Region
- Браћо архијереји, свештеници, монаси и монахиње, верни народе светосавске Херцеговине и сви ви, браћо и сестре са разних српских страна: од Косова до Јадовна, од Солуна до Будима, гдје год српских тића има, пристигли у Требиње и манастир Тврдош, да испратите нашег оца и владику Атанасија на пут из смрти у живот. У живот вјечни! - навео је патријарх Порфирије.
Патријарх српски је нагласио да је небројено више оних који су у духу са њима и тугују што не могу посљедњи благослов да приме и посљедњи цјелив да дају.
Патријарх Порфирије је поручио да је међу њима и он, "некада млађани и неуки, а владика би рекао незнавени студент прве године теологије".
- Али - његов студент, чиме се бескрајно поносим, и срце ми је пуно када то изговорим или помислим, а верујем и многима владикама, свештеницима, монасима, који су били његови студенти, који су га тих давних година слушали на факултету, на јавним предавањима у Београду, а и они који као мирјани служе Цркви, а недељом и празником су хрлили у манастир Ваведење, где је он, заједно са дивним професорима, нашим оцима Амфилохијем и Иринејем служио и на земљи нам отварао двери Царства небеског - навео је патријарх Порфирије.
Према његовим ријечима, имајући увијек у срцу Христа васкрслог, владика Атанасије је чинио да они свети оци и учитељи Цркве из апостолског и потоњих времена о којима је предавао, буду некакви научни или литерарни, чак ни богословски узори, него да буду дио њихових живота, да уз њега буду са њима, не само на предавањима, него готово увијек.
- И уз скромне, више монашке него студентске обеде које је благосиљао и редовно делио са нама у трпезарији старе зграде Богословског факултета на Косанчићевом венцу и када смо се први пут пењали за њим уз Велебит да се над безданом Шарановом јамом молимо за мученике тамо бачене и да молимо њих да се моле за нас - написао је патријатрх Порфирије.
Он је додао да су исто тако су оци и апостол Павле били њихови сапутници када им је отац Атанасије Павловим путем откривао православље, манастире и српство Далмације, када су са њим, "из свег гласа пјевали "Христос воскресе" у Јасеновцу".
- Исто тако и широм Косова и Метохије који су наше свенародно распеће и свенародно наше васкрсење и када смо први пут са њим крочили на Свету Гору Атонску да бисмо срели подвижнике и свете старце, чак и када смо са њим играли фудбал у престоном Београду, испод Калемегдана, месту које је освештано жртвом Доната и Фортуната, Ермила и Стратоника, ђакона Авакума и игумана Пајсија, јасеновачких мученика који су ношени Савом стигли под древне зидине, али и хиљадама које је крвави комунистички терор прибројао светима мученицима, у престоници српства, али и на другим мјестима - навео је патријарх Порфирије.
Он је навео да је међу њима и рођени стриц владике Атанасија, свештеник Милош Јевтић који је на Свету Петку 1944. године убијен са хиљадама невиних Мачвана и Поцераца на савском мосту у Шапцу.
- Ви Херцеговци, децо Светог Саве, то знате боље од свих нас шта је у несрећном рату значио и чинио владика за нашу Отаџбину. Знају то, не мање и косовско-метохијски Срби, а знамо и сви ми. Његово тијело данас полажемо у
херцеговачку земљу коју је толико заволио - поручио је патријарх Порфирије.
Он је додао да владика Атанасије једнако припада "свим нашим крајевима, а пре свега родној Тамнави, селу Брдарица, као и целом шабачко-ваљевском крају који нам је подарио и у којем су се прославили у Господу велики светитељи Ава Јустин и Владика Николај".
Патријарх Порфирије је истакао да они, заједно са владиком Милутином, који је такође из тог краја, чекају данас, на вратима бесмртоности достојног настављача.
- Тамо га чека и владика Амфилохије, са ким је друговао, од младих богословских и монашких година; а био сатрудник и сарадник на Богословском факултету и у владичанским годинама које су уследиле. Ту, на вратима раја, дубоко верујем,
чекају га и наши патријарси Павле и Иринеј, и сви свети српски архиепископи и патријарси - написао је патријарх Порфирије.
Он је додао да не може да изостави "једну капиталну чињеницу којом Српска Црква, српска култура, српски народ треба да се поносе, а владика Атанасије је уз поменуте свете Јустина и Николаја, најплоднији и вероватно у свету
најпризнатији и најпознатији српски богословски и научни писац".
- Ових дана и дугом времену које предстоји његово дело ће, као и дела светог Јустина и светог Николаја, бити тумачено, проучавано, умножавано, али што је најважније његово дело и његове молитве за нас пред престолом Оца
Небеског, приводиће Србе Цркви Христовој у вековима док нас буде, а биће нас док сљедећи владику Атанасија слиједимо Светог Саву, Светог Лазара косовско-метохијског и све свете из рода нашега - нагласио је патријарх Порфирије.
Он је навео да данас сви заједно могу да посвједоче ријечима апостола Павла - "владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио, вјеру си одржао".
- Сада те чека вијенац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије - поручио је на крају патријарх Порфирије, саопштено је из Српске православне цркве.
Гост емисије Професионалци Радио-телевизије Србије био је Невесињац, генерал Светко Ковач, предсједник Скупштине Удружења Невесињаца у Београду.
Серијал је посвећен људима различитих професија који су остварили изузетне резултате у свом послу и поставили стандарде у својој професији.
Светко Ковач је највише војне школе завршио са одличним успјехом. Први у рангу био је у Војној академији КОВ, Школи безбедности и Школи националне одбране.
Служио је у оклопној бригади и на такмичењу тенковских посада ЈНА 1975. освојио је прво место. Прекомандован је у гарду 1976, а у војну службу безбједности 1980. године.
Био је директор Војнобезбједносне агенције од 2004. до 2014. и члан Колегијума министра одбране и Савјета за националну безбједност. Добитник је више одликовања међу којима и Орден заслуга за народ.
Аутор је и коаутор више књига – Енигма и рат у Југославији, Војне службе безбедности у Србији, Случај Ранковић из архива КОС-а, Официр са пет досијеа. Написао је сценарио за серијале Тане службе Србије и Јованка Броз и тајне службе.
Аутор емисије : Драган Станојевић
ЛИНК: https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/4276720/general-svetko-kovac---direktor-vba---2014.html
У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом упокојења умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, саопштено је из Савеза општина и града источне Херцеговине.
Дани жалости биће сутра и у суботу, 6. марта.
"Цијела Херцеговина тугује јер је након скоро три деценије изгубила духовног пастира који нас је неизмјерно волио и чувао. Хвала му што је с Херцеговцима био у најтежим временима, тјешио и храбрио, бринуо и окрепљивао, с народом дијелио радост и тугу", наводи се у саопштењу.
Током дводневне жалости на свим институцијама и установама заставе ће бити на пола копља, а културне манифестације ће бити прилагођене дану жалости.
Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије преминуо је вечерас у Болници Требиње у коју је примљен крајем фебруара након што је тестиран на присуство вируса корона и испољио извјесне симптоме болести.
СРНА
Од посљедица вируса корона вечерас се у требињској Болници упокојио умировљени епископ захумско- херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић. Његово здравствено стање погоршало се прије неколико дана, а у болници се лијечио од 17. фебруара. У Херцеговини је оставио неизбрисив траг. Биће сахрањен у манастиру Тврдош, а вријеме сахране биће накнадно саопштено.
Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године.
Завршио је богословију у Београду 1958. године, у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем.
По завршетку богословије уписао је Богословски факултет у Београду, али је позван на одслужење двогодишњег војног рока у Подгорици и на Космету. По повратку из војске замонашио се у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године. Затим је, као сабрат манастира Троноше код Лознице, наставио и завршио студије на Богословском факултету у Београду у јуну 1963. године, наведено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
За вријеме студија рукоположен је у чин јерођакона на Богојављење 1961. године, а на Успење Пресвете Богородице у свештенички чин.
У фебруару 1964. године одлази на Теолошку академију на Халку (Турска), гдје је остао до јуна исте године. Због тамошњих тешких политичких прилика прешао је у љето исте године на Теолошки факултет у Атини. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему "Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом".
Послије тога остао је у Атини још годину дана, настављајући богословски рад углавном на изучавању Светих Отаца Цркве.
За вријеме четворогодишњег боравка у Атини, служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви. У јесен 1968. прешао је у Париз на Богословски институт Светог Сергија, ради продужетка даљих богословских студија и изучавања француског језика. Послије проведене једне године изабран је за професора на Институту.
За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске, а живио је у дому студената Института Светог Сергија. Током љета посјећивао је Свету земљу, Србију и Грчку.
Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко вријеме Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980-1981. и 1990-1991. године.
У том периоду рада на Факултету, објавио је око двије стотине научних радова. Тада почиње да излази његово дјело "Патрологија".
Доласком у Београд, брзо се укључио у културна кретања престонице, активним учешћем на бројним трибинама, гдје је својим отвореним иступањима, одличним познавањем теолошке и филозофске мисли, те својственом му ерудицијом и свестраношћу, задобио велике симпатије и подршку, нарочито омладине, у бројним дијалозима са апологетима марксизма и материјализма. Позната су и његова реаговања у штампи (посебно у листу Православље, гдје је сматран за једно од првих пера), наводи се на сајту Епархије.
Истовремено, са професорским дужностима учествовао је и у буђењу успаване светосавске и косовске свијести, подсјећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама. Учествујући својим прилозима у прикупљању докумената и свједочанстава о новомучеништву, завјетовао их је будућим и садашњим генерацијама као документ времена и на тај начин враћао дуг пострадалим Србима и својој Цркви.
Такође, многобројне младе људе је својим примјером надахнуо и упутио на изучавање богословља и подстакао на ступање у свештенички и монашки чин... Својим пастирско-еклисијалним дјеловањем допринио је измирењу и превазилажењу раскола, а нарочито тзв. Америчког раскола, наводи се на сајту Епархије.
Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког.
Током рата, помагао је народ, војску, сирочад, избјеглице, рањенике... обнављајући православну вјеру у Херцеговини крштавајући, причешћујући и просвећујући народ. Покренуо је и епархијски часопис "Видослов".
За првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи изабран је 1994. године.
Усљед тешке повреде вратних пршљенова 1998. године, замолио је Сабор епископа за разрјешење од архипастирских дужности. На септембарском засједању 1999. усвојена је оставка и на његово мјесто изабран је епископ Григорије.
Владика Атанасије остао је у манастиру Тврдош крај Требиња. Послије тога, доста времена проводи на Косову и Метохији, нарочито од доласка НАТО трупа 1999. године, помажући тамошњем епископу и страдалном народу.
Током 2001-2002. године провео је осам мјесеци у Јерусалиму изучавајући јеврејски језик ради превода Светог писма Старог завјета на српски и упознавајући боље Свету земљу, као и служећи у Јерусалимској патријаршији.
По повратку из Јерусалима, Сабор га је послао као испомоћ обољелом епископу Жичком Стефану од јуна 2002. до маја 2003. године.
По повратку из Жиче, радио је у Манастиру Тврдош превод Светог Писма са јеврејског и грчког, повремено писао текстове или држао предавања. За вријеме погрома Срба на Космету 2004. године био је свих тих дана присутан са страдалним народом, свештенством и монаштвом...
Епископ Атанасије је посебно као јеромонах био учесник многих домаћих и међународних научних скупова из области црквене историје, теологије, филозофије и хришћанске културе. Истовремено је сарађивао у многим црквеним и световним публикацијама код нас и у иностранству.
Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и бесједа на више свјетских језика. Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика.
Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља.
Литерарни теолошко-филозофски радови и иступања епископа Атанасија добила су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије. Објавио је више десетина књига.