритког ума Дучића, Шантића, Богишића, браће Ћоровића…

„Херцеговина и данас, са својим особеним географским положајем, са богатством карактера људи који у њој живе или долазе, иако мала по величини – надамо се, може бити један од покретача свеопштег препорода…Колико је у мојој моћи, пажњу ћу посветити образовању младих људи и дјеце, поштујући њихову богомдану слободу и интегритет, знајући да су они једини прави и достојни насљедници непрекинуте историјске линије ових простора и нашег опстанка и битовања, које је постојано једино ако је утврђено – и на вјери и на знању“, поручио је владика Димитрије.

Он је додао да ће „његовати и Херцеговцима урођену саборност, бринути се о старима и немоћнима, позиваћуји све на солидарност, социјалну одговорност, истинску бригу једних о другима“.

„Ова ће одговорност за ближње, надам се, водити заједници у којој ће честитост, марљивост и поштење бити цијењени и довољни за живот достојан човјека. Конретан човјек који живи поред нас и његово добро  – биће мој једини мотив за друштвену ангажованост, како је то уосталом било и до сада, у вријеме мојих непосредних и вољених претходника – наших заједничких отаца, учитеља и препородитеља ове епископије владика Атанасија и Григорија“, истакао је новоустоличени епископ захумско-херцеговачки и приморски.

РАДИО ТРЕБИЊЕ

Лијепом септембарском времену дефинитивно долази крај и већ сљедеће седмице Европу ће захватити талас хладног ваздуха са Арктика, када ће пасти температуре.

У ноћи између понедјељка и уторка температура ће у Невесињу пасти  испод 7 степени Целзијуса.

Како јавља метео портал "Severе Weather Europe", идуће седмице са сјевера ће над нашим континентом доћи до снажног продора ваздушне масе с Арктика који ће се проширити над великим дијелом Европе. Натпросјечно високим температурама доћи ће крај након двају продора хладноће са сјевера, преноси Index.hr.

Први и слабији продор хладног ваздуха стиже овог викенда, а други, интензивнији продор требало би да се догоди у понедјељак или уторак, при чему ће маса врло хладног ваздуха допријети све до јужног Медитерана, па чак и сјевера Африке, наводи се.

Тренутна метеоролошка ситуација над Европом почеће да се мијења у петак, кад ће се хладни арктички ваздух почети да се пробија над сјевером и западом континента.

Хладан ваздух шириће се иза хладног фронта с Атлантика према централној Европи, док ће се топли ваздух помјерати на крајњи сјевер, према Скандинавији и сјевероистоку.

Над Атлантиком ће се ускоро формирати нови талас хладног ваздуха, а тада ће се створити "канал" према сјеверу који ће омогућити снажан продор арктичког ваздуха према континенталној Европи.

До уторка ће се талас хладног ваздуха развити над континентом, па ће се тако арктички фронт проширити преко средње Европе до Балкана и Медитерана, наводи "Severе Weather Europe".

Због тог таласа доћи ће до драстичног пада температуре.