Министарка просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић рекла је за РТРС да школски часови у скорије вријеме неће бити продужени, односно враћени на трајање од 45 минута.

- С обзиром на неповољну епидемиолошку ситуацију, у скорије веријеме неће доћи до обједињавања одјељења, односно продужења трајања часова - рекла је Тривићева.

Она је истакла да су забрињавајући подаци о броју заражених у Српској, те апеловала на грађане да поштују мјере како би се спријечило ширење вируса корона.

Када је ријеч о ђачким екскурзијама, Тривићева је навела да је још увијек потпуно неизвјесно извођење екскурзија и да то зависи од препорука Института за јавно здравство Републике Српске, односно од епидемиолошке ситуације.

Тривићева је рекла да су туристичке агенције провеле анкету међу ученицима о томе да ли су заинтересовани за организовање алтернативних могућности за одлазак на екскурзију у Републици Српској.

Навела је да је 213 ученика трећих разреда средњих школа заинтересовано, али да су такве екскурзије могуће само у априли у мају и то уколико Институт одобри.

Када је ријеч о основцима, односно ученицима осмих разреда, око 1.000 њих заинтересовано је за организовање екскурзије у Републици Српској.

Тривићева је истакла да ће, како је речено из туристичких организација, свим родитељима који то желе бити враћен новац у складу са законским прописима.

Директор Републичког педагошког завода Републике Српске Предраг Дамјановић рекао је да су Завод и Министарство просвјете, без обзира на околности изазване пандемијом, провели измјене у образовању, предвиђене Акционим планом који је усвојила Влада 2019. године.

Глас Српске

Широм свијета данас се обиљежава Међународни дан жена, као дио борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.

Дан жена је први пут обиљежен 28. фебруара 1909. године у САД декларацијом коју је донијела Социјалистичка партија Америке.

Идеја за обиљежавањем Међународног дана жена појавила се почетком 20. вијека у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших услова рада.

Жене запослене у индустрији одјеће и текстила јавно су протестовале први пут 8. марта 1857. године у Њујорку због лоших услова рада и ниских плата.

Демонстрације је растјерала полиција, а жене су два мјесеца касније основале синдикат.

Осмомартовски протести постали су наредних година традиција, а најмасовнији су били 1908. године када је 15.000 жена марширало улицама Њујорка тражећи краће радно вријеме, боље плате и право гласа.

Прва међународна женска конференција била је одржана 1910. године у Копенхагену у организацији Социјалистичке интернационале, када је установљен Међународни дан жена, на приједлог Кларе Цеткин, која је била члан Њемачке социјалистичке партије.

Наредне године Међународни дан жена обиљежен је у Аустрији, Данској, Њемачкој и Швајцарској.

Демонстрације поводом Међународног дана жена у Русији биле су први стадијум руске револуције.

Након Октобарске револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Владимира Илича Лењина да 8. март постане државни празник и током совјетског раздобља користио се за обиљежавање "херојства радница".

Међутим, у многим комунистичким државама тај празник је изгубио своју идеолошку основу и постао је прилика мушкарцима да искажу љубав и поштовање према женама.

УН су 1975. године, која је била проглашена Међународном годином жене, званично почеле да обиљежавају овај празник под називом Међународни дан жена.

Двије године касније Генерална скупштина УН је резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира.