Nevesinje
Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ данас је организовало акцију добровољног давања крви у болничкој служби Завода за трансфузијску медицину Републике Српске.
Чланови овог Удружења кажу да драгоцјену течност у миру дају свјесни потребе за хуманошћу, као што су њихови очеви у рату то чинили борећи се за слободу и отаџбину. Наглашавају да њихова акција полако прелази у традицију и да је везана за датум формирања Удружења.
Основна мисија „Насљеђа“ је побољшање положаја дјеце и породица погинулих бораца и његовање лика и дјела хероја који су уградили животе у темеље Републике Српске, али Удружење повремено проводи и социјалне, хуманитарне и културне активности.
Доктор Максим Брењо, специјалиста трансфузиолог, подјећа да је ово друга овогодишња акција добровољног давања крви организована у невесињској болници. Наглашава да хумани људи у Невесињу честим акцијама увијек одржавају залихе крви на потребном нивоу.
Прошле године у невесињској Болници проведено је 15 хуманих акција у којима су учествовала предузећа, установе , организације и удружења.
Невесињска полиција је синоћ на магистралном путу Гацко – Невесиње пронашла путничко возило „ауди А6“ у којем је извршеним претресом пронађено и уз потврду о привременом одузимању предмета, одузето 7.490 паклица цигарета различитих врста.
На основу оперативног рада, полицијски службеници су стекли основ сумње да су се лица иницијала М.З. и В.М. која су возила пронађено возило упутила према Гацку у путничком возилу „мерцедес“ које је заустављено у мјесту Наданићи.
⌐ Након комплетирања предмета Окружном јавном тужилаштву у Требињу биће достављен извјештај о почињеном кривичном дјелу „Недозвољена трговина“ против лица иницијала М.З. и В.М. – саопштено је из Полицијске управе Требиње.
У 2018. години Полицијска станица Невесиње укупно је одузела 21.480 паклица цигарета различитих врста.
Четрнаеста редовна сједница Скупштине општине Невесиње одржаће се у сриједу, 7. фебруара, а на предложеном дневном реду налази се 21 тачка.
Одборници би требало да разријеше вршиоце дужности и именују начелнике општинских одјељења и секретара Општинског парламента. На дневном реду сједнице су програми рада и пословања јавних установа чији је оснивач општина Невесиње за 2018. годину, те извјештаји инспекцијских служби и комуналне полиције за прошлу годину. Пред одборницима ће се наћи Информација о санацији локалних путева и улица и Програм рада Штаба цивилне заштите.
На наредној сједници Општинског парламента одборници би требало да утврде начин реализације Одлуке Владе РС о расподјели неперспективних локација и осталих некретнина које су служиле за потребе система одбране. Расправљаће се и о употреби симбола општине Невесиње и суфинансирању политичких странака заступљених у локалној скупштини.
Одборници ће се изјаснити и о неколико приједлога одлука о продаји неизграђеног грађевинског земљишта у државној својини.
Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 17. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.
Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих, присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.
Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта. Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је 18. марта 1939. директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.
Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.
Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.
Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.
Тренутно у Београду живи око 1.100 рођених Невесињаца и још око 2.500 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.