Region
Широм свијета данас се обиљежава Међународни дан жена, као дио борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Дан жена је први пут обиљежен 28. фебруара 1909. године у САД декларацијом коју је донијела Социјалистичка партија Америке.
Идеја за обиљежавањем Међународног дана жена појавила се почетком 20. вијека у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших услова рада.
Жене запослене у индустрији одјеће и текстила јавно су протестовале први пут 8. марта 1857. године у Њујорку због лоших услова рада и ниских плата.
Демонстрације је растјерала полиција, а жене су два мјесеца касније основале синдикат.
Осмомартовски протести постали су наредних година традиција, а најмасовнији су били 1908. године када је 15.000 жена марширало улицама Њујорка тражећи краће радно вријеме, боље плате и право гласа.
Прва међународна женска конференција била је одржана 1910. године у Копенхагену у организацији Социјалистичке интернационале, када је установљен Међународни дан жена, на приједлог Кларе Цеткин, која је била члан Њемачке социјалистичке партије.
Наредне године Међународни дан жена обиљежен је у Аустрији, Данској, Њемачкој и Швајцарској.
Демонстрације поводом Међународног дана жена у Русији биле су први стадијум руске револуције.
Након Октобарске револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Владимира Илича Лењина да 8. март постане државни празник и током совјетског раздобља користио се за обиљежавање "херојства радница".
Међутим, у многим комунистичким државама тај празник је изгубио своју идеолошку основу и постао је прилика мушкарцима да искажу љубав и поштовање према женама.
УН су 1975. године, која је била проглашена Међународном годином жене, званично почеле да обиљежавају овај празник под називом Међународни дан жена.
Двије године касније Генерална скупштина УН је резолуцијом прогласила 8. март Даном женских права и међународног мира.
Владика Григорије је истакао да је епископ Атанасије био строг и неустрашив човјек, колосалног ума и огромног знања, који је увијек остао дијете џиновског срца и да је био оличење смирења.
Он је подсјетио да је епископ Атанасије био вриједан и неуморан, учитељске строгости, само понекад радостан и духовит у овом суровом свијету и да је његова личност указивала на то како изгледа људска доброта.
Владика Григорије је истакао да је владика Атанасије разумио муку сирочади, помагао војницима којима је постао саборац, подсјетивши на крштавање народа у Херцеговини, када је ријека Требишњица "постала велика крстионица".
- Од тебе не знамо бољег сијача Божије ријечи који је ишао стопама и путем бесмртника - рекао је владика Григорије.
Он је нагласио да владика Атанасије, као ни упокојени митрополит црногорско-приморски Амфилохије, није плашио земаљских моћника, него су се они плашили њега, додајући да је епископ Атанасије свим срцем био за оне који су обесправљени.
Епископ Димитрије је нагласио да је владика Атанасије око себе "окупљао људе који би убрзо заличили на њега, као што су епископ диселдорфски и све Њемачке Григорије, западноамерички Максим и остала тврдошка сабраћа која поштује и воли свог заједничког духовног оца и учитеља владику Атанасија".
Он је захвалио свима који су дошли да данас испрате владику Атанасија, као и многобројним људима који нису могли доћи, а који су га вољели.
Један од највећих православних теолога данашњице, духовни отац, пастир и учитељ православне Херцеговине, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије сахрањен је данас у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош.
Тиме је испуњена давнашња жеља владике Атанасија да почива у страдалној и светој светосавској и световасилијевској земљи.
Посмртни остаци владике Атанасија испратило је, у молитвеној литији, више хиљада грађана Требиња, Херцеговине и Републике Српске и бројно свештенство и монаштво – на челу са Његовим високим преосвештенством митрополитом дабробосанским Хризостомом, изаслаником Његове светости патријарха српског Порфирија, који је због епидемилошке изолације био спријечен да дође.
Међу архијерејима су били и епископи жички Јустин, дизелдорфски и све Њемачке Григорије, будимљанско-никшићки и администратор Митроплије црногорско-приморске Јоаникије, западноамаерички Максим, као и епископи нишки Арсеније, буеносајерески и јужноцентралноамерички Кирил, диоклијски Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Сахрани блаженопочившег владике Атанасија, поред осталих, присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, министри у Влади РС и Црне Горе, црногорски премијер Здравко Кривокапић, директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, принц Филип и принцеза Даница Карађорђвеић, градоначелници Требиња и Херцег Новог Мирко Ћурић и Стеван Катић, те начелници источнохерцеговачких општина.
Опраштајући се од упокојеног владике Атанасија у гробљу манастира Тврдош, епископ будимљанско-никшички и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије је казао да се владика Атанасије настанио у наручју Божијем - још за живота.
„Плаче народ, плаче Херцеговина, има и кога жалити, али истовремено, осјећамо и понос и велико окрепљење што смо имали њега таквог међу нама и што га имамо за будућа покољења и за вјечност“, истакао је владика Јоаникије.
Он је истакао да је владика Атанасије по свему био посебан и нарочит, али близак свима, а његова ријеч оштра и истинита, али пуна љубави.
„Носио је дух свога духовног оца Јустина ћелијског и светог Николаја. Надамо се да се и он њима придружује и да се придружује своме сабрату Амфилохију са којим је био нераздвојан“, рекао је владика Јоаникије.
Он је нагласио да је епископ Атанасије од свог народа тражио само да буду људи Божији и да буду слободни.
Радио Требиње